„Anđeoski pohodi” između Pančeva i Japana

Zajednička izložba slika Vojkana Morara i Katsumi Tsuija biće otvorena u Narodnom muzeju do 4. avgusta. Bio je to povod da dvojica umetnika za čitaoce sajta Pančevo Si Ti odgovore na nekoliko pitanja o izložbi, njihovom umetničkom stvaralaštvu i druženju

Dragana Petrov
Objavljeno 05.07.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Pančevački slikar Vojkan Morar, jedan je od najautentičnijih predstavnika naivne i marginalne umetnosti našeg područja. Naš bivši sugrađanin, jer od 2008. godine živi i radi u obližnjem selu Jabuka, ima zanimljivu karijeru i bogat umetnički opus od oko 500 umetničkih dela. Osim primarno slikarstvom i vajarstvom, bavi se i fotografijom, muzikom i video instalacijama. Slika više od trideset godina, a umetnički gen i talenat umetničkog, ekspresivnog izražavanja je podstaknut i porodičnom umetničkom tradicijom. Desanka Petrov Morar je poznata slikarka naive, specifičnog i umetnički prepoznatljivog slikarskog rukopisa, uz čije radove (uvrštene u Svetsku enciklopediju naive) je sin Vojkan rastao, a i otac Sava se povremeno bavio slikarstvom.

Izlagao je na brojnim zajedničkim i samostalnim izložbama kod nas i u inostranstvu – Bijenale naivne i marginalne Umetnosti MNMA, Jagodina (2003, 2005, 2007, 2009, 2011); Bijenale minijature, Gornji Milanovac, Oktobarski Salon, Pančevo; World Triennial of Naive and Outsider Art INSITA, Bratislava (2007, 2010); Umetnička kolonija naive i marginalnih umetnosti, MNMA, Jagodina (2004, 2006, 2008, 2010), kao i okviru brojnih umetničkih kolonija (Pančevo, Despotovac, Deliblatski Pesak, Sakule, Budva, Zlatibor…) Na četrnaestom Bijenalu naivne i marginalne umetnosti u Jagodini 2009. nagrađen je glavnom nagradom u domenu slikarstva.

Vojkan Morar: Dozivanje anđela

Stvaraš već punih trideset godina, izlagao si mnogo i kod nas i u inostranstvu, koja je ovo izložba po redu kojom se predstavljaš svojim sugrađanima u Pančevu?
– Mislim da je deseta, ali nemoj me držati za reč, nisam siguran.

Oni koji prate i vole tvoje stvaralaštvo, gotovo po pravilu izdvajaju motiv anđela kao glavnu preokupaciju tvoje umetničke fikcije. Može li se reći da je to u osnovi nit, ideja vodilja tvoje slikarske poetike? Jesi li rađe pristalica zacrtane filozofske linije mnogih umetnika da delo nije podložno ovakvoj vrsti tumačenja, naročito ne od strane autora?
– Ne, naprotiv, slažem se sa idejom da anđeo jeste neki lajtmotiv mog stvaralaštva, i plod moje fantazmagorije, koju naprosto vidim kao vertikalu u umetničkom traganju za duhovnošću i duhovnim mirom, ali i kao potragu za anđeoskim bićima i njihovo prezentovanje u ovovremenoj, zemaljskoj ravni. Anđeosko kao nit i vertikala, kao veza sa uzvišenim – uz tih osmeh pojašnjava Vojkan.

Plodotvorna je tvoja saradnja sa japanskim slikarom i prijateljem Katsumi Tsuijem, i po ostvarenim zajedničkim izložbama u Japanu, i kod nas u okviru slikarskog Bijenala u Jagodini, i sada u Pančevu, i saradnjom kroz umetničke radionice za decu, pa i odrasle. Osim što zajednički tvorite još jednu nit dragocene kulturološke veze kroz ovakve projekte, veže li vas i elementrno bliska poetika stvaranja?
– Da, da, i to je prepoznatljivo od motiva koje slikamo, do načina na koji vidimo i istražujemo sopstvene fantastične svetove.

I za kraj, znajući da je slikarstvo tvoja primarna preokupacija i profesija, ali i velika ljubav, može li se, sem što se za nju živi, od nje i živeti?
– Prilično teško, ali vidiš i sama, može.

Vojkan Morar minucioznom tehnikom dočarava paralelni svet anđela i svet onostranog. Vizijom fantaste, istrajno, psihodelično multiplicira figure i uranja ih u boju. One često poput praska iskaču iz površine platna, pokazujući umetnikovu potrebu za dodatnom dimenzijom. Opsesivan ples hiljade anđela, pastuozno i minuciozno vrlo intenzivno izraženih, stvara jedinstvenu atmosferu onostranog. Tautologijom figura, kao iskreni „outsider” umetnik obeležava harmoniju svog unutrašnjeg mikrokosmosa. Žuta boja dominira njegovim platnima, kojima lebdi jato anđela ili pak izranjaju velelepni primerci neke fantastične arhitekture. „Umetnost autsajdera u Srbiji” – Nina Krstić.

