Oprostite TV-Mići, ne zna dečko šta radi

Glavni i odgovorni urednik RTV Pančeva Miroslav Milakov svojim tzv. komentarima ispisao neke od najsramnijih stranica u istoriji novinarskog beščašća u Pančevu

Nenad Živković
Objavljeno 22.06.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 12 mins

Drage Pančevke, dragi Pančevci, vi koji još uvek gledate TV Pančevo: nemojte da se ljutite na Miću Milakova. Vi koji još uvek, iz bilo kojih razloga, nepoznatih ili samo vama znanih, pratite kanal 37, ispoljite razumevanje i saosećanje prema rabu božijem Miroslavu Milakovu koji sebi dozvoli ono što profesionalni novinar ne bi učinio makar mu klince pod nokte zabijali: da prekrši, pogazi, pod noge i u blato baci svete zanatske i moralne norme naše profesije. On je, još gore, uradio ono što pristojan i častan čovek ne bi ni pod pretnjom smrću, zatvorom, progonstvom ili samoubistvom „nesrećnim slučajem”: da zloupotrebljavajući medij čiji program trenutno uređuje i za čije funkcionisanje je odgovoran pred publikom i zakonima, najstrašnije, najmonstruoznije, dostojno Milijane Baletić, Mile Štule i ostalih Miloševićevih RTS nakaza, vređa, omalovažava, etiketira, diskredituje, ponižava ljude, sugrađane i sve osobe koje unutrašnji centri moći i izdavaoci naređenja targetiraju kao prepreke ka ostvarenju interesa lokalne ispostave otimačke družine koja sebe naziva Srpska napredna stranka. Suzbijte svoj bes, uzdržite svoju ruku, sačuvajte i pepeljare i ekrane svojih televizijskih aparata ili monitore kompjutera: hrišćanski, budistički, muhamedanski, izraelski, u svakoj vrsti ćudoređa, oprostite Mići. Ne zna dečko šta radi.

Zločini prema budućnosti

Nećemo se u ovom tekstu baviti time šta se to dogodilo sa RTV Pančevom, kako je jedna nekada uzorna, ugledna i gledana TV stanica, koja je za svoj profesionalni rad pre petnaestak godina dobijala i međunarodna priznanja, postala najordinarniji i najprofaniji glasnogovornik, lautšpreher, medijski oslonac, propagandna mašinerija, hajkačka pesnica, jedna najobičnija huškarnica naprednjačke bratije, kako je postala saučesnik u zlikovačkoj misiji uništenja društva u Srbiji. Nećemo ni o tome da je Milakov pred privatizaciju RTV Pančeva avgusta 2015. godine pravio spiskove kolega kojima će biti ponuđen ugovor o radu, kasnije se ispostavilo, zajedno sa pristupnicom SNS-u. Preskočićemo priču o tome kako je privatni preduzetnik Radojica iz Kruševca postao vlasnik elektronskih medija u Pančevu. Nećemo ni o tome kako su prošle godine raspoređena sredstva gradskog medijskog konkursa. Ni u kom svojstvu je Siniša Mali došao na proslavu Dana TV Pančeva u naprednjačkim džet-setom privremeno okupiranom foajeu Kulturnog centra.

Nekada ugledna…

Obaška što je ova medijska kuća važna članica pula združenih južnobanatskih medija koji koordiniraju aktivnosti na daljem sluđivanju naroda pod komandom Marine Toman, naprednjačke osobe od poverenja zadužene za medije u našem regionu. Ne može se, naposletku, ni izbliza proceniti koliko štete lokalnoj zajednici nanosi do paroksizma doterano proganjanje svih koje ta destruktivna i paranoična svest prepozna kao pretnju i neumereno, komično, karikaturalno forsiranje indivudua koje su sada kao nešto važne jer se sada kao nešto pitaju u Gradu i južnom Banatu. Uz to, upadljivim izbegavanjem izveštavanja o pojavama, procesima, događajima i pojedincima stvarno važnim za Pančevo i okolinu, RTV Pančevo čini novi niz nepopravljivih i neoprostivih zločina – prema izvornom informisanju građanstva, prema negovanju demokratskog i kritički oblikovanog javnog mišljenja, prema unapređenju medijske pismenosti i saznajnih sposobnosti publike, i, isto tako tragično – prema budućnosti naše lokalne zajednice. Na osnovu priloga RTV Pančeva, naši daleki potomci bi mogli da zaključe da smo mi živeli u zemlji Aleksandra Vučića, Dušana Borkovića, „Srpske Sparte” i pučkih zabava tipa „Vajfertovi dani” i karneval, što možda i nije daleko od istine kada imamo u vidu da vladajuća klika opsesivno, predano i neprekidno radi na opštem obesmišljavanju ne samo elementarne logike, nego i odnosa koji neko društvo čine civilizovanim.

