Javne nabavke u Gradu Pančevu – veliki broj tendera bez konkurencije

U 2019. godini od 111 javnih nabavki ukupne vrednosti od oko 27,5 milijardi dinara u njih 55 nije bilo konkurencije, dva ponuđača su se pojavila na 26 tendera, a tri i više firmi učestvovalo je u nadmetanju u 14 javnih nabavki. Od ukupnog broja tendera, 13 ih je obustavljeno, zahtev za zaštitu prava podnet je u četiri slučaja, a pregovarački postupak je sproveden dva puta.

Razlog ovako visoke vrednosti javnih nabavki su čak tri javno-privatna partnerstva, koja su pokrenuta tokom godine. U dva od tri ova tendera velike vrednosti samo jedan ponuđač se nadmetao, a u sva tri postupka je podnet zahtev za zaštitu prava.

Od vrednijih nabavki u 2019. godini izdvajaju se još Nabavka opreme elektronskog i video nadzora na teritoriji Grada Pančeva, u vrednosti od 141 milion dinara, dodeljena beogradskoj firmi Macchina Security doo, nabavka za uređenje atarskih puteva i otresišta u iznosu od 33,3 miliona dinara poverena pančevčakoj firmi Eko maber inženjering, i nabavka električne energije za potrebe javnog osvetljenja vrednosti 38,5 miliona poverena JP Elektroprivreda Srbije.

Slična situacija ponovila se i u 2020. godini. Naime, od 80 javnih nabavki, vrednosti od oko 340 milijardi dinara, u 52 tendera nije bilo nikakve konkurencije, a od šest najskupljih nabavki tri je imalo samo jednog ponuđača. U deset nabavki nadmetala su se dva ponuđača, u devet tri, dok se na samo četiri tendera nadmetalo četiri ili više ponuđača. Devet postupaka je obustavljeno.

Najskuplje nabavke u prošloj godini bile su: nabavka usluge suzbijanja komaraca, krpelja, drugih štetnih insekata i deratizacija na teritoriji grada Pančeva – 121, 7 miliona, izrada tehničke dokumentacije i izvođenje radova na uređenju ulice Njegoševe u Pančevu – 46,5 miliona dinara i izrada tehničke dokumetacije i izvođenje radova na izgradnji ulice 7. nova, deonica IV – 18,7 miliona dinara.

Za Nemanju Nenadića, programskog direktora organizacije Transparetnost Srbija, navedeni podaci su poražavajući. On navodi da niska konkurencija može biti posledica male ponude na određenom tržištu, formalnih uslova iz Zakona o javnim nabavkama koji se postavljaju pred firme (npr. da ne duguju za poreze), nedovoljne aktivnosti samih naručilaca, ali i diskriminatornih uslova i kriterijuma za odabir ponuđača ili drugog vida nameštanja nabavki za određenog ponuđača.

Javno-privatna partnerstva u interesu građana?

Gradska vlast je početkom 2019. godine, najavila da će grad Pančevo ući u javno-privatna partnerstva (JPP) u četiri oblasti – javni prevoz; rekonstrukcija i dugoročno održavanje javnog osvetljenja; finansiranje izgradnje i održavanje lokalnih puteva; i finansiranje, izgradnja i upravljanje postrojenjem za preradu komunalnog otpada. Prva tri navedena posla su realizovana tokom 2019. i 2020. godine, uz brojne kontraverze.

U dva od tri JPP-a na tender se javio samo jedan ponuđač, a u sva tri slučaja podnet je zahtev za zaštitu prava.

