Psi lutalice ili napušteni psi su psi bez vlasnika koji lutaju po urbanim ili ruralnim područjima. Psi lutalice najvećim delom postanu to od nekadašnjih kućnih ljubimaca, koje su bivši vlasnici napustili i ostavili na ulici. Kada se na ulici nađe više njih, ovi psi obično žive u manjim ili većim čoporima. Nažalost, dešava se da ovi psi napadnu ljude i druge životinje i to je nešto što uznemirava građane i lokalne samouprave (koje su često prinuđene da plaćaju novčane odštete građanima za ujede pasa lutalica). U nekim lokalnim samoupravama psi lutalice obično dospevaju u azil, gde se drže duže vreme a najsrećnije rešenje je da im se pronađe novi vlasnik (često čujemo apele da ljudi udome pse iz azila umesto da kupuju pse). Nažalost, u Srbiji je problem pasa lutalica izuzetno veliki problem – pretpostavlja se da ih u Beogradu ima više od 17.000, u Novom Sadu oko 10.000 a Nišu oko 8.000. Pretpostavljamo da je u ostalim, manjim, sredinama situacija jednako alarmantna.
Opština Kovačica ima višedecenijski problem sa psima lutalicama koji se okupljaju u centru većih naselja po opštini. Iako mnogi psi lutalice postaju lutalicama tako što ih gazde izbace iz kuće, dešavalo se i to, da na teritoriju naše opštine budu doneseni i psi koji su bili kućni ljubimci u nekim gradovima van naše opštine (naročito kada se vidi da se kao pas lutalica pojavio neki lep, rasan pas). Situacija je nekad bolja a nekad gora ali problem postoji takoreći oduvek. Prema rečima starijih meštana, nekada ovaj problem nije bio toliko izražen jer je u neka davna vremena – vremena kada se nije puno obaziralo na zaštitu životinja – navodno organizovana neka vrsta saradnje lokalnog rukovodstva sa mesnim udruženjema lovaca koja su nekoliko puta godišnje imala organizovanu akciju uništavanja (ubijanja) pasa lutalica. Vremena su se – na svu sreću – promenila i jasno je da je sada ovakav način „rešavanja” ovog problema sasvim neprihvatljiv. Ali, baš u slučaju Opštine Kovačica, poslednjih par decenija problem se često rešavao tako što se nije rešavao nikako – psi lutalice su ili bile ostavljane da životare na ulicama (oko pekara, samoposluga, oko mesara i picerija, bilo je pasa koji su tako preživeli godinama, pasa koji su postajali poznati svim meštanima) ili bi s vremena na vreme lokalna samouprava potpisala neke ugovore sa nekim firmama koje onda su te pse hvatale, odnosile nekuda, tamo ih možda sterilisale a onda bi ih prosto vraćale nazad na ulice po naseljima kovačičke opštine. Pričalo se i to, da se mnogim tako odvedenim psima izgubio svaki trag, to jest da su bili ubijani. U minulih desetak godina, u slučaju da su neki meštani napadnuti tj. da ih je ujeo pas lutalica, oštećenima je lokalna samouprava isplaćivala odštetu. Nažalost, dešavalo se i to da građani uzimaju pravdu u svoje ruke – s vremena na vreme je bilo slučajeva trovanja i ubijanja pasa lutalica. Sa druge strane, mnogo više je je po kovačičkim naseljima bilo časnih ljudi koji su imali dovoljno ljudskog saosećanja prema psima lutalicama pa su se tim jadnim stvorenjima posvećivali ako ne u smislu udomljavanja pojedinih pasa, onda bar u smislu njihovog povremenog hranjenja (kupovina peciva u pekari, sipanje granula na odabranim mestima po parkovima, i slično).
