Izgled Pančeva je tokom poslednjih desetak godina, a naročito posle završetka epidemije korone, veoma vidljivo promenjen izgradnjom stotina višespratnih stambenih i stambeno-poslovnih objekata, najčešće na mestima na kojima su se ranije nalazile porodične kuće.
Nije redak slučaj da se na lokacijama srušenih porodičnih kuća, u kojima je živelo nekoliko osoba, ali i na lokacijama nekadašnjih javnih objekata, odjedanput pojavi Po+P+4+Pk sa 22 stambene jedinice, među kojima dva penthausa, sa istim brojem parking mesta i sa nula kvadratnih santimetara zelene površine (ako je plac na uglu ulica, stane još i sprat više). Naš grad intenzivno, na duži rok i gotovo svakodnevno menja svoju fizionomiju, a te promene, izazvane investitorskim urbanizmom, narušavaju siluete ulica, povećavaju gustinu naseljenosti, prave probleme u parkiranju i uopšte u saobraćaju, prenaprežu komunalnu infrastrukturu, uništavaju zelene površine… što sve menja svakodnevni život građana i utiče na kvalitet života u našoj lokalnoj zajednici.
Umesto da se širi po bokovima, umesto da se trenutno neiskorišćene površine kultivišu i privedu nameni kolektivnog stanovanja, umesto da se odgovor traži u podizanju novih naselja (npr. Sodare 2 ili Strelišta 2), potpuno komunalno opremljenim, sa svim elementima urbanog i pretpostavkama civilizovanog življenja (ambulanta, osnovna škola, društveni dom, trgovine, pijaca, kafić/poslastičarnica, pošta, kiosk, menjačnica, autobuska linija i više stajališta, kontejneri za komunalni otpad, parking, vatrogasne trase, mreža hidranata, zeleni pojas, parkić…), Pančevo se širi „implozijom”, „širi se” u visinu, bukvalno. Tu se javljaju bar dva nova problema: preduslov za takav scenario – uvećavanja grada ka za sada „ničijem” terenu – jeste da sam Grad uloži grdne pare u postavljanje infrastrukture i razvlačenje instalacija, ili bi te troškove morali da snose sami investitori, a drugo, zbog „udaljene” i „nepovoljne” lokacije, kvadrat ne bi mogao da košta više od 650-700 evra, ne bi cena mogla da stigne do 1.700-1.800, čak i 2.000 evra bez PDV-a.
Cilj projekta je da javnost stekne uvid u urbanističke promene
Iz ovih spomenutih razloga, projekat „Mapa gradnje u Pančevu…” je nastao kao svojevrsna reakcija na ovu pojavu i njene posledice, kao pokušaj sagledavanja trenutne situacije, s nadom da bi podaci prikupljeni ovim povodom mogli poslužiti kao polazna tačka budućim istraživačima ovih promena, koji će ih i daleko detaljnije analizirati.
Jedan od ključnih motiva za realizaciju ovog projekata bila je činjenica da podaci o novoj gradnji nisu objedinjeni, obrađeni, sistematizovani, lako dostupni i razumljivo predstavljeni zainteresovanima. Ne postoji jedinstven zvanični digitalni katalog sa svim podacima koji se odnose na urbanističke i građevinske intervencije na prostoru Grada Pančeva, preko koga bi građani i stručna javnost mogli da prate trendove u ovoj oblasti ukrštanjem i korišćenjem tih podataka bez ograničenja. Na sajtu Grada Pančeva objavljena su planska dokumenta, pozivi za javne uvide i projektna dokumentacija tražilaca građevinskih dozvola, ali pregled mnogih drugih dimenzija ovog fenomena nedostaje jer su promene u ovoj oblasti najčešće posmatrane pojedinačno, kroz jednu ulicu, jedno gradilište ili lično iskustvo građana, bez šire slike o tome kako se menjaju gradski prostori.
