Kakvu medijsku scenu imamo, a kakva nam je zapravo potrebna; zašto danas retko ima svetih činjenica a slobodnih komentara i da li će SLAPP tužbe ućutkati medije – bile su neke od tema tribine pod nazivom „SLAPP tužbe u južnom Banatu”, održane 30. maja na Trgu Svetog Teodora Vršačkog u Vršcu.
O izazovima s kojima se mediji susreću zbog kritičkog izveštavanja govorili su novinarke Jelena Zorić (BIRN, Vreme), Dunja Marić (Nova ekonomija) i novinar Nenad Živković (Pančevo si ti), dok je razgovor moderirala novinarka Ivana Predić (PANpress).
Pomalo neobično za naše uslove, ovaj javni razgovor realizovan je u Muzičkom paviljonu gradskog trga u Vršcu, takoreći nasred ulice. Organizator, redakcija sajta PANpress, nije uspeo da pronađe odgovarajući zatvoreni javni prostor za održavanje tribine jer ti prostori odavno nisu dostupni za ovakve događaje. Čak ni vlasnici privatnih lokala često nisu raspoloženi da budu domaćini tribina i sličnih skupova, zato što se plaše problema koje bi im mogla napraviti lokalna vlast.
Pravi mediji u Vršcu više ne postoje
Razmatrajući kakvo je stanje na medijskoj sceni u Vršcu, Pančevu i uopšteno u južnom Banatu, Vrščani i Vrščanke čuli su na koje sve načine se moćnici trude da ih ućutkaju, zastraše i odvrate od pisanja o temama od javnog značaja.
Jelena Zorić konstatovala je da joj je ovo prvi put da nastupa u rodnom gradu otkako je otišla iz Vršca u Beograd. Podsetila je prisutne na delatnost Vršačke kule, kao i na to da je nekada bilo brojnih mesta za susrete i tribine i dodala da trenutno ne postoji prostor u kome bi građanstvo moglo…
Otvoreni poziv
Maja Vitman, gradska menadžerka: Demagogija na max
Zašto je za aktuelnu tzv. gradsku menadžerku Maju Vitman bolje da se mani ćorava posla pričanja o poznavanju i poštovanju prava, i o praktikovanju i primenjivanju zakona i da se lati fena i makaza, češlja i četke?
Da će naprednjak – kao generički pojam, mentalno stanje i moralni format – čim otvori usta nešto slagati, nekoga prevariti, izmanipulisati, obmanuti… to je nelakovernom, kritički mislećem i časnom delu domaće javnosti (a i inostrane, ko ozbiljno prati ovdašnja zbivanja) jasno već 13 godina – od kad je arhilažov Oskar onomad najavio, čekajte, stvarno, Oskare, gde ti nestade onaj srpski mercedes iz Ikarbusa, šta bi s tim grandioznim obećanjem? I da, dokle je stigla izgradnja mreže stajališta letećih taksija za Expo? A dokle istraga o tome ko je udario policajca u civilu i naneo mu povrede lica tokom studentske blokade RTS-a? Evo samo tri od tri miliona i tri primera esenesovskog jajarenja, pilićarenja i šibicarenja…
Nakon toliko vremena raspolaganja izvršnom komandom – i grubog zloupotrebljavanja tog mehanizma upravljanja državom – u sveopštoj havariji Srbije koju su prouzokovali sa zlom namerom prema prirodi i društvu ove nesrećne zemlje, a sve busajući se u grudi patriotske, sasvim je nemoguće sačiniti kompletan katalog naprednjačkih „kratkih nogu”. I ovdašnji progresivci, u lokalnim okvirima, daju značajan doprinos sveopštoj srpskoj entropiji istine: nema pančevačkog ćacija i ćacike kome će iko sa trunkom soli između ušiju ostaviti stan na čuvanje kad krene na letovanje, a kamoli da mu/joj bilo šta (po)veruje na „majke mi”.
Sa sve dubljim zalaskom u terminalnu fazu, dakle fazu konačnog silaska s vlasti, i izjave lokalnih zvaničnika postaju sve ciničnije, sarkastičnije, licemernije i sa…
Fotografija dana
OKUPLJANJE SVAKOG DANA
Smeće u Dimitrija Tucovića
RAD NAŠEG SAJTA PODRŽAVA
PST PRIHVATA NADLEŽNOST
