Fuzija različitih muzičkih pravaca, različitih džez škola – najraznovrsnijih sadržaja i zvukova, od najtananijih damara do gruva i kakofonije, šetnja kroz istoriju džeza – sve to odlikovalo je 22. Pančevački džez festival.
Tokom tri muzička dana, od 31. oktobra do 2. novembra, Kulturni centar Pančeva bio je stecište sjajnih umetnika i umetnica (ove godine u mnogo većem broju) iz Amerike i Evrope, i brojne, znatiželjne publike sa svih strana naše zemlje (a i šire).
U okvirima klasičnih vrednosti
Ovogodišnji festival otvorio je 31. oktobra Dragan Ćalina kvartet. Naš pijanista nastupio je sa svojom standardnom postavom, sa kolegama Lukom Ignjatovićem (saksofon), Peđom Milutinovićem (bubnjevi) i Borisom Šainovićem (kontrabas), a ovom prilikom predstavili su debitantski album Circle. Taj dugo očekivani album izašao je samo nekoliko dana nakon njihovog koncerta u Pančevu, a na njemu se nalazi Ćalinina brižljivo upakovana autorska muzika, bazirana na tradicionalnim džez vrednostima.
Posle ovog kvarteta i zvaničnog otvaranja, tokom kojeg se gradski većnik za kulturu u svojevrsnom maniru obratio posetiocima i posetiteljkama ne rekavši mnogo šta, a potom im se i naklonio (ma šta da je to značilo – potpuno neprimereno), nastupili su velikani džeza – Cross Currents Trio.
Naš grad bio je ove večeri sastavni deo evropske turneje pomenutog trija, u kome sviraju dugogodišnji saradnici: basista Dejv Holand, saksofonista Kris Poter i tablista Zakir Husein. Bend je predstavio nedavno objavljeni album Good Hope, te su ljubitelji i ljubiteljke džeza čuli kompozicije sve trojice članova. Među delima koje su izveli našle su se numere Lucky Seven, J Bhai (posvećena gitaristi Džonu Meklaflinu), Ziandi, Island Feeling, Suvarna i Good Hope. Spontane interakcije, snažni dijalozi, beskrajna igra, duge, repetitivne i bogate improvizacije publika je dočekala sa toplom dobrodošlicom. Bilo je to uživanje u spoju duha američko-evropskog džeza i egzotičnog indijskog melosa, koji su obeležili prvo veče 22. Pančevačkog džez festivala.
Shay Hazan Quintet iz Izraela nije nastupio u najavljenom noćnom terminu (već sledećeg dana pre glavnog programa), jer nije stigao na festival na vreme zbog problema sa prevozom, a umesto njega, sa popriličnim zakašnjenjem, pred najupornijim ljubiteljima i ljubiteljkama džeza svirao je deo benda Little Rosies Kindergarten.
U trci s vremenom
Upravo ansambl Little Rosies Kindergarten iz Beča, koji je u punom sastavu održao koncert 1. novembra, bio je najveće iznenađenje ovogodišnjeg Pančevačkog džez festivala. Na sceni se konačno nešto desilo, a to nešto bila je slika i prilika savremenog života. U sveopštoj kakofoniji – buci, metežu, užurbanosti koji i te kako teže razrešenju – tačno se znalo šta ko radi, a improvizacije ovog netipičnog sastava bile su snažne i inovativne, obogaćene različitim zvučnim eksperimentima.
Autorski repertoar benda Little Rosies Kindergarten bio je pustolovina u konstantnom pokretu, u konstantnoj igri. S obzirom na to da nemaju klasičnog bendlidera, svi članovi podjednako učestvuju u stvaranju muzike i njenoj interpretaciji i improvizacijama. Tako je publika čula kompozicije saksofonistkinje Lize Hofmaninger, vokalne solistkinje Ane Anderluh, bubnjarke Judite Švarc…
Upečatljivog izraza – kombinacija džez avangarde, savremene klasične muzike i pop-rok alternative, sveži i snažni vokali, poezija – bend Little Rosies Kindergarten otkrio nam je kuda se muzika kreće i čemu teži u ovom 21. veku, posebno ostvarenjem komponovanom na samoj sceni (Nacht Lied), čime su otišli za stepenicu više od improvizacije, što je bilo čudesno i zaista za pamćenje.
U nastavku programa nastupio je bubnjar Mark Đulijana sa zanimljivim bendom i projektom Beat Music, predočivši publici svoju svestranost i raznolikost muzičkih ideja i izraza. To nije bio onaj Mark Đulijana sa svojim standarnim džez kvartetom, već onaj drugi, koji od 2012. izazov nalazi u eksperimentu i elektronici.
Reč je o elektronici utkanoj u savremeni njujorški džez i gruv, elektronici koja, kako je primetio Vojislav Pantić, nije ni kakva je bila pre (osamdesetih), ni kakva je danas. Zvučni efekti, kompletna muzička potka deo su istraživačkog procesa, futurističke vizije i neverovatne Markove kreativnosti kojoj, u svojoj bučnosti i jakim basovima, koncertna dvorana nije bila dovoljna da u potpunosti dođe do izražaja.