Bilo kako bilo, jasno je da je većina građana Opštine Kovačica sasvim svesna postojanja problema pasa lutalica. Konačno, od ove godine, u naselju Idvor pojavila se firma pod nazivom Sara&Bobi. Ova firma koju vodi Nenad Pramenković se bavi negom pasa i uslugama njihovog zbrinjavanja. Dakle radi se o firmi koja bi mogla da pomogne u rešavanju problema sa psima lutalicama u Opštini Kovačica. Problem je samo u tome što je za dugoročno funkcionisanje ove firme – koja već sada zbrinjava nekoliko desetina pasa – potrebna saradnja sa lokalnom samoupravom.
Prvi čovek firme Sara&Bobi Nenad Pramenković navodi nekoliko razloga za rešavanje problema pasa lutalica u Opštini Kovačica: zdravstveni (sprečava se širenje i prenošenje zaraznih bolesti kao i bolesti koje su zajedničke ljudima i životinjama), socijalno-bezbednosni (smanjenje napada na građane kao i uznemiravanje javnog reda i mira), higijensko-ekološki (sprečava se rasturanje čvrstog otpada i smeća iz kontejnera, kanti, i deponija, izbegava se prljanje ulica, javnih površina i dečijih igrališta), estetski (lepši izgled grada i naseljenih mesta, kako za građane tako i za turiste, humani odnos prema životinjama – humano postupanje sa životinjama je mera u interesu i ljudi i životinja), ekonomska opravdanost (troškovi postojanja prihvatilišta i službe vremenom bi se višestruko isplatili – naspram troškova koje bi lokalna samouprava morala da plati u slučaju odštetnih zahteva građana), edukativni (izgradnjom prihvatilišta Opština Kovačica bi dobila novi prostor za razne eduktivne programe namenjene podizanju ukupne svesti građana, naročito dece, o problemima pasa lutalica). Pramenković navodi da postoje i zakonske osnove za izradu ovog projekta: Zakon o veterinarstvu (Sl. glasnik RS br.91/2005), Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS br. 135/2004), Zakon o komunalnim delatnostima (Sl. glasnik RS br.16/97 i 42/98), Pravilnik o obeležavanju pasa i vođenju evidencije o obeleženim psima (Sl. glasnik RS br.91/2005), Pravilnik o uslovima i merama za humano hvatanje i uništavanje pasa i mačaka lutalica (Sl. glasnik RS br.29/94), Zakon o dobrobiti životinja (izglasan u Skupštini RS 29.05.2009.g.). Pramenković kaže da su u osmišljavanju projekta uz važeće propise korišćeni i nacrti zakona koji regulišu ovu oblast, kao i konsultacije sa inspekcijskim službama, veterinarskom stanicom, udruženjima za zaštitu životinja.
Dakle, lokalna samouprava bi – svesna svoje odgovornosti i zakonskih obaveza kada je u pitanju rešavanje ove problematike – sagledavajući celokupnu paletu mogućih rešenja, a u cilju da se ponaša odgovorno i tako utiče na smanjenje i humano rešavanje problematike pasa lutalica, trebalo da podrži ovaj projekat. Cilj projekta koji Pramenković nudi je humaniji i savremeniji pristup rešavanju ovog problema, u skladu sa važećom pravnom regulativom. Nažalost, novi saziv lokalne samouprave Opštine Kovačice još uvek nije formiran, pa napori firme Sara&Bobi sada ne dobijaju potrebnu podršku, dok o nekoj dugoročnijoj saradnji zasad nema govora, kao da u Opštini postoji računica da je u ovom trenutku jeftinije nastaviti sa plaćanjem odšteta ujedenim građanima nego da se novcem iz opštinskog budžeta podrži projekat funkcionisanja jednog opštinskog prihvatilišta za pse lutalice. Videćemo šta će doneti sledeći meseci, ali čini se da bez neke vrste ozbiljnijeg građanskog aktivizma – u vidu pritiska na lokalnu samoupravu, kroz peticije, proteste i slično – ovaj problem neće skoro biti rešen.
Nenada i firmu za negu i zbrinjavanje pasa lutalica Sara&Bobi iz Idvora, možete kontaktirati preko e-maila prameni@live.com.