Dokaz da su se ljudi o higijeni brinuli i pre nekoliko milenijuma je javni toalet pronađen u Efesu u Turskoj, star preko preko 2200 godina. U poređenju sa svojim savremenim potomcima to je veoma primitivna i jednostavna instalacija koja odavno ne prati standarde razvoja civilizacije. Žitelji Pančeva su, međutim, nakon zatvaranja jedinog javnog WC-a u centru grada kod Robne kuće, a taj žalosni događaj se desio 19. februara 2013. godine, ostali uskraćeni za tu veliku blagodet savremenog i civilizovanog društva, za mesto na kome svaki poreski obveznik ove države – a i onaj ko to nije, gost sa strane – može besplatno da obavi osnovne fiziološke potrebe. Pre 13 godina, 2004. godine, u nedeljniku „Pančevac” objavljen je, pak, članak u kome su nadležni pohvaljeni zbog odgovarajuće brige o higijeni i redu u ovom javnom toaletu. Ventilacioni i grejni sistemi tada su funkcionisali, a enterijer je čak bio ukrašen i s nekoliko saksija sobnog cveća. Jednom sedmično „Higijena” je snabdevala ovo mesto dezinfekcionim i ostalim higijenskim sredstvima, a i nadležni su ga obilazili u istom nedeljnom intervalu. Usluge u ovom pančevačkom javnom toaletu se nikada nisu naplaćivale, a prema tvrdnjama dveju radnica „Higijene” koje su svakodnevno brinule o njegovoj čistoći, koristilo ih je nekoliko desetina građana dnevno. Radno vreme je trajalo od šest sati ujutru do deset sati uveče, svakog radnog dana osim nedelje i tako neprekidno od 1995. godine, kada je renoviran, do 2013. kada ga je zatvorila gradska građevinska inspekcija.
Birokratska prepucavanja
Zašto je Pančevo ostalo bez javnog toaleta u centru grada? Odgovor na ovo pitanje sajt Pančevo si ti potražio je u nadležnom javnom komunalnom preduzeću – JKP „Higijeni”, kojoj je poveren na upravljanje ovaj podzemni objekat, a njime zapravo gazduje JP „Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva”. U „Higijeni” je našem izveštaču rečeno da je ovaj javni toalet u smislu planske dokumentacije neispravan. Mada je, dakle, očigledno da postoji u fizičkom svetu, njega formalno nema, jer nije katastarski registrovan, drugim rečima divlja gradnja. To je propust koji je svojevremeno napravilo preduzeće „Konstruktor” prilikom izgradnje Robne kuće i dva solitera iznad nje. Prvi korak ka rešenju ovog problema je, kako tvrde u „Higijeni”, legalizacija objekta, međutim, ono što je dovelo do zatvaranja javnog toaleta ispred Robne kuće je njegova neuslovnost i nebezbednost, kako za korisnike tako i za zaposlene.
U uslovima kišnih i snežnih padavina, voda koja se slivala s plafona pretila je da ugrozi električne instalacije koje su sve više bile izložene vlazi i koroziji. U više navrata dolazilo je i do izlivanja kanalizacije, s obzirom na to da je objekat na mnogo nižem nivou u odnosu na dva solitera koji se nalaze iznad njega. Budući da se svi ti nedostaci lako daju sanirati uz određenu finansijsku i stručnu intervenciju gradskih ustanova specijalizovanih i iz našeg džepa plaćenih za rešavanje pomenutih problema, JKP „Higijena” se u više navrata obraćalo kabinetu gradonačelnika i građevinskoj inspekciji. Dragoljub Nikolić, službenik zaposlen u Sektoru za investicije JKP “Higijene” kaže:
– S naše strane je traženo da građevinski inspektor izađe na lice mesta i da u okviru svojih nadležnosti sastavi zapisnik o situaciji na terenu. Zahtevali smo, takođe, da se imenuje komisija sastavljena od zaposlenih u „Direkciji”, „Higijeni” i Gradskoj upravi koja bi utvrdila stepen oštećenja objekta, kako bi se nakon uviđaja raspisao tender za dovođenje tog javnog toaleta u upotrebno stanje”.
Uprkos mnogobrojnim žalbama građana, a zbog višegodišnjeg prebacivanja odgovornosti s jednog na drugo javno preduzeće, Pančevo je došlo u situaciju da četiri godine nema javni toalet zbog administrativnih i birokratskih prepucavanja.
