Preživeti genijalnost

Posle veoma uspešne prve sezone serijala „Genius”, posvećene liku i delu Alberta Ajnštajna, National Geographic lansirala je i drugu sezonu, ovog puta baziranu na biografiji jednog od najuticajnijih i najcenjenijih umetnika dvadesetog veka – Pabla Pikasa. Posle Entoni Hopkinsa kao Pikasa u odličnom biografski zasnovanom filmu: „Preživeti Pikasa” teško je momentalno se navići na Antonia Banderasa u glavnoj roli „Genija”, mada za sada njegova uloga je za svaku pohvalu, što se pogotovo može reći i za glumca koji tumači mladog Pikasa (tumači ga Alex Rich).

Pikaso je bio umetnik koji je predstavljao sinonim za potenciju, što seksualnu, što kreativnu, jer je za svoje 92 godine, uspeo da ostavi čovečanstvu 25.000 originalnih radova (crteža, slika, skulptura, predmeta od keramike i grafika). Njegov talenat nikada se nije dovodio u pitanje, njegova inventivnost, stilska raznovrsnost, radoznalost, autentičnost i društvena odgovornost idu u prilog veličanju njegovog genija. Ipak ne sme se zanemariti činjenica da njegova umetnost dobrim delom počiva na ogromnoj patnji žena koje su prolazile kroz umetnikov život. Pored mnogobrojnih „prolaznih i jednokratnih” modela, inspiracija i zaokupacija, sedam žena se izdvajaju kao najvažnije „faze” umetnikovog opusa i emotivnog zanosa. Od tih sedam žena, čak dve su izvršile samoubistvo: (Marie-Therese Walter i Jacqueline Roque), a dve su doživele nervni slom. Dve su bile maloletne, a skoro sve one su barem dvostruko/trostruko bile mlađe od harizmatičnog artiste.

Weeping Woman 1937 Pablo Picasso 1881-1973 Accepted by HM Government in lieu of tax with additional payment (Grant-in-Aid) made with assistance from the National Heritage Memorial Fund, the Art Fund and the Friends of the Tate Gallery 1987 http://www.tate.org.uk/art/work/T05010

Pikaso je smatrao da su žene „mašine za patnju”, kao i da postoje samo dve vrste žena: žene-boginje i žene-otirači (ovo je podelio sa Francoise Gilot, sa kojom je bio u devetogodišnjoj vezi od njene dvadeset i prve godine kada je sam P. P. imao „svega” šezdeset i jednu). Apsolutno nijednoj ženi nije bio privržen do kraja, osim možda donekle Fernande Olivier koja je označila i početak njegove ružičaste faze i koja ga je na kraju i ostavila (što je isto uradila i Francoise Gilot). Čuvena fotografkinja nadrealizma Dora Mar, nakon burne veze sa Pikasom, doživela je brodolom nerava i izrekla ono čuveno: „Posle Pikasa, samo Bog.”

Pikasov biograf Patrick O’Brian ističe kako su njegova osećanja prema ženama oscilirala od ekstremne nežnosti sa jedne do nasilne mržnje sa druge strane. Ta mržnja i odbojnost koju je istovremeno osećao, posebno je vidljiva u portretima Dore Mar neposredno pre okončanja njihove veze.

I ono što možda najbolje opisuje ovog genija je rečenica koju je takođe izgovorila Dora Mar: „Ti možda jesi veliki umetnik, ali si moralna ništarija”.

Da li je genijima sve dozvoljeno, samo zato što su geniji?

I da li bi tek tako oni postali takve veličine, da nije njihov put bio popločan ženskom žrtvom?