Ethno.com – pančevački dani muzike sveta

Ljubitelje tradicionalne muzike očekuju 28. i 29. septembra dve tematski različite celine, a program će se realizovati na Sceni Kulturnog centra Pančeva. Nastupiće Belo platno, duo Nebojše i Bojane Brdarić, bend Shira U’tfila i hor „Braća Baruh” iz Beograda

Jovana Svirac
Objavljeno 28.09.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 6 mins

Pančevački Ethno.com, jedan od najdugovečnijih world music festivala na ovim prostorima, doživljava ove godine šesnaesto izdanje. Povodom koncepta i organizacije ovogodišnje manifestacije, namenjene istraživanju i prezentovanju autorskih vizija tradicionalne muzike naših najznačajnijih muzičara, ali i promovisanju umetnika posvećenih izvođenju narodne muzike u njenom autohtonom obliku, održana je 26. septembra konferencija za novinare u Kulturnom centru Pančeva.

Umetnički direktor festivala Filip Krumes istakao je ovom prilikom da su se organizacioni tim Kulturnog centra i on kao selektor trudili proteklih godina da predstave world music u pravom svetlu, te su Pančevci imali prilike da, u sviračkom pogledu, do sada čuju veoma kvalitetne muzičare i interesantne umetničke koncepte.

– Ove godine smo se nanovo osvrnuli na domaću scenu. S jedne strane, imamo Belo platno, koje slavi 20 godina postojanja, i jedan je od važnijih etno-bendova na našem području koji se bavi očuvanjem prvenstveno srpske tradicije, ali i tradicije i muzike regiona. S druge strane, tu su nadareni Bojana i Nebojša Brdarić. Dočekali su da izdaju svoj prvi album, izašao je ove godine, a njihov nastup biće promocija svega što su inventivno osmislili. Prve večeri festivala predstavićemo srpsku tradicionalnu muziku iz dva različita ugla – Belo platno, sa vokalno-instrumentalnim aranžmanima, a brat i sestra Brdarić sa svojim kolegama dolaze nam sa isključivo vokalnim aranžmanima, vrlo zanimljivo postavljenim – rekao je muzičar Filip Krumes.

Posetioci 16. festivala Ethno.com doživeće u subotu, 29. septembra nešto nesvakidašnje. Te večeri biće izvedena jevrejska muzička predstava, muzički performans „Josef i njegova braća” (Las coplas de Yosef Ha-Tsadik), koji je dramatizovao i režirao Stefan Sablić. Nastupiće impozantniji muzički aparat – hor „Braća Baruh” sa dirigentom Stefanom Zekićem i ansambl Shira U’tfila. Naratorka će biti Vanja Ejdus, a u ulozi Jakova naći će se Mladen Andrejević.

Stefan Sablić je predstavio svoj autorski projekat, ističući njegovu kompleksnost, zanimljivost i prijemčivost publici. Reč je o najstarijoj zapisanoj jevrejskoj predstavi, koja je na specifičan način reanimirana. Njegov rad na tekstu bio je istrajan, posebno zato što je prilično hermetičan, a nastao je u 17. veku u Istanbulu.

– Spev je pisan na ladinu, jeziku sefardskih Jevreja u Španiji, i bazira se na biblijskoj priči o Josefu. U 17. veku je sefardska kultura cvetala širom Osmanskog carstva i taj spev je bio jedan od najviših dometa kulture tog vremena. Bilo je mnogo pesnika, mnogo muzike, literature; Sefardi su uživali relativne slobode u Osmanskom carstvu, manje-više kao i svi drugi narodi. Ovo je autorski projekat u smislu da sam dugo radio na tekstu – skratio sam ga, dramatizovao i izvukao suštinu priče. Ono što me je obradovalo, u startu sam naišao na složen dramski zaplet sa mnogo psiholoških elemenata; ta priča je vrlo slojevita, zanimljiva, snažna i emotivna. Mit se zasniva na biblijskom priči o Josefu i njegovoj braći, i pun je dramskih obrta, neočekivanih zbivanja – objasnio je Stefan Sablić.

Kako je dodao autor ovog produkcijski zahtevnog projekta, muzika za tu predstavu bila je izgubljena. Postojala su samo uputstva za muzičku formu, ritam, a negde i nazivi drugih pesama koje su korišćene, tako da je on, istražujući i prateći napomene, koristio kao inspiraciju i mnoge druge sefardske izvore iz tog vremena. Zapravo, komponovao je muziku za „Josefa i njegovu braću” uz Nenada Vješticu Kana, a u projekat je bio uključen i kompozitor Aleksandar Simić, koji je u nešto modernijem stilu napisao finale.

Delovi muzičke predstave biće izvodeni na ladinu, ali publici neće biti teško da prati fabulu, jer će narativne celine biti na srpskom jeziku, za čiji prevod je zaslužna Drita Tutunović.

Iako u poslednjih 10 godina nisu bitno menjane pozicije finansiranja festivala, organizatori i umetnički direktor nadaju se rastu ove gradske manifestacije kako bi došlo do pravog iskoraka ka internacionalnoj sceni. No za tako nešto potrebno je malo više sluha lokalne vlasti i preusmeravanja novca na manifestacije koje se zaista bave očuvanjem tradicije (a ne vrtenjem vola po centru grada), kao i želje da se Pančevcima i gostima iz okruženja prikaže istinski world music. Veći budžet koji bi obezbedio Grad dao bi do znanja i drugim finansijerima da je reč o festivalu visokog kvaliteta i velikih mogućnosti.

Ulaz na sve programe 16. Ethno.com-a je besplatan, a satnicu i druge detalje možete naći na sajtu Kulturnog centra Pančeva.

Ostavi komentar

  • (not be published)