Toi-toi rešenje
U JKP „Higijeni” se u međuvremenu došlo do zamisli o postavljanju montažnih javnih toaleta na nekoliko punktova u gradu. Nikolić i njegove kolege iz Sektora za investicije JKP „Higijene” kažu da su se stoga obratili Gradskoj upravi i „Direkciji” u nadi da će im oni izaći u susret. Opet je nastao problem, jer bi pomenuti objekti morali da se nalaze na čvorištima kanalizacije, vodovodne i električne mreže, zato što bi postojanje rezervoara koji bi se praznili zahtevalo veća finansijska ulaganja. Međutim, postavljanju tih javnih toaleta morao bi da prethodi i pravilnik koji bi zakonski definisao instaliranje tih mobilnih kabina na lokacijama u gradu. Zaposleni „Higijene” koji su najbolje upućeni u projekat postavljanja montažnih javnih toaleta u gradu nisu bili raspoloženi za razgovor, tako da će naši čitaoci za sada biti lišeni detalja. Manjak osećaja odgovornosti za probleme s kojima se susreću građani Pančeva i stalne rasprave o resornim zaduženjima između gradskih ustanova, veoma su učestali potezi koji gotovo postaju pravilo prilikom suočavanja s propustima. Može li se tako beskonačno? Hoće li ikome prekipeti? Da li je potrebno reći da nijedan toi-toi nije postavljen na javnu površinu? Pitanja je bezbroj, a odgovor je samo jedan.
20 dinara druže
Pre davanja jedinog mogućeg odgovora na prethodno postavljena goruća pitanja, valjalo bi upoznati građane s alternativama koje im se nude. Poreski obveznik iz Pančeva ili stanovnik bilo kog drugog grada u Srbiji, Evropi i svetu koji se zadesi u središtu naše varoši, a pritera ga neodložna fiziološka potreba, ima nekoliko solucija. Može da se olakša na autobuskoj stanici ukoliko ima 20 dinara za plaćanje usluge korišćenja ATP-ovog toaleta, može da pozove taksi koji bi ga odvezao do najmodernijih javnih WC-a u „Avivu” ili toaleta u Narodnoj bašti, ili je za mesto obavljanja svoje nužde slobodan da odabere jedan od brojnih zapuštenih, memljivih i već „obeleženih” haustora, prolaza i sličnih lokacija u gradu. Civilizovano i kulturno. Vreme slobode i demokratskog izbora, rekli bi neki. Isti bi tvrdili kako smo se konačno rešili stega diktatorskog socijalizma u kome se besplatno piškilo u javnom toaletu. Tako je danas svakome dopušteno da šora gde stigne, slobodno i bez ograničenja, pa makar to radio i u haustoru zgrade ili u pasažu kroz koji neko svakodnevno prolazi. Onaj u najstrožem centru grada, između Sokačeta i dvorišta „Trubača“ je klasičan primer. Ako se nekome ne sviđa „miris”, ne mora tuda da ide, i to je stvar slobode izbora.
Zašto nam se sve ovo dešava? Zašto vlast više nema osećaja za svakodnevne i najobičnije potrebe građana? Nedavno „porinuće“ gradskog katamarana evidentni je pokazatelj jaza koji se sve više produbljuje između života građanina i bahatosti vlastodržaca. Dakle, problem nije u nedostatku senzibiliteta izabranih vršilaca vlasti i nosilaca funkcija za redovne prepreke na koje njihovi poslodavci – građani, nailaze prilikom ostvarivanja svojih uobičajenih potreba. Do raskoraka dolazi iz prostog razloga što političari i funkcioneri birani od naroda ne žive život većine svojih glasača. Oni se ne voze javnim prevozom, ne koriste javne toalete, ne leče se u državnim zdravstvenim institucijama. Njihov interes je luksuz, Beogradi na vodi, katamarani, dokolica, šoping, životni stilovi koje najveći deo biračkog tela sebi ne može da priušti. Zato je nekada, kada je većina rukovodstva podjednako podnosila terete svakodnevnog života naroda, socijalna država mogla da funkcioniše, a danas to nije slučaj. Kada budete sreli visoke državne i stranačke funkcionere u redovima u pošti, ispred javnih WC-a ili u čekaonicama ustanova javnog zdravstva, znaćete da smo otišli napred. Do tada, mokrićemo u haustorima i prolazima nadajući se svetlijoj budućnosti koja neće doći dok stvar ne uzmemo u svoje ruke.
MM
Novinar se potrudio i eto dobrog teksta. Možda treba dodati pa da ljudi saznaju da su dva najveća javna toaleta u Pančevu: Sportska hala Bagremar kod Buvljaka i SRC Mladost u MZ Mladost. Čudno da to niko nije primetio.