Vojkan Morar i Katsumi Tsuji su se upoznali na likovnoj koloniji, koju organizuje Muzej naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine. Saradnju su nastavili kroz zajednička izlaganja u okviru Trijenala i Bijenala u istom muzeju. Prošlog leta su ova dva umetnika zajednički izlagali u Galeriji naivne umetnosti u Kovačici.

Vojkan Morar i Katsumi Tsuji – Foto: Tamara Mićanović

Vojkanovi radovi su predstavljeni u brojnim muzejima i galerijama, a zastupljeni su i u privatnim kolekcijama kod nas i u inostranstvu.

Nekoliko godina unazad Vojkan Morar izlaže u Japanu, poslednja izložba otvorena je februara ove godine u gradu Jokohama, a u sklopu ove saradnje u jednoj tokijskoj osnovnoj školi su održali umetničku radionica za decu, na kojoj su ih učili da slikaju minijature i anđele (lajt motiv u Vojkanovom stvaralaštvu). U okviru izložbe, koja će biti otvorena od mesec dana (od 4. jula do 4. avgusta) biće održana i slikarska radionica za decu, danas, u sredu, 5. jula u 11 sati (za odrasle istog dana u 16 časova) u Muzeju. Ova školica-radionica za decu organizovana je i u okviru pančevačke izložbe sa željom da se umetnički pristup i slikarske škole osvetle i približe najmlađima.

Kacumi Tsuji (Cuđi) slika stilizovane predstave urbanog života, a kao metaforu prisustva života u usnuloj arhitekturi, obično postavlja figuru životinje, najčešće ribu ili mačku, u centar svojih kompozicija. Linearna senzibilnost usklađena je sa nežnim prelazima pastela, koji mu omogućava bogatstvo valera (iz kataloga izložbe).

Japanski akademski slikar, Katsumi Tsuji, do prošle godine je radio kao profesor u jednoj tokijskoj školi, sada je potpuno posvećen slikarstvu. Pančevačkoj publici se predstavio minijaturama rađenim u pastelu, neodoljivim dečijim rukopisom iscrtanim figurama mačke, ribe, ptice, drveta, koje beskrajnom setom i nežnošću prkose urbanoj učmalosti. Izlagao je na grupnim i samostalnim izložbama u Japanu i inostranstvu. Dobitnik je brojnih nagrada, od kojih su najprestižnije Mainači nagrada za dizajn, Gakken nagrada za izdavačku umetnost, Velika nagrada Udruženja Japanske moderne naivne umetnosti.Shodno japanskoj tradiciji, njegovo umetničko ime je Sutura Muga.

Zahvaljujući šarmu, ljubaznosti i izvanrednom poznavanju srpskog jezika g-dina Honda, koji se kao gost našao na izložbi,a koji živi i radi u Beogradu preko trideset godina, uspeli smo da i sa gostom umetnikom, razmenimo par misli, uz upozorenje da je transkripcija prezimena ovog umetnika, sada već odomaćena, poprilično narušila originalnost izgovora (trebalo bi ipak Cuđi).

Gospodine Tsuji, već ste izlagali u Srbiji, u Jagodini i Kovačici, sada po prvi put u Pančevu, kako biste nam ukratko predstavili svoj umetnički kroki, polazni i poetski motiv vaših minijaturnih pastela, i tačku u kojoj se vaš umetnički izraz preseca sa radom Vojkana Morara?
Prvi put sam u Pančevu, i prijatno sam iznanađen i oduševljen posetom i prijemom ove izložbe. Moj umetnički rad i ovaj način posmatranja sveta je, kao i kod Vojkana, u traženju mira, stalnom traženju duhovnog mira, kroz motive i simbole koji je svaki od nas specifično odredio, i kojima pokušavamo da iznesemo te neophodne elemente čistote, svetlosti pa i naivnosti do tog cilja. Tu sličnost u traganju i radu sam pronašao i kod drugih vaših slikara naive koje sam ovde upoznao.

Kakvi su vam utisci o našem gradu i ljudima?
– Grad, ali pre svega ljudi, ljudi rekao bih, toplina, da, specifična, neobična toplina, to je moj osnovni utisak – uz ljubazan i tih osmeh kao kod Vojkana, kao kod belog mačka sa jedne od svojih slika, oprašta se umetnik sa nama.

Ostavi komentar

  • (not be published)