Site icon Pančevo.city

Tombola

„Dostaaa!”, začuo se glas iz dubine sale. Mladić sa širokim osmehom na licu i listićem u ruci se probijao između stolova. Bubanj na uzdignutom podijumu je prestao da se okreće i dotatadašnje lupkanje kuglica u njemu, zamenio je žagor u sali.

Brojevi „13, 22, 23”, koje je sa listića čitao visoki momak u mikrofon prislonjen na usta, jedva su se čuli od prigušenih psovki i komentara zajapurenih igrača, „68, 89. Listić broj 176 iz serije S, ispravan”, završio je kontrolu listića konferansije. Srećni dobitnik je trpao novac u džep, a slobodnom rukom odmahivao poznanicima, koji su dovikivali čestitke i pozive da plati pivo. Onda je podigao ruke iznad glave, sastavio šake, prodrmao ih u znak trijumfa i duboko se naklonio.

„Nastavljamo”, čulo se sa razglasa, „u prodaji su novi listići”.

Momci sa blokovima u rukama su se rastrčali po sali deleći listiće levo i desno i uzimali novac.

„Dečko, daj i meni jedan listić”, pozvala je baba sera sa svog stočića ispred vrata WC-a u dnu sale. Kroz poluotvorena vrata dopirao je oštar vonj amonijaka. Žena je izbrojala punu šaku sitniša. „Jel igraš fudbal ili rukomet?”

„Fudbal, tetka. Danas fudbaleri drže tombolu, zar ne znaš?”

„A koj će ga znati. Meni je važno da se pije što više piva i da što više pišate, a dal tombolu drže fudbaleri il’ rukometaši nema veze… Nego dete, da ti nisi Dragojlin sin, a?0

„Jesam. A odakle poznaješ kevu?”

„Pa sa pijace, zajedno prodajemo luk, krompir i papriku.Videla sam te par puta da donosiš robu”.

„Aaaa, tako znači… E tetka, ako dobiješ, častiš pivo! Važi?”

* * *

„Ma ko ih jebe. Kao da oni ne muvaju? Šta misliš, koliko su dobili love kad su Radničkom prodali onu utakmicu? A mi ni dinara nismo videli od toga. Kao, pustite ih momci. Neka bude nerešeno, treba im taj bod za opstanak. Koliko su samo puta bančili po kafanama u gradu? Cela uprava. Jagnjetina, špriceri, muzika. Od čijih para? Klupskih, naravno. Ili onda kad je Braca ekonom kupovao opremu. Četrdeset kompleta. Šta misliš što je pazario baš u Slovenijašportu? A? Tri dana su on i matori uživali besplatno na Bledu. Slovenci platili. I kurve su im dovodili. A šta mi dobijamo? Kurac. Gajbu piva posle utakmice i usrane sendviče… Pa se matori tu pred nama prenemaže: Omogućili su nam iz opštine da organizujemo tombolu. Da dođemo do dinara. Da preživimo. Šta vas košta da prodajete listiće. Nismo u situaciji da vam platimo. I sami znate da para nema. To je u interesu kluba… Mrsi muda. A šta je sa milionima od PIK-a? To ne govori. Što i da mi ne zaitimo malo? Kašika nam je u ruci. Ako malo drpnemo za nas, neće klub ni da oseti…”

„Pa, ne znam… nije pošteno. A ako otkriju?”

„Šta nije pošteno? A to što oni rade to je pošteno? Ma nema šanse da otkriju. Jedan put, dva put u toku večeri dve ili tri kuglice ne ubaciš u bubanj, ja ću da ti kažem koje, a ja pripremim listiće koji imaju šansu da dobiju i to je sve. Nećemo svaki put da dobijemo, ali velika je mogućnost”.

„Plašim se… ako neko primeti da ne igraju sve kuglice?”

„Hajde kaži mi za sve ovo vreme, da li je iko ikad kontrolisao da li su u bubnju sve kuglice?”

„Pa, nije. Ali, znaš da je nama zabranjeno da igramo”.

„Ma ko kaže da mi igramo. Imam poverljivog čoveka kojeg ne može niko da dovede u vezu sa nama, dajem mu listić koji bi mogao da dobije i on na kraju vikne: Dosta!

* * *

Atmosfera je kao i uvek grozničava. Niko ne primećuje niti obraća pažnju na to da je vazduh uprkos neprestanom zujanju ventilatora na vrhu prozora, vruć i zagušljiv. Oseća se miris popijenog piva i gustog duvanskog dima. Kuglice klopoću u bubnju. Penzioneri izmešani sa mladićima. Igra počinje. Glave su pognute nad listićima. I ćelave i dugokose i sede, čak i poneka ženska. Oči igrača su se zažarile. Najavljivač podiže kuglicu ispalu iz bubnja i izgovara: broooj, onda sledi dramska pauza i najzad uzvikuje 88. Broj se pojavljuje na improvizovanom semaforu. Sve više lampica na semaforu je upaljeno. Uzbuđenje raste. Paljenje cigareta i povremeni uzdasi posle izgovorenog broja pokazuju da je drama na vrhuncu.

„Dosta!”, čuje se ženski uzvik iz dna sale.

„Eto, i baba seru ‘oće sreća, samo sam ja kurate”, komentariše neko dok se ona probija kroz gužvu mašući listićem.

* * *

„Šefe, neki od momaka posle tombole troše malo više u kafani”, obrati se Braca ekonom predsedniku kluba, „da istražim malo?”

„A, jel? Ma pusti ih nek kraduckaju. Samo pazi da ne preteruju”.

Exit mobile version