Malo je festivala kao što je NOVA, koja pretežno neguje umetnost izvan tradicionalnih okvira ili, bolje rečeno, zbraja i povezuje različite autore sklone savremenim, avangardnim tendencijama. U fokusu četvrtog izdanja, održanog od 2. do 12. oktobra u organizaciji udruženja „KomunikArt”, bilo je očuvanje bogatog kulturnog nasleđa Evrope (i ne samo Evrope) i njegova umetnička transformacija, a programski raznovrsne večeri pratila je publika u Pančevu, Beogradu i Kovinu.
Od Altamire do avangarde
Festival je otpočeo 2. oktobra internacionalnom izložbom „Evropsko nasleđe u savremenom autorskom stripu i ilustraciji”, postavljenom u nekadašanjem pančevačkom bioskopu „Vojvodina”. Posetioce su pozdravili Monika Husar Tokin, izvršna direktorka festivala, kao i Johanes Iršik, predsednik klastera EUNIC Srbija.
Iršik je naglasio da je veoma važno što strip i ilustraciju, kao baštinu koja je deo evropskog integriteta, prikazujemo baš u godini obeležavanja evropskog kulturnog nasleđa, i ponadao se daljim projektima i saradnji na obostrano zadovoljstvo.
– Otkako sam pre dve-tri godine došao u Srbiju, imao sam mogućnost da Pančevo doživim kao svojevrsnu prestonicu stripa. Ovo je zaista pravo mesto i prilika da autori iz čak dvadeset pet zemalja predstave svoje radove – rekao je Johanes Iršik.
Program vizuelne umetnosti NOVA festivala bio je okrenut kako tradiciji, različitim motivima, pronalascima, pojavama i idejnim pokretima, tako i iskonskoj potrebi čoveka da se umetnički izrazi, od Altamire do današnjeg doba. To kulturno nasleđe našlo se pred okom posmatrača preoblikovano, pretrpevši raznovrsne umetničke intervencije i interpretacije. Kako je primetila producentkinja izložbe Snežana Ćuruvija, predočeni su izazovi sa kojima se evropsko kulturno nasleđe susreće, kao što su „uticaj digitalizacije, ekološki i fizički pritisak na lokacije nasleđa, i nelegalna trgovina kulturnim objektima”. Ovom izložbom savremeni strip i ilustracija doprineli su osvetljavanju aspekata društva i kulture „koji generalno nisu privlačni visokoj umetnosti”, ali i još jednom potvrdili veliki uticaj koji imaju u stvaranju drugih umetničkih dela.
Veliku izložbu, koja je obuhvatila ilustracije i stripove 42 umetnika, tim NOVA festivala je samostalno producirao, a selektor radova bio je Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf. Otvaranju su prisustvovali strip-crtači Alberto Koradi (Italija), Tomas Fatzinek (Austrija), Niklas Nenzen (Švedska), Džoel Vajt (SAD) i brojni domaći autori.
Još jedna strip-izložba otvorena je druge festivalske večeri, 3. oktobra, u kafeu „Galerija” u Pančevu, a svoja ostvarenja predstavili su crtači Niklas Nenzen i Džoel Vajt. Zaljubljenici u ovu umetnost, svi oni koji su propustili otvaranje izložbe, mogu pogledati Nenzenove i Vajtove radove do 26. oktobra.
Iluminacija praznine
„Dentro le cose” (Između savremenog pozorišta i vizuelnih umetnosti) naziv je umetničkog performansa koji je teatarska trupa „Laminarie” iz Bolonje izvela 5. oktobra u prostoru bivšeg bioskopa „Vojvodina”. Ovo ostvarenje je rezultat višegodišnjeg preispitivanja umetničke trupe, baziran na potrazi za „svetlosnim prazninama promena”, kao i na umetnosti Džeksona Poloka, Konstantina Brankušija i Varlama Šalamova. U performansu koji je više nalik predstavi, dinamičnom prikazu suštinskih ideja apstraktnosti u delima Poloka (akciono slikarstvo, apstraktni ekspresionizam) gde umetnik uranja u delo, fizički dela, slično svojevrsnom ritualnom plesu i skulpturalnoj apstrakciji karakterističnoj za umetnost Brankušija, trupa „Laminarie” izvela je upečatljivu fizičko-teatarsku formu poigravajući se čulima publike.
„Dentro le cose” zapravo je novo „čitanje” prethodnih performansa trupe osmišljenih u periodu 2000–2018. godine, spojenih u jedinstvo scenografske strukture, uz adekvatan i vešto izabran prostor starog/napuštenog bioskopa. Polokovo akciono slikarstvo spojeno sa traumatičnim logorskim ispovestima Varlama Šalamova i njegovim „Pričama sa Kolime” uz omaž „Beskonačnom stubu” iz 1937. godine, poslednjem Brankušijevom delu, proizvelo je zanimljiv miks pozorišta spektakla i fizičkog teatra, retko viđenog barem u našem gradu.
Putovanje u zvučnu raskoš
Prema već ustaljenom običaju, deo muzičkog programa NOVA festivala održan je i 4. oktobra u Centru za kulturu u Kovinu, gde su koncert priredili kompozitor Ivan Vukosavljević i pijanista Il Hun Sun iz Južne Koreje. Publika je čula njihov avangardni muzički projekat realizovan na autentičnom hibridnom instrumentu – električnoj gitari postavljenoj u klaviru.
Nekoliko dana kasnije, 7. oktobra u Narodnom muzeju u Pančevu, zahvaljući sjajnom odabiru selektora Nikole Markovića, posetioci su doživeli nesvakidašnji zvučni performans i upoznali se sa stvaralaštvom austrijsko-iranskog sastava „Gabbeh”. Taj trio iz Beča čine Iranka Golnar Shayhar (vokal), njena sunarodnica Mona Matbou Riahi (klarinet) i Austrijanac Manu Mayr (kontrabas). Kako je i najavljeno, priredili su neobično i uzbudljivo muzičko putovanje od drevne Persije do modernog Beča.
Njihovoj muzici, fuziji etno-muzike, džeza i avangardnog izraza, nije bilo teško prepustiti se. To što su publici doneli – govoreći jednim modernim harmonskim jezikom, ali i dozvoljavajući tradiciji da prozbori upečatljivo i egzotično – bilo je sveže, eksperimentalno i neprocenjivo iskustvo. Ne razumevajući tekst, posetioci ovog koncerta imali su mogućnost da se oslobode stega jezika, da se upuste u avanturu i da uplivaju u zvučnu raskoš – harmoničnu, disharmoničnu, bogatu modulacijama. Glas Golnar Shayhar, nadmoćan, zvonak i besprekorno čist, savršeno je kontrapunktirao u odnosu na sviračko umeće ostalih članova ansambla, a njen glumački dar, oslobođen svake teatralnosti, pojačao je kompletnu interpretaciju i improvizaciju i još snažnije uvukao publiku u doživljaj koji je bio na granici sakralnog i svetovnog.
Ovakav kulturološki sudar i muzičkih ideja, i žanrovskih odrednica, ali i poseban dodir muzičara/muzike sa publikom, u potpunosti je opravdao koncept NOVA festivala. Bila su ovo izvođenja koja su mnogo više od koncepta normativnog, a samim time i očekivanog. NOVA nalazi, tačnije utvrđuje svoje (posebno) mesto na mapi kulturnih dešavanja u Pančevu, i ne samo u Pančevu. Negde u daljoj budućnosti, možda će ovakve događaje videti i čuti i publika u regionu. Ovaj festival to zavređuje.
Jovana Svirac i Mima Gavrilov
Autor fotografija: Aleksandar Stojković