Neočekivano veliki broj reakcija i komentara na Fejsbuk i na Instagram stranici našeg sajta izazvala je juče objavljena fotografija (već u trećem sazivu) narodne poslanice iz Pančeva – a od prekjuče i potpredsednice Narodne skupštine Srbije! – Sandre Božić, izabrane sa liste „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve”, na 3. aprila ove godine održanim opštim izborima. Na potpis „Sa jučerašnjeg izbora za mis potpredsednicu Narodne skupštine” koji je pratio fotografiju sa Sandrinog Instagram profila, stigla su različita reagovanja – od ozbiljnih, analitičkih i kritičkih, preko duhovitih, ali i dalje pristojnih, do sasvim neprimerenih i uvredljivih, od kojih su neka bila otvoreno seksistička, ženomržačka i diskriminatorska prema ličnosti gospođe potpredsednice, što i ovom prilikom osuđujemo. Ni napomena naše Redakcije objavljena u FB postu u ranim satima eskalacije komentarisanja (Poštovani čitaoci, razumemo vaš revolt zbog očajnog kadrovskog rešenja, ali vas molimo da ne ostavljate uvredljive komentare ni prema kome, pa ni prema novoizabranoj potpredsednici Narodne skupštine. Predlažemo vam da, umesto ličnih diskvalifikacija, komentarišete štetu koju Sandra Božić svojim radom nanosi javnom interesu i opštem dobru. Zahvaljujemo vam na razumevanju i poverenju, Redakcija sajta PST) nije ublažila lavinu često vrlo grubih, prostačkih i primitivnih opaski o ličnosti, delu i telu spomenute. Pa sad, možda će se neko posle 159. opomene zamisliti, a posle 227. odustati od vređanja, ma koliko mislio da ima pravo da zlotvoru kaže sve što misli o njemu/njoj. I ima, samo neka bira reči, jer pretpostavljamo da bi neumesnih primedbi bilo i da je naš inicijalni opis bio sasvim neutralan…
Suprotno od ovih, bilo je komentatora kojima je bilo neprihvatljivo – i to su Redakciji posebno zamerili – što se na našem sajtu (koji ima jaku feminističku formaciju i dosledno se zalaže za ravnopravnost polova kao nesumnjivu vrednost demokratskog društva, koji veoma otvoreno afirmiše ženska ljudska prava i kritikuje svaki oblik mizoginije) našao ovakav sadržaj. Redakcija PST-a je posebno ponosna na činjenicu da su se među čitaocima s ovakvim stavom našli i naši stalni i povremeni autori, koji dakle, mogu da na „sopstvenom” sajtu javno kritikuju objave sa kojima se ne slažu i to bez ikakvih „posledica” (uklanjanja komentara, prigovora uredništva o „poželjnom” mišljenju i ponašanju, prekida saradnje…) Komentare ni jednih ni drugih administratori PST stranica na društvenim mrežama nisu brisali, polažeći od ideje da svako stoji iza onoga što je – pristojno ili primitivno – napisao i da to najbolje pokazuje sklonosti i stavove naših čitalaca i dostignuti nivo javne komunikacije. Bilo je i onih među nama čiji doživljaj slobode izražavanja podrazumeva malo sočniji rečnik, ali koji takođe smatraju da u javnom diskursu ne treba biti uvredljiv. Čuli su se i predlozi da sporni post bude uklonjen sa PST platformi ili da bude promenjen potpis, ali kako bi tek to bili neprofesionalni, kukavički i nedostojni potezi, od te namere se ubrzo odustalo…
Nije uobičajeno da se ovoliko piše o unutrašnjem životu Redakcije i događajima koji se odnose na uređivačku politiku našeg sajta, jer pretenciozno je i koga to zanima? Još je neuobičajnije da Redakcija objašnjava šta je htela da kaže nekim medijskim sadržajem, ali očigledno postoji potreba za tako nečim, čim je (nekome će se učiniti pomalo nes(p)retno formulisan) potpis fotografije izazvao ovoliku zabunu.