Mehanizam medijskog iživljavanja

Pogledajmo, umesto svega nabrojanog, kako funkcioniše mehanizam tog Mićinog medijskog iživljavanja i divljanja pa sad da li je meta njegovih tzv. komentara i neke televizijske forme koja pretenduje da bude prilog nekadašnji zaštitnik građana i predsednički kandidat Saša Janković, preduzeće „Almeks”, direktor „Azotare” Miljan Đurović, predsednica Višeg suda u Pančevu Stanka Simonović, preduzeće „Kutko”, bivši predsednik Opštine Kovačica Miroslav Krišan, svejedno je. Žrtve najnovijih uradaka koji su zauzeli istaknuto mesto u istoriji lokalnog medijskog beščašća su nekadašnji odbornik LSV-a a sada samostalni Vladan Keljević i nekadašnja ligašica i pokrajinska sekretarka Marinika Tepić. Naš TV-Mića je uveo u priču mnogo ličnih detalja iz života ovih sugrađana koji, sve i da su tačni, nisu predmet javnog diskursa i zaista ne treba da se tiču ikoga; i time se spustio nekoliko koraka niže u septičku jamu nazovinovinarstva koju je sam iskopao.

… danas kompromitovana

Taj je recept upotrebljen bezbroj puta u istoriji kvazižurnalizma: naslaže Mića gomilu nebuloza, sroči najgoru pljuvačinu, u kojoj bi prostom analizom sadržaja svaki prosečno inteligentan učenik viših razreda osnovne škole otkrio čitav niz logički neodrživih teza, ubaci dve poluistine, nekoliko privatnih fotografija sa fejsbuk profila, tri pretpostavke, dve spekulacije, nekoliko etiketa – bez ijednog dokaza, bez ikakvih suvislih argumenata, često ne spominjući nijednu činjenicu, a još češće ih izvrćući – sve to pojača nekom dramatičnom muzičkom zavesom i – eto vrhunskog medijskog smeća iz kuhinje Milakov. Pri tome Mića takva klevetanja naziva „istraživanjima”, a da ta sočinjenija nisu čak ni na rekla-kazala nivou. I previđa da bi se vrlo lako takav „prilog” mogao napraviti i o mnogim zanimljivim i kompromitujućim detaljima iz njegovog života, čak bez ikakvog preterivanja i friziranja. I ne razmišlja o tome kako bi se on osećao da neki zlonamerni „kolega” iskoristi fotografije njegovih ćerki ili supruge za političke obračune, kao što on u vrlo ružnom kontekstu prikazivao, na primer, ćerku i muža Stanke Simonović. REM ćuti kao da ne postoji i kao da Mića ne radi ništa neobično. Visoki savet sudstva je uzeo u zaštitu koleginicu, pa se tzv. kolega M. M. tada bio malo primirio u vangradskom blamiranju matične medijske kuće. Jedino ko reaguje na ovaj medijsko-moralni teror su novinarska udruženja i nevladine organizacije, ali njihove stavove (vidi okvir) nadležne institucije ne uzimaju u obzir.

Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina smatra da RTV Pančevo predstavlja veliku sramotu za novinarstvo, građane Pančeva, Vojvodinu, te da je jedan od najgorih medijskih projekata u Srbiji danas, i to u veoma oštroj konkurenciji profesionalnog beščašća.

Posle protivzakonite i neljudske hajke koju je ovaj medij vodio protiv sudije Stanke Simonović – zbog toga što je donela jedino zakonitu i logičnu presudu koja, međutim, nije bila u interesu Srpske napredne stranke – napad RTV Pančeva na narodnu poslanicu Mariniku Tepić predstavlja još jedan drastičan pokazatelj kako malo vremena je potrebno da se nekada ugledan medij moralno i profesionalno surva u najprimitivniju partijsku kaljugu.

