Whispering Sons – dramatičan, ekspresivni, melanholični, mračni post-punk

Nastup belgijskog benda u dvorani „Apolo” Doma omladine Pančevo, 22. novembra bez sumnje je jedna od najvažnijih koncertnih događaja jesenjeg dela sezone

Janko Takač
Objavljeno 24.11.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 5 mins

Play It Again Sam je kultna izdavačka kuća koja je počela da radi 1983. u Briselu, ali je kasnije preseljena u London. U underground krugovima, PIAS veoma brzo postaje jako poznata kuća jer izdaje seminalne albume bendova indiustrial, darkwave, post-punk, post-rock, alternative i indie rock usmerenja, albume koji su neretko označavali početke novih trendova u podzemlju rock and roll muzike. Za revolucionarni značaj ove veoma eklektične izdavačke kuće dovoljno je pomenuti da su za PIAS u prošlosti potpisivale veličine kao štosu Front 242, Nick Cave & The Bad Seeds, The Gun Club, The Sound, Sigur Rós, Mogwai, Skinny Puppy, Butthole Surfers, Pixies, Bohren & der Club of Gore, Dead Can Dance, White Lies, The Pains of Being Pure at Heart, Placebo… Upravo zato je za domaću rock and roll scenu koncert belgijske grupe Whispering Sons – grupe koja je od nedavno deo kataloga PIAS Recordingsa – u Pančevu ovog petka bez sumnje bio jedan od koncertnih događaja jesenjeg dela sezone!

Bend Whispering Sons čine pevačica Fenne Kuppens, gitarista Kobe Lijnen, basista Lander Paesen, klavijaturista Sander Hermans i bubnjar Sander Pelsmaekers. Iza grupe je samo jedan dugosvirajući album: Image (S.M.I.L.E, 2018), ali su zato do sad izdali više singlova i EP izdanja: Endless Party (Wool-E Tapes, 2015), Performance/Strange Identities (Weyrd Son Records, 2016), White Noise (Weyrd Son Records, 2017), Alone ‎(Play It Again Sam, 2018) i On Image (PIAS Recordings, 2019). Brisleski Whispering Sons sviraju neku vrstu dramatičnog, ekspresivnog, ali i prilično melanholičnog ili čak mračnog post-punka.

Na bini, pevačica Fenne Kuppens se ističe svojom dominirajućom pojavom i jakim glasom ali se u ukupnoj hemiji ipak utapa u zvuk grupe koji se pre svega zasniva na jakoj gitarskoj buci, pulsirajućoj bas gitari i repetitivnim bubnjevima. Sve zajedno izgleda veoma moćno i uz mnogo drame, kao nekada The Sound, The Chameleons, Siouxsie and the Banshees, The Cure, The Sisters of Mercy, Talk Talk, rani Cocteau Twins ali i And Also The Trees, Birthday Party ili rani Nick Cave and The Bad Seeds. Kada skinemo pogled sa pevačice, vidimo sjajnog gitaristu Kobea Lijnena koji u duhu pokojnog Rowlanda S. Howarda minimalističkim potezima na gitari veoma uspešno, maestralno, proizvodi veliku buku iza koje čujemo sjajne melodije. Basista Lander Paesen odlično vlada svojim instrumentom, njegov raspon se kreće od sviranja pulsirajućih ritmičnih rifova pa sve do stvaranja atmosferičnih tekstura koje čine sjajnu podlogu Lijnenovoj gitari i glasu Kuppensove ili pak dodaju na ukupnoj drami na sceni. Bubnjar Sander Pelsmaekers u duhu industrial muzike svoje bubnjeve svira uspravan – kanališući tako duh The Velvet Undergrounda (Moe Tucker) ali još više ranih Jesus and Mary Chaina (Bobbyja Gillespija) ili kasnih Swansa (sadašnjeg bubnjara PhilaPulea) – i uz korišćenje digitalnih efekata koji njegovim monolitnim ritmovima dodaju teksturu i atmosferu. Na kraju, pomenimo i klavijaturistu Sandera Hermansa čiji je doprinos prečesto ostajao u pozadini gitarske buke i jakih ritmova. Ipak, zvuk njegovih sintisajzera podsećao nas je sve odakle potiče zvuk ovog benda – a to su kasne sedamdesete i rane osamdesete, post-punk i darkwave.

Whispering Sons su u Pančevu svirali nešto više od sat vremena, repertoar se sastojao od pesama kao što su Stalemate, Got A Light, White Noise, Performance, Skin, Fear, Alone, No Time, Vision, Hollow i Wall. Nažalost, ovaj novembarski petak je bio veoma vetrovit i hladan a sam koncert nije ko-zna-kako promovisan pa ni posećenost nije bila zadovoljavajuća, tako da je bend – na svom putu između Budimpešte i Sofije – u Pančevu ipak doživeo prilično razočarenje odzivom publike. Naročito uzimajući u obzir činjenicu da su na ovoj turneji pred njima nastupi u kultnim klubovima kao što su „Paradiso”ili „Ancienne Belgique”. Ali ne treba očajavati, verujemo da se Whispering Sons tek zahuktavaju i da će kod nas verovatno doći ponovo. Jednom, kada budu još veći i još značajniji. A nama koji smo ih ovog petka videli u Pančevu ostaje da se tešimo činjenicom da smo videli Whispering Sons u momentu kada su prvi put svratili u naše krajeve…

Fotografije: Elena Tomaš Takač

Ostavi komentar

  • (not be published)