Osmi mart – nekad i sad

Kada u Google ukucate - osmi mart –pretraživač će vam ponuditi sledeće: putovanja, slike, pokloni, koncerti, ideje, izleti, pesmice, priredba...Sa entuzijazmom smo kliknule na ideje, a onda se pojavilo –kako da napravite čestitku za mamu ili učiteljicu(!), gde možete da kupite donji veš za svoju izabranicu i slično. Da je Google postojao pre nešto više od 100 godina, odgovori bi se sigurno značajno razlikovali.

Avatar
Objavljeno 08.03.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 5 mins

Davne 1857. godine njujorške tekstilne radnice izašle su na ulice i demonstrirale protiv loših uslova rada i niskih plata. Demonstracije je razbila policija, ali su one nakon dva meseca formirale prvi ženski sindikat i nastavile sa borbom protiv eksploatacije i za ekonomska, socijalna i politička prava žena. Dan žena je prvi put obeležen 28. marta 1909. godine deklaracijom koju je donela Socijalistička partija Amerike. Sledeće godine je u Kopenhagenu održana prva međunarodna ženska konferencija na kojoj je ustanovljen Međunarodni dan žena, na predlog nemačke socijalistkinje Klare Cetkin, sa idejom promovisanja jednakih prava, ravnopravnosti i prava glasa za žene. Od 1914. godine Međunarodni dan žena obeležava se 8. marta.

Interesantno je da je i Februarska revolucija u Rusiji počela protestom tekstilnih radnica koji je održan 8. marta 1917. godine. One su tražile završetak I svetskog rata, ukidanje carstva i okončanje nestašica hrane u Rusiji, a ovaj protest je doveo do abdikacije cara Nikolaja II, kao i do prava glasa za žene. U Srbiji je 8. mart prvi put obeležen 1914. godine u Narodnom domu u Beogradu, dok se prvi veliki Zemaljski zbor žena održao 1934. godine, na kome su učesnice branile pravo žena na rad i jednakost sa muškarcima u državnoj službi.

Smisao obeležavanja ovog dana je podsećanje i odavanje počasti borbi žena za univerzalno pravo glasa, pravo na obrazovanje, bolje uslove rada i poboljšanje položaja žena uopšte, odnosno, borbi za pravo žena da budu punopravne i ravnopravne građanke. Dan žena proslavljao se decenijama u socijalističkim i komunističkim državama, ali je vremenom ovaj praznik izgubio svoj prvobitni smisao i postao dan kada muškarci kupuju ženama cveće i poklone, zahvaljuju im što su supruge, majke i bake, održavajući i produbljujući patrijarhalne rodne uloge.

Ujedinjene nacije su 1975. godine proglasile 8. mart za Međunarodni dan žena, sa idejom da se u tom danu sjedini važnost borbe žena za radna prava, nediskriminaciju, nenasilje i ženska ljudska prava. U ovom periodu žene postaju vidljivije u javnom životu i pojedine žene zauzimaju važne društvene položaje, ali paradoksalno, u isto vreme dolazi do retradicionalizacije i repatrijarhalizacije društva, što znači da jačaju tradicionalne norme kojima se održava i osnažuje patrijarhalno društvo. Na našim prostorima se osnivaju ženske organizacije i feministički pokret ponovo dobija na značaju, naročito 1990-ih kada počinju ratovi. Od tada se ženski feministički pokret konstantno razvija, a istovremeno se često suočava sa napadima, neodobravanjem, minimalizacijom i relativizacijom problema sa kojima se žene u Srbiji suočavaju, posebno žene iz marginalizovanih društvenih grupa.

Žene u Srbiji su u lošijem položaju od muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog života. Izložene su svakodnevnoj diskriminaciji i nasilju, žene u reproduktivnom periodu i starije žene otežano se zapošljavaju, lakše i češće otpuštaju, a postoji jaz u platama između muškaraca i žena, posebno kada su zarade visoke. Zaposlene majke imaju teškoće da usklade profesionalne i porodične obaveze jer su nesrazmerno opterećene brigom o deci i starijima, kao i obavezama u domaćinstvu. Učešće žena u javnom i političkom životu nije zadovoljavajuće, muškarci su i dalje u većini na mestima na kojima se odlučuje, dok su žene prisutne onoliko koliko je obezbeđeno propisivanjem kvota, kao i u sektorima koji se stereotipno povezuju sa ženama u kojima su zarade manje.

Zato je ovaj 8. mart, kao i svaki sledeći, prilika da ukažemo na položaj žena u našem društvu, da kritički promišljamo, razgovaramo i pišemo o položaju žena, umesto da se zadovoljimo cvećem i bombonjerom. Potrebno je da se udružene izborimo za stvarnu ravnopravnost žena i da doprinesemo da u budućnosti pretraga na Google-u dâ drugačije rezultate.

Maja Mirkov i Kosana Beker, članice FemPlatza

Ostavi komentar

  • (not be published)