Prilogom pod naslovom „Ljubavni dvojac Marinike Tepić”, od 13. juna 2017. godine, ne samo da je zgažen novinarski kodeks i prekršen čitav niz zakona, između ostalog i Zakon o ravnopravnosti polova, nego je RTV Pančevo zaslužilo da mu Regulatorno telo za elektronske medije trajno oduzme dozvolu za emitovanje, što bi se verovatno i desilo da ovo „nezavisno telo” drži do zakona i da nije partijska ispostava SNS-a.

Građanska Vojvodina smatra da bi Poverenica za zaštitu ravnopravnosti morala oštro da reaguje na izveštavanje RTV Pančeva, jer ovaj medijski linč predstavlja diskvalifikaciju svih žena u našem društvu.

Građanska Vojvodina, 16. jun 2017.

Građansku Vojvodinu čine: Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Centar za regionalizam, Novi Sad, Građanska akcija, Pančevo, Zelena mreža Vojvodine, Novi Sad, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd-Novi Sad, Centar za interkulturnu komunikaciju, Novi Sad, Vojvođanski građanski centar, Novi Sad, Centar građanskih vrednosti, Subotica

Mićina paradigma

U krajnjoj instanci, nije Mića personalno, on kao on, uopšte važan, kao što svojevremeno, tamo negde oktobra 2000. godine, nije bio bitan neki Dragan Gagi Janković, tada dopisnik državne televizije, koja se još nije zvala javni servis i nije promovisala „vaše pravo da znate sve”. On, TV-Mića, samo je žalosna paradigma, tek jedan puki pokazatelj, tek jedan maneken propasti, jedan precizni merač razmera raznih društvenih oboljenja koje su ovu ljudsku zajednicu koja se razabire kao Srbija, razorili do temelja. Obnova elementarnih društvenih vrednosti, što podrazumeva i bazičnu pristojnost u javnoj komunikaciji, biće jako duga, teška i bolna, ali nije nemoguća. U tom procesu, likovima poput Miće bi bilo najpametnije da se isele iz Pančeva. Bolje za njih je da se srame tamo gde ih niko ne poznaje.

8 Comments to: Oprostite TV-Mići, ne zna dečko šta radi

  1. Avatar

    Diler

    jun 22nd, 2017

    Mića narkoman stari drži lekcije Vašoj deci!