Sveukupnost urbanističkih promena Pančeva zahteva i svakako zaslužuje daleko opsežnije multidisciplinarno istraživanje, pa prema tome i mnogo opširniji tekst koji opisuje i tumači uočene trendove. Svetionik je ovim projektom želeo da pruži svoj dopinos, pa je kao cilj projekta definisao stvaranje mogućnosti da građani Pančeva imaju na raspolaganju informativan i pregledan uvid u lokacije na kojima se odvija nova stambena gradnja. Kroz prikupljanje podataka na terenu, preko sistematizacije i javnog predstavljanja, Svetionik želi da otvori temu urbanističkih promena na način koji je razumljiv široj javnosti, duboku uveren da je ta inicijativa u najdubljem interesu građana Pančeva, ali i okolnih sela, mesta i gradova, uključujući Beograd. Ove aktivnosti (obilazak lokacija na terenu, fotografisanje i prikupljanje dostupnih podataka), sprovedene tokom avgusta i septembra, rezultirale su izradom digitalne mape na kojoj je prikazano više od 65 aktivnih gradilišta privatne stambene i stambeno-poslovne gradnje u Pančevu. To je jedan od najvažnijih konkretnih rezultata projekta.
Nastavak istraživanja pokazao je da je na mapiranim lokacijama u toku izgradnja više od 1.700 stambenih jedinica različite kvadrature. Ovaj podatak pokazuje da nije reč o izolovanim primerima, već o velikom talasu gradnje koji će nesumnjivo i na dugi rok odrediti izgled pojedinih ulica, naselja, ali i čitavog grada, kao i pisana i nepisana pravila po kojima te ulice, naselja i čitav grad funkcionišu.
Posebna pažnja posvećena je delovima grada u kojima je nova gradnja najizraženija i gde su promene najuočljivije: Centru, Gornjem gradu, Tesli, Kotežu 1, Kotežu 2, Strelištu, Donjem gradu i Zelengori. To su zone u kojima se najčešće menja postojeći karakter ulica i naselja. Ne treba se začuditi ako uskoro investitorski urbanizam napadne i do sada relativno očuvanu Vojlovicu, kao i sela bliža Pančevu – Starčevo pre svih drugih.
O zapažanjima stečenim tokom realizacije projekta
Da bi bili ostvaren cilj projekta i za svaku lokaciju bili prikupljeni osnovni podaci i načinjena foto-dokumentacija, bilo je potrebno definisanje metodologije. Rad na projektu podrazumevao je, pa je stoga i obuhvatio, obilazak lokacija, evidentiranje adresa, određivanje statusa radova, dostupnost informacija na samom gradilištu (sa gradilišnih tabli), fotografisanje pozicija i pripremu podataka za unos na mapu. Tokom obilaska lokacija, Svetionikovi aktivisti su uočili da na pojedinim gradilištima gradilišne table nisu bile jasno istaknute ili nisu sadržale sve podatke koji bi građanima omogućili potpuniji uvid. To dodatno potvrđuje potrebu za javnim alatom koji informacije čini dostupnijim i preglednim.
Kao rezultat tok višemesečnog predanog i posvećenog rada, nastala je interaktivna mapa, koja je objavljena na portalu Svetionik info. U nju su integrisane lokacije, fotografije i osnovne informacije o objektima i prostornim promenama, do kojih se stiže jednim klikom. Na taj način projekat je iz faze terenskog rada prešao u javno dostupan alat namenjen najširoj publici.
Kao svojevrsan nastavak projekta, koji mu omogućava interaktivnost, što znači i eventualno učešće građana, uspostavljen je mehanizam za prijavu novih lokacija.Svetionik poziva Pančevce da postanu izvor infotrmacije i da sami učestvuju u dopuni mape, tako što mogu da pošalju fotografije, podatke i lokacije novih gradilišta na mejl pasvetionik@gmail.com. Time mapa ne ostaje jednokratan rezultat projekta, već alat koji može da se dopunjuje i nakon završetka projektnih aktivnosti.
Ukratko, mapa gradnje treba da posluži kao osnova za bolje informisanje, veće učešće građana i odgovorniji razgovor o budućem razvoju grada.
Foto: Privatna arhiva/ Svetionik info