Drugo veče 22. Pančevačkog džez festivala zaokružio je u potpuno drugačijem sentimentu klavirski trio Petera Rožnjoja, sa svojim jednostavnim i suptilnim motivima i brižljivo vođenim improvizacijama. Kao jedno toplo razrešenje džez putovanja za taj dan, publika je u potpunosti uživala u duboko promišljenoj i intimnoj lirici. U interpretacijama autorskih kompozicija Petera Rožnjoja sa albuma Pain of an Angel osećao se upliv njegovog klasičnog muzičkog obrazovanja i velike ljubavi koju neguje prema opusu Johana Sebastijana Baha, dubokoj misaonosti koja mu je ideja-vodilja, ali i delikatnost i harmonske boje što podsećaju na muziku Torda Gustavsena, kao i improvizatorska razigranost Kita Džareta.
Čet u plavom
Poslednji dan Pančevačkog džez festivala, 2. novembar, nakon nastupa beogradskog vokalnog kvarteta MING, bio je posvećen zvucima džez trube i umetnicima koji su, gledano u istoriju džeza, dali pečat jednom vremenu. Duh tog vremena bio je prenet verodostojno putem različitih medija mnogobrojnoj publici u dvorani Kulturnog centra Pančeva.
Legenda hardbap ere Čarls Toliver održao je sa svojim bendom sjajan koncert, samo jedan u nizu u okviru turneje kojom obeležava 50 godina od izlaska albuma Paper Man. Na tom albumu su se 1968. našle, između ostalih, legende džeza Herbi Henkok i Ron Karter, a ovoga puta poštovaoci izvornog džeza slušali su, pored Tolivera na trubi, i Džesija Dejvisa (saksofon), Kita Brauna (klavir), Bastera Vilijamsa (bas) i Lenija Vajta (bubnjevi). Bila je to svirka nabijena emocijama i energijom, ravnomernih i doslednih improvizacija, a Toliver je opravdao svoju ulogu bendlidera i potrudio se da što autentičnije, sada sa bogatim i neprocenjivim iskustvom, dočara atmosferu jednog prošlog doba i svojih početaka.
Koncert kada su se mnogi iznova zaljubili u muziku Četa Bejkera ili pak pali na harizmatičnost Paola Fresua bio je onaj kojim se zvanično zatvorio 22. Pančevački džez festival. Teško da je bilo nekog ko ne bi voleo da je čuo još neku kompoziciju i ostao još neki minut duže.
Italijanski trubač i fligehornista Paolo Fresu nastupio je ove večeri sa već uigranom ekipom koju čine Dino Rubino (klavir) i Marko Bardošija (bas). Osluškujući publiku kako diše, oni su za ovo veče oblikovali program, predstavivši album Tempo di Chet, svojevrsnu poetsku posvetu Četu Bejkeru.
Reč je o projektu, izvorno pozorišnom, sa kojim su muzičari bili na višemesečnoj turneji po velikim teatrima širom Italije. Kasnije je iz te priče o životu Četa Bejkera nastao muzički album. Specifičnost tog albuma ogleda se u spoju Bejkerovih tema, njegove muzike, i originalnog stvaralaštva Fresua, Rubina i Bordošije u stilu poznatog džez trubača Zapadne obale.
Publika se opet vratila u doba pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, što uz poznate teme, što uz audio arhivski materijal koji je Fresu koristio. Mada, vremeplovu je najviše doprineo baršunast zvuk Fresuove trube, kao i fligehorna, njegova fantastična moć transformacije, sofisticiranost i poseban sentiment koji nikoga nije ostavio ravnodušnim. My Funny Valentine, sa kojom je svirka počela, kompozicija Blue Room, Catalina, Chat With Chet, samo su deo lepo ispričane priče o Četu Bejkeru. Priče koju je Fresu i njegove kolege nesebično podelile sa publikom u našem gradu.
Ovogodišnji program Pančevačkog džez festivala pratila je izložba fotografija Dragoslava Nedića, kao i javni časovi učenika džez odseka iz Beograda i Subotice i nezaobilazni džem-sešni održavani kasno u noć. Kako je i najavljeno, Vojislav Pantić je predstavio monografiju Dvadeset godina Pančevačkog džez festivala i knjigu Jazz Face, Davor Hrvoje nekoliko svojih izdanja, a Ana Anderluh izvela je solo performans Leave me Something Stupid.
Dvadeset drugi Pančevački džez festival održan je u organizaciji Kulturnog centra Pančeve, uz pokroviteljstvo Grada Pančeva, Ministarstva kulture i informisanja RS, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i uz podršku Ambasade SAD, Italijanskog instituta za kulturu, Ambasade Mađarske, Kolegijuma Hangarikuma, Ambasade Izraela, Austrijskog kulturnog foruma i Dunav osiguranja.