Najvredniji posao među pomenutim javno-privatnim partnerstvima, tiče se usluge javnog prevoza i izgradnje nove autobuske stanice. Javni poziv je objavljen je krajem jula 2019. godine, a rok za podnošenje ponuda bio je 7. oktobar. U tom periodu naručilac je više puta menjao konkursnu dokumentaciju i u šest navrata odgovarao na pitanja ponuđača. Pred kraj roka za podnošenje ponuda, podnet je i zahtev za zaštitu prava, koji je međutim sedam dana kasnije povučen. Na tender je stigla samo jedna ponuda grupe ponuđača koja je prihvaćena. Posao vredan skoro 20 milijardi dinara bez PDV-a, dodeljen je početkom novembra grupi ponuđača – Saga trans, Dumeco, Trans-jug i Apex solution tehnology, na period od 25 godina. Iako je prema ugovoru, nova autobuska stanica trebala biti sagrađena za godinu dana, s tim poslom se još nije krenulo, ali je privatni partner prema ugovoru nabavio 60 novih, ekoloških autobusa.

U julu 2019. godine objavljen je i poziv za izbor privatnog partnera za rekonstrukciju i održavanje sistema javnog osvetljenja. Nakon brojnih pojašnjenja, ispravljanja tehničkih grešaka u dokumentaciji, i zahteva za zaštitu prava, koji je Republička komisija za zaštitu prava usvojila, pa je naručilac delimično poništio postupak javne nabavke u delu izrade konkursne dokumentacije, krajem decembra 2019. godine je postupak javne nabavke obustavljen. Razlog za to bio je taj što je grupa ponuđača, ujedno i jedini ponuđač, koju su činili DOO MSK Boss Lighting Group, iz Rusije, Moskva, i DOO Svetoservis Podmoskovlje i Volgograd, i pančevački Gradcom build DOO, ponudila veći iznos od iznosa na koji je procenjena javna nabavka. Četiri dana kasnije, ugovor je ipak dodeljen ruskim firmama, primenjujući pregovarački postupak, na 15 godina, u vrednosti od 1,2 milijardi dinara ili 10,4 miliona evra.

Kako je VOICE pisao, izbor Boss Lighting Group za privatnog partnera u oblasti javnog osvetljenja imao je politički uticaj, jer je vlasnik kompanije Georgi Valentinovič, ruski biznismen, političar i bivši guverner oblasti Kaljiningrad, blizak Vladimiru Putinu. Valentinovič je u januaru 2019. godine sa Sašom Pavlovim, tadašnjim gradonačelnikom grada Pančeva, potpisao memorandum o razumevanju za razvoj saradnje u oblasti javnog osvetljenja, zvaničnici su tada negirali da postoji veza između potpisivanja memoranduma i traženja privatnog partnera za javnu rasvetu, objavio je VOICE.

Treće javno-privatno partnerstvo odnosi se na finansiranje izgradnje i održavanje lokalnih puteva. Procedura je pokrenuta krajem decembra 2019, a odluka o dodeli ugovora, nakon dva podneta zahteva za zaštitu prava, brojnih pojašnjenja i izmena konkursne dokumentacije, doneta je početkom maja 2020. godine. Ugovor vredan 5,7 milijardi dinara, dodeljen je na deset godina grupi ponuđača AD Sremput iz Rume, i firmi Baumeister iz Beograda.

Nakon dodele ugovora, pančevačka firma Štrabag d. o. o. Vojvodinaput Pančevo, koja je od 2006. godine održavala puteve u Pančevu, podnela je zahtev za zaštitu prava, ali je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki odbila njihov zahtev.

Prvi potezi novih privatnih partnera, nisu naišli na oduševljenje građana, jer su izvođači više puta pravili „skandale”, poput rušenja stabla u naselju Tesla prilikom asflatiranja, i neveštom izvođenju radova na trotoarima, zatim sužavanje kolovoza u naseljenim mestima Kačarevo, Banatsko Novo Selo i Banatski Brestovac, do kašnjenja u obeležavanju i lošem izvođenju radova na zebrama u okolini škola.

Rumska firma AD Sremput dobro je poznata pančevačkoj vlasti jer je poslednje tri godine održavala puteve u Pančevu i naseljenim mestima tokom zime, kojim nisu bili zadovoljni ni građani, ni gradski funkcioneri. U 2019. godini pobedili su na četiri tendera, u partnerstvu sa firmama Dekoform i Baumeister, uglavnom u trci bez konkurencije, a vrednost dobijenih javnih nabavki, bez javno-privatnog partnerstva bila je oko 81 milion dinara.

