Umesto preko konkursa za sufinansiranje medija, Grad Pančevo je preko ugovora na osnovu javnih nabavki, kako smo već pisali, dodelio za dve godine više od 60 miliona dinara medijima i produkcijama za emitovanje redovnih sadržaja, kao i propagandnih i promotivnih video-klipova.
Novac za informisanje je tokom 2024. i 2025. bio usmeravan u manjoj meri za konkursno sufinanisiranje medija (samo 4.410.000 dinara, umesto nekadašnih 40 miliona), a veći deo otišao je na projekat „Emitovanje programskih sadržaja iz nadležnosti grada Pančeva”. Rebalansom budžeta za 2024. godinu, za taj projekat izdvojeno je 15 miliona, dok je 2025. godine budžetom bilo opredeljeno čak 22,5 miliona dinara.
Osim RTV Pančevo, Open View i produkcije SPORT-NETWORK NS, o čemu smo pisali u prethodnom tekstu, novac za oglašavanje u 2025. godine dobili su Dnevnik Vojvodina Press – 500.000 dinara i lokalni nedeljnik Pančevac – 1,7 miliona.
Takođe, ugovor je dobila i Novosadska televizija. Njoj je uplaćeno 2,4 miliona dinara za video od 30 minuta o kapitalnim projektima u gradu Pančevu, što je podržala Autonomna pokrajina Vojvodina.
U ugovorima se navodi da video-sadržaji treba da budu objavljeni na javnom mediju / internet portalu koji pokriva Južnobanatski okrug. Međutim, dve televizije čije smo potvrde o emitovanju dobili od Gradske uprave grada Pančeva – TV Most i Novosadska TV, prema dozvoli REM-a, ne pokrivaju Južnobanatski okrug, ali emituju signal preko kabla.
Bez kapaciteta i obaveza
S obzirom na to da u velikom broju ugovora iz 2024. i 2025. godine nije navedeno u kojem će mediju biti emitovani propagandni spotovi o kojima smo pisali u prvom delu ovog teksta, od Gradske uprave Grada Pančeva zatražili smo linkove ka svim objavljenim sadržajima iz tog perioda.
Oni nam, međutim, nisu dostavljeni, što je propraćeno objašnjenjem da su svi video-prilozi koje smo tražili emitovani na televizijama koje „nemaju ni obavezu, ni kapacitet da čuvaju sav emitovani sadržaj godinu dana”.
Zatim smo novim zahtevom od Gradske uprave Pančevo zatražili da nam dostave video-klipove koje su zaprimili od potpisnika ugovora, s obzirom na to da je obaveza prema ugovoru da Gradska uprava Pančevo odobri video pre emitovanja, ali naš mejl, kako smo kasnije saznali, nije zaprimljen i na zahtev nam niko nije odgovorio.
Potom smo Bojani Kecić, osobi zaduženoj za kontrolu izvršenja obaveza iz ugovora i PR menadžerki Gradske uprave Pančevo, uputili novinarsko pitanje zbog čega je jedna od obaveza izvršioca da dostavi video-sadržaj na odobrenje Gradskoj upravi i zatražili spisak medija u kojima su objavljeni video-klipovi.
Takođe, upitali smo je i zašto gradska vlast u ime građana i građanki Pančeva finansira tabloide koji krše Etički kodeks novinara gotovo svakog dana i zašto se angažuju firme van Pančeva da kreiraju video-priloge o Pančevu, zatim, da li su prema stanovištu GU Pančevo cene izrade i distribucije video-klipova realne i da li je bilo situacija da neko od izvršilaca nije ispunio uslove iz ugovora, i ako nije, koje su bile posledice? Na kraju, interesovalo nas je i kada će biti donet nov Akcioni plan Grada Pančeva za razvoj javnog informisanja, jer je prethodni istekao 2017. godine.
Iako nas je Bojana Kecić tokom telefonskog razgovora uveravala da ćemo dobiti odgovore nakon što pošaljemo mejl, povratna informacija do današnjeg dana nije stigla do nas.
Skupi videi, jednostavna produkcija
Imajući u vidu visoke iznose dodeljene za kreiranje i distribuciju videa, pitali smo stručnjake za video-produkciju za komentar. Ekspert za ovu oblast i vlasnik produkcijske kuće Pneuma films, Pančevac Nikola Veljković, navodi da cena video-priloga zavisi od kompleksnosti posla, broja angažovanih ljudi, opreme, postprodukcije i namene sadržaja.
„Na cenu isto tako utiču namena videa i to koliko klijent vrednuje određenu vrstu videa. U praksi to znači da će, na primer, prodajni videi, oni koji su prilagođeni tome da ’pretvaraju’ gledaoce u kupce, odnosno, oni koji će doneti direktan profit klijentu, često imati veću vrednost nego, na primer, video-reportaže sa događaja”, kaže Veljković.
Ipak, prema oceni našeg sagovornika, koji je analizirao klipove objavljene na ePančevo, video-materijali ne deluju produkcijski zahtevno, te on ocenjuje da bi njihova realizacija mogla koštati znatno manje nego što je bila plaćena.
„Ako se imaju u vidu svi kriterijume koje sam prethodno spomenuo, moj utisak je da ovi videi nisu produkcijski zahtevni i da je za njihovu realizaciju sigurno moglo da se izdvoji i manje novca”, zaključuje naš sagovornik.