Tih osam reči koje opisuju javne i političke aktivnosti potpredsednice Božić teško da su mogle da budu drugačije i to ne zato što u našoj Redakciji postoje patrijahalno ili mačo orijentisani muškarci ili zato što smo inače maliciozni prema ženama i mislimo da je „silovana žena sama kriva jer je nosila kratku suknju pa je provocirala silovatelja”. Ne, nipošto, ni govora. Ali, nije li upravo gospođa Božić ta koja o sebi šalje takvu sliku – lepe, atraktivne, zgodne, dopadljive plavuše koja je uspešna u životu, ako se kao neka naprednjačka politikantska karijera može smatrati uspehom (što, opet da napomenemo, ne opravdava prostačke komentare). Upravo ona insistira na spoljnom dojmu i nekom, kao, estetizovanom (PVC) stajlingu, kao osnovnim odrednicama njene pojave i „težine” koju sebi, neopravdano, daje. Da li je dotična uradila išta vredno spomena u javnom životu, da li je učinila išta za ostvarivanje javnog interesa i postizanje opšteg dobra? Da li se ikada zalagala za neke ispravne stvari od koje su građani Srbije imali ikakve koristi? Ma da li je, recimo, napisala jedan politikološki rad koji je izazvao pažnju stručne javnosti? Ne, ona je samo svuda, po sopstvenom izboru, na svakoj funkciji i na svakom mestu na kome se pojavila bila lepa, atraktivna, zgodna, dopadljiva plavuša…
Drugim rečima, „estradni” potpis fotografije samo je rezultat estradnog ponašanja novopečene potpredsednice najvišeg zakonodavnog tela u zemlji. U prevodu, Sandra bi, po svojim spoljnim karakteristikama koje primarno ističe, metaforično govoreći, možda ispunjavala uslove za učešće u izboru za mis, jer je tu, na toj izložbi ženskog mesa, potrebno i dovoljno da kandidatkinje budu lepe, atraktivne, zgodne i dopadljive, da se zalažu za mir u svetu i apeluju na spasavanje izumirućih kornjača (što bi bile izuzetno važne poruke, makar i sa sasvim nevažne priredbe, kada upravo estradizacijom ne bi bile kompromitovane). Ali, da bi neko postao potpredsednik Skupštine, potrebne su i neke druge osobine, zar ne? Koji su, onda, kvaliteti preporučili Sandru da joj u stranačkoj nomenklaturi bude ponuđeno ovako odgovorno mesto?
Da bi se učestvovalo u radu, a kamoli vodio sveti dom srpske demokratije, što bi Narodna skupština trebalo da bude, potrebno je ipak malo više od fotošopiranih fotografija, hijaluronskih tretmana, botoksiranog čela, upadljive šminke, veštačkih trepavica, napućenih usana, kostima u cvetnim dezenima, silikonskih sisa, blajhane kose, firmiranih minđuša i brendiranih tašni… potreban je integritet, tolerancija, vizija, empatija, elokvencija, socijalna inteligencija, širina pogleda… – nebitno kojim redom – sve ono što ne vidimo da Sandra pokazuje. A ako za fotelju među upraviteljima Skupštine autfit važan, ako je fizički izgled kriterijum, a unutrašnja svojstva i sposobnosti nebitne, onda nije čudo što je Srbija na putu samouništenja, sa koga povratka nema…
Jer, po Sandri se ništa neće zvati i ništa se neće o njoj pamtiti. Ona je potpuno beznačajna za čitavu ovu aferu, upravo zato što je zbog nedostatka potrebnih karakteristika, sasvim neupadljiva za sve građane koji u javnim funkcionerima traže nešto više ili nešto drugačije od toga da potpredsednica Skupštine bude lepa, atraktivna, zgodna i dopadljiva. Sandra je samo žalosna paradigma stanja u kome već deset godina osobe udružene u zajedničkom zločinačkom poduhvatu uništavaju Srbiju koju, tobože, toliko vole, i u koju se svaki čas kunu. I koje tu istu Srbiju, za svoj zastrašujući nerad, previše koštaju.
Mada, stvar može da se posmatra i ovako: izbor za mis je, zapravo, rijaliti program. Ako su kreatori kadrovske politike u SNS-u rešili da zasedanja Narodne skupštine i dalje budu politički rijaliti, onda je, iz te perverzne logike, potpredsednički izbor Sandre Božić odličan potez.
PUSTARA
Badlands by Terrence Malick
O filmu
https://filmskerecenzije.com/badlands-1973/
Film s prevodom
https://youtu.be/dzyv1yeb8-Y
Music: George Tripton; Carl Orff; James Taylor (theme: Migration)
Carl Orff – Gassenheuer /1973 Badlands Version/
https://youtu.be/-tEgzGnzojc