    Odgovori
  2. Avatar

    Živoslav

    jun 22nd, 2017

    Mišljenja sam, štovani Živkoviću, da vašem apelu uopšte nema osnova. Postoji tome više razloga. ali ću ja navesti dva. Prvo, ubeđen sam da ove tekstove o kojma govorite ne piše g. Milakov. Još početkom sumornih devedesetih, u jednom televizijskom intervjuu izneo sam veoma smelu tezu, koju do sada još niko nije opovrgao: smatrao sam tada, a smatram i sada da je izvestan broj javnih ličnosti ondašnja (a i sadašnja vlast) kidnap0vala i transportovala u jedan institut u Podmoskovlju koji datira još iz sovjetskih vremena. Oni tamo njih kloniraju, nama u Srbiju vrate klonove, a originale zadrže ili u Sibiru, ili ih pak upute na obalu nekog d toplih mora. Do zaključka sam došao na osnovu ličnog iskustva koje datira upravo iz tih neverovatnih devedesetih godina prošlog veka. Primetio sam da određen broj ljudi, prijatelja i kolega sa kojima sam godinama ispijao kafe po redakcijama lokalnih i fabričkih medija, sedeo po kafanama, čestitavao nove godine i ostale srećne porodične događaje, nakon izvesnog vremenskog perioda , obično skopčanog sa nekim njihovim uzdignućem nisam mogao da prepoznam. Do juče je to bio sasvim pristojan svet, skromnih i kultivisanih htenja i nazora, ali u momentu kada im se sticajem okolnosti ukazala prilika da se domognu makar zrnca vlasti ili moći, pretvarali su se u zverinje najgore vrste. Bio sam zapanjen. Dugo sam razmišljao šta bi tome mogao biti uzrok, i na kraju sam došao do gorenavedenog zaključka. Moja sumnja nije bez osnova jer sam i ranije čitao da negde u Sibiru postoji fabrika ljudi, ali da je zbog troškova transporta ona preseljena bliže sovjetskoj, odnosno ruskoj prestonici. Ja sada ne bih da navodim imena kloniranih osoba iz moje okoline tim pre što su većina od njih već poodavno pokojni. Ruski polietilenski materijali nisu bili baš vrhunskog kvaliteta tako da se isti vrlo brzo haba i nije dugog veka. Posebno je osetljiv na stres jer sovjetski stručnjaci još nisu otkrili način da klona oslobode poslednjih ostataka grizodušija koje na polietilensku masu deluje poput korozije Stoga su klonovi kratkoveki ali je za utehu da originali i dalje postoje ali iz konspirativnih razloga kloniranje nije moguće ponovo obaviti.
    Zaključujem dakle da mi nemamo šta da oprostimo g. Milakovu, pošto klonovi ne podležu ovoj vrsti tretmana, već da se prema njima imamo odnositi kao prema bilo kojoj drugoj vrsti potrošne robe.
    Drugi razlog je sasvim drugačije prirode i kao takav je u koliziji sa prvim. Pretpostavimo, dakle, da g Milakov zaista piše ove tekstove , u šta ja, kao što rekoh, sumnjam. Ni pod ovom pretpostavkom nema mesta nikakvom opraštanju niti bilo kakvom emotivnom odnosu prema autoru ovih i ovakvih gadarija jer , kao što znamo, ljudska beda spada u karakterne crte tako da ovako baždarena osoba htela – ne htela ni ne može da dela drugačije. Zapišavanje bližnjih, pljuvanje u lice nepoznatim ali isto tako i nekada bliskim osobama, spadaju u vidove kojima se jadnost manifestuje i tu nema drugog leka nego jadnika prihvatiti onakvim kakav jeste. I da zaključim: ovoga puta ste Živkoviću, promašili temu.

    Odgovori
    • Avatar

      Predrag

      jun 24th, 2017

      Gosn Zivoslave svaka cast. Delim vase misljenje

      Odgovori
  3. Avatar

    Pančevljanin(nije greška)

    jun 23rd, 2017

    Hmmmmm…zna taj šta radi,zna zašto(pošto ) radi i zna da to što radi može da radi samo danas,samo ovde i samo za njega.
    Zna on koliko ne zna,zna da je i danas ono što je uvek i bio,kao što zna da nikada više neće biti ono što je sad,
    Šunjaš se oko DSS i ništa,a ondaK drekneš :Koooonooobaaaar -a to ti umesto pića donese funkciju.
    Nije bitan Mića,“Miće“ su sramota ovog naroda.

    Odgovori
  4. Avatar

    komikbukrider

    jun 23rd, 2017

    druze zivoslave, iz tvog komentara jedino vidim da si gledao tvin piks, a izgleda i citao herbertovu dinu…

    Odgovori
  5. Avatar

    Miki

    jun 23rd, 2017

    Ne bi da branim Micu da neko ne pomisli da sam bot ali kako je Mica dosao za urednika, plate su na vreme i pristojne su. Što je najvažnije dobra je atmosfera među novinarima i televizija ima vecu gledanost a radio Pancevo ima vecu slusanost.

    Odgovori
    • Avatar

      Damjan Novakovic

      jun 30th, 2017

      Atmosfera je verujem drugarska, svi su Clanovi, svi Istomisljenici.

      Ne znam nikoga ko to smece jos gleda, a gledali smo pre naravno.
      Obican (najnizi moguci) propagandni pamflet ove Organizovane kriminalne grupe sto je uzurpirala celu drzavu.

      Odgovori
    • Avatar

      Milan

      februar 3rd, 2018

      Plate iz budzeta koji pune svi gradjani Panceva a ne samo clanovi nazadnih jer jedino oni po zadatku tu sramotu od televizije mogu gledati.Stranacka televizija u rukama bivseg a mozda i sadasnjeg narkomana i sa nacinom rada preslikanim od Gebelsa.Nazalost mi to placamo tacnije receno vlast nam preko poreza otima da bi svoju Gebelsovsku propagandu izfinansirala.

      Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)