Video-sadržaji proistekli iz ovakvih ugovora i načina finansiranja dodatno ukazuju na njihov propagandni karakter. Kako upozorava Rade Đurić, pravnik u Nezavisnom udruženju novinara Sbije (NUNS), takva praksa predstavlja zaobilaženje zakonskih okvira i osnovnih principa medijske politike. On ističe da je postojeći pravni okvir uspostavljen upravo da bi se jasno uredila budžetska davanja medijima i sprečilo njihovo preusmeravanje kroz slične ili paralelne mehanizme.
„Ukoliko neko prestane da troši sredstva kroz konkursno sufinansiranje, on u istu svrhu ne može koristiti javne nabavke ili direktna davanja, jer je kroz ove procedure jasno uređeno šta može biti predmet usluge koju bi neki medij pružao, kakva bi to usluga bila i koja je svrha takvih davanja. Međutim, suština izvršenja ugovora gotovo da se ne proverava i ne možemo zaista da znamo na šta je novac potrošen. Uglavnom je reč o sredstvima kojima se promoviše rad davalaca tih sredstava ili je u pitanju prosto oglašavanje”, napominje Đurić.
Zarobljavanje medija i njihovo pretvaranje u glasnogovornike vlasti
U ugovorima je precizirano da gotovi video-materijali moraju biti dostavljeni Gradskoj upravi na odobrenje pre objavljivanja.
Tanja Maksić, programska koordinatorka BIRN-a, upozorava da takve odredbe mogu imati ozbiljne posledice po pluralizam.
„Sama realizacija ugovora ostaje diskreciono pravo naručioca. Ako institucija odobrava sadržaj pre objavljivanja, postavlja se pitanje gde prestaje informisanje, a gde počinje politička kontrola. Dugoročno, ovakva praksa vodi ka zarobljavanju medija i njihovom pretvaranju u glasnogovornike vlasti. Državni novac postaje sredstvo političkog uticaja, a ne sredstvo kojim se unapređuje kvalitet informisanja”, kaže ona.
Visoke cifre koje se pojavljuju u ugovorima, kao i činjenica da građani i građanke nemaju uvid u sam proizvod, vode zaključku da bi ovakvi ugovori trebalo da budu preispitani u svrhu pravilnog trošenja novca i kroz suštinski ispravne, ne samo formalno ispravne procedure, ocenjuje Rade Đurić.
On dodaje da bi najpre trebalo da reaguje interna kontrola naručioca, zatim Kancelarija za javne nabavke, Državna revizorska institucija i lokalna budžetska inspekcija, ali i da bi interesovanje za ove aktivnosti trebalo da pokažu i javna tužilaštava i policija, odnosno njen sektor koji se bavi privrednim kriminalom i korupcijom.
Javno informisanje ugroženo
Preusmeravanje desetina miliona dinara iz budžeta Pančeva sa konkursnog sufinansiranja medija na promotivne ugovore putem javnih nabavki predstavlja ozbiljno odstupanje od osnovnih principa javnog informisanja – transparentnosti, pluralizma i zaštite javnog interesa. Iako formalno zasnovana na zakonitim procedurama, ovakva praksa u suštini zaobilazi mehanizme koji su uspostavljeni upravo da bi se sprečila zloupotreba javnih sredstava i politički uticaj na medije.
Postavlja se pitanje šta građani i građanke zapravo dobijaju za toliki novac, kao i da li se ta izdvajanja zaista odražavaju na kvalitetno, objektivno, pravovremeno i kritičko informisanje od javnog interesa.
Novinarka dnevnog lista Danas iz Pančeva Radmila Briza kaže za Pančevo si ti da je ovakav model finansiranja medija jasan pokazatelj da Pančevo nije izuzetak u odnosu na šire trendove. Kako navodi, takva praksa direktno utiče i na rad malobrojnih profesionalnih lokalnih medija koji poštuju zakone i Kodeks novinara Srbije, a koji se već godinama nalaze na ivici opstanka.
„Shodno tome, javno informisanje zbog ovakvog načina finansiranja medija jeste ugroženo, a posledice su neinformisanost građanki i građana o najvažnijim pitanjima za njihovo funkcionisanje”, smatra Briza.
Visoki iznosi izdvojeni za produkciju promotivnih sadržaja, nejasni kriterijumi izbora i ograničen uvid javnosti u realizovane materijale dodatno produbljuju sumnju u svrsishodnost i opravdanost ovakvog modela finansiranja. Kada naručioci prethodno odobravaju sadržaje, postavlja se i pitanje granice između informisanja i političke promocije.
Treba napomenuti da ni konkursno finansiranje u praksi nije dovoljno transparentno niti dosledno sprovedeno jer se sredstva često dodeljuju istim, politički bliskim medijima, neretko u milionskim iznosima. Istovremeno, praksa finansiranja putem direktnih ugovora ide i korak dalje, dodatno zaobilazeći procedure i produbljujući problem netransparentnog trošenja javnih sredstava.
Ipak, imajući u vidu da je ove godine Grad Pančevo izdvojio 42 miliona dinara za konkursno finansiranje, nameće se pitanje šta je dovelo do takvog zaokreta i da li on predstavlja stvarnu nameru da se praksa unapredi ili tek privremeni odgovor na kritike. Upravo zato je neophodno preispitati ovu praksu i osigurati da budžetska sredstva namenjena informisanju zaista služe građanima, a ne političkoj promociji vlasti.
Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 – 2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode ga članice Koalicije za slobodu medija: Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost, u periodu od marta 2025. do februara 2027. godine
Za sadržaj ovog teksta isključivo je odgovorna redakcija koja je tekst pripremila i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.