Prošle godine partnerima Sremput i Gradcom Build, poveren je posao izrade tehničke dokumentacije i izvođenja radova na uređenju Njegoševe u Pančevu, u vrednosti od 46,5 miliona, a Sremput je u saradnji sa firmom Baumaeister dobio i javnu nabavku za Izradu tehničke dokumetacije i izvođenje radova na izgradnji Ulice 7. nova, za 18,7 miliona dinara.

Potrebna veća transparetnost i konkurencija na lokalu

Prema Zakonu o javnim nabavkama Republike Srbije suština javne nabavke, koja se definiše kao pribavljanje dobara i usluga ili ustupanje izvođenja javnih radova od strane državnog organa, organizacije, ustanove ili drugih pravnih lica koji se smatraju naručiocima jeste da svi organi i organizacije koje se finansiraju iz budžeta, dakle novcem poreskih obveznika, sprovode nabavke na način koji će sprečiti zloupotrebe, omogućiti ih po najpovoljnijim uslovima, već prema „načelima javnih nabavki”.

Najvažnija mera koja može da se primeni u postojećem zakonskom okviru je da se obezbedi veća transparentnost i konkurencija kroz interne akte naručilaca i njihovu primenu, i da se tu predvide obaveze koje nemaju po zakonu, smatra Nemanja Nenadić.

– To je naročito potrebno na lokalnom nivou gde ima više malih nabavki. Mere bi mogle biti objavljivanje nabavki koje su ispod praga i uvođenje prakse da pozivaju sve registrovane privredne subjekte za obavljanje određenih delatnosti, na osnovu podataka iz APR i privredne komore, ne samo iz Pančeva, već i iz drugih gradova – kaže naš sagovornik.

On dodaje da bi druge mere za povećanje konkurencije, mogle biti monitoring Kancelarije za javne nabavke, revizije Državne revizorske institucije, postupci pred Komisijom za zaštitu prava i slično, i zaključuje:

– Kada bi veći broj javnih nabavki bio kontrolisan i kada bi bilo više slučajeva u kojima je utvrđeno da su uslovi bili diskriminatorni, kada bi se ohrarbivali ponuđači da na njih ukazuju i slično, kada bi krivci bili kažnjavani – onda bi se posledično smanjio broj takvih situacija i omogućilo povećanje konkurencije.

Prvi Zakon o javnim nabavkama donet jula 2002, dopunjen je 2004, a novi Zakon je donet 2009. godine. Važeći Zakon o javnim nabavkama, stupio je na snagu 1. jula 2020. Kako je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo krajem 2019. godine, primena novog Zakona o javnim nabavkama doneće značajno smanjenje i pojednostavljivanje postupaka u oblasti javne nabavke, i smanjenje administracije. Dodatno, značajno će se smanjiti troškovi učešća u postupcima javne nabavke malim i srednjim preduzećima, što će, kako je navedeno, doprineti povećanju broja ponuda u postupcima javne nabavke, a time direktno i većoj tržišnoj konkurenciji i boljem kvalitetu i ceni isporučenih usluga ili dobara.

Ipak, prema mišljenju Nemanje Nenadića, novi zakon je u velikoj meri unazadio transparentnost, zato što je kako navodi, kroz povećanje pragova nabavki značajno povećan broj tendera koje se sprovode bez primene zakona. S druge strane, pak zaključuje, unapređenja su vidljiva u nekim segmentima informacija koje se objavljuju na novom Portalu, kao i kroz stimulisanje da se nabavke sprovode po partijama, kroz smanjenje direktnih kontakata između ponuđača i naručilaca.

Analizu javnih nabavku pomogao Relja Jarkovački

Objavljivanje ove priče omogućeno je kroz projekat Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Stavovi izneti u ovoj priči su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), niti Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).