Još od studija na Filološkom fakultetu u Beogradu, Bojanu Tadić kroz život, ali i kroz nastavnički posao, vode ideja slobode, pravde, poštovanja zakona i pravednost. Bitno joj je da jedni druge poštujemo, da gradimo pravedno društvo, kako za nas, tako i za naraštaje koji dolaze.
Njeno studiranje, koje su obeležili protesti devedesetih, nije teklo normalno, bezbrižno i glatko. Ali, kako ponosno priznaje, to je dalo kvalitet njenom pogledu na svet i naučilo ju je da se uvek bori.
Kao što je nekad, proučavajući književnost, Bojana otkrivala istine o sebi samoj i menjala se, tako danas ne uči svoje đake u „Isidorinoj” školi samo gramatici, pravopisu, stilskim figurama… Kroz nastavu književnosti uči ih svim onim vrednostima koje je i sama usvojila. Trudi se da im svojim delovanjem i stavovima na času bude uzor. Da nauče da se izbore i založe za sebe i svoje ideje.
Bezbednost svih prioritet
Bojana Tadić je na različite načine društveno-politički angažovana. Dok razgovaramo u kafeu i radnom prostoru „Zvuci srca”, kaže kako je u proteklih godinu i po dana bilo baš burno i bogato u pogledu njenog delovanja:
„Bila sam u obustavi dva i po meseca kao nastavnica srpskog jezika u osnovnoj školi. To je prosto bila prirodna stvar. Studenti su krenuli u blokade i mi svi, prosvetari, osetili smo potrebu da treba da ih podržimo. Nije bilo druge varijante za mene do da se priključim borbi prvo na taj način. Kasnije smo se organizovali kao inicijativa ’Roditelji Pančeva’ uz studente, kada smo pripremili doček studenata, a realizovali smo i građanski plenum sedmog marta. Posle toga, kada su studenti pozvali, okupili smo se i u zborove, tako da sam ja i članica Zbora Mesne zajednice Kotež. Kasnije je došlo i moje angažovanje u neformalnoj ženskoj grupi ’PAžene’.”
Konstatujemo kako je najturbulentniji mesec prošle godine u Pančevu bio avgust. Nakon potresnog događaja na Tamiškom keju, kada je momak na skuteru projurio kroz grupu dece koja su u tom trenutku veslala i pokušao da ubije njihovog trenera Nenada Mikovića, jasno je bilo da više nema nikakvog ćutanja. Već sutradan, Bojana je podnela prijavu protiv policajca koji je, nakon kraće rasprave, dozvolio vozaču skutera da napusti mesto događaja, kao da se ništa nije desilo.
„Taj događaj je izazvao veliko uznemirenje javnosti, ne samo u Pančevu nego i u celoj Srbiji. Trener je dobio mnogo poruka podrške iz čitavog regiona. Sutradan uveče, trinaestog avgusta, organizovan je veliki protest podrške deci, treneru i svima nama, roditeljima, koji smo bili lično ugroženi i uznemireni. To je uticalo na dalji razvoj događaja i odnos prema celom slučaju. On se tretira kao pokušaj ubistva, tako da je za nas koji smo bili uključeni u čitavu priču podrška javnosti bila izuzetno važna”, objašnjava naša sugrađanka.
Tema bezbednosti nameće se kao veoma važna, pa i glavna. Da li je ovaj grad bezbedan za sve građane i građanke?
Bojana Tadić tvrdi da je Pančevo samo na prvi pogled bezbedan grad, jer smo videli kako su izgledali protesti koji su usledili 13. i 14. avgusta:
„Posle toga su mnogi naši saborci, među kojima ima više studenata, uhapšeni, tako da ne možemo da kažemo da je pođednako bezbedan za sve. Nije uvek bezbedan za našu decu, tako da se mora raditi na tome.”
Solidarnost, uvažavanje i uzajamnost
Kao prosvetna radnica, ova profesorka srpskog jezika i književnosti smatra da deca nisu naročito bezbedna ni u školi, ni van nje. Drastičan primer predstavlja 3. maj 2023, kada se desio masakr u „Ribnikaru”. Tada je prosveta, tvrdi Bojana, teško ranjena i teško se od toga oporavlja. A za njen boljitak neophodna je kompletna promena sistema.
„Stav vladajuće kaste je omalovažavajući prema prosveti. I nikako nam postojeći sistem ne pomaže da zaštitimo decu od raznoraznih problema.”
Od korone, prosveta je počela da se rapidno urušava, nasilje u školama je eskaliralo, a otkako su počeli protesti, počeli su i napadi na prosvetne radnike.
„Finansiranje škola je veoma slabo. Vidimo malo-malo kako negde padne plafon, deci se nešto sruši na glavu. Kako roditelji da puste decu u školu s punim poverenjem? Sve to stvara sliku jedne opšte nebezbednosti dece u školi”, ocenjuje Bojana.
Govoreći o bezbednosti, pominjemo i na koje sve načine je ugrožena sloboda kretanja i sigurnost devojaka i žena na ulicama Pančeva, jer to je trenutno važna tema u neformalnoj ženskoj organizaciji „PAžene”.
PAžene
Naša sagovornica ističe da ženska pitanja nisu naročito prisutna u javnom diskursu, niti se društvo na odgovarajući način bavi bezbednošću žena – od loše javne rasvete do čestog nereagovanja policije na napade i provokacije.
„To je dovoljno da se devojke i žene ne osećaju sigurno na ulicama. Devojčice ne mogu da se vrate bezbedno kući iz izlazaka, roditelji brinu. To je već za nas alarm da reagujemo i da probamo da popravimo stvari. A u ovom trenutku možemo da se uzdamo jedino u svoje resurse, pa smo moje saborkinje i ja organizovale neformalnu grupu ’PAžene’ i bavimo se bezbednošću devojaka i žena kroz stvaranje sajta koji će mapirati sigurna mesta, ali i ona sa rizikom po bezbednost devojaka i žena u Pančevu.”
Bojana smatra da glas žena treba da se čuje snažnije u javnom prostoru. Sledeći tu ideju, pridružila se feminističkom horu „Pevaj, sestro”, na koji je izuzetno ponosna. Kaže da se tu na delu vidi solidarnost, uvažavanje i uzajmna podrška među ženama različitih orijentacija, zanimanja i godina. I da je upravo to prava ženska priroda. Nastup ovog hora na Osmomartovskom maršu bio je za nju prilika da istupi umesto mnogih žena čiji se glas ne čuje.
Osmi mart
Pančevačka aktivistkinja tvrdi da su feminističke teme često skrajnute, da se ostavljaju se za kasnije.
„A ja mislim da treba da budu sastavni deo ove borbe. I zbog toga sam preponosna na sve formalne i neformalne grupe koje se bave ženskim pitanjem. Feminizam nije uperen ni protiv koga. On se, u stvari, bavi ženskim pravima, ali se bavi i svima nama. On je borba za pravdu”, objašnjava Bojana Tadić.
Naša sagovornica dodaje da bi bilo dobro da se feminizam shvati kao društveni pokret, koji je važan za sve, ne samo za žene:
„Jer kada rešimo prava žena, rešili smo prava svih nas.”
Potrebno nam je strpljenje za promene
To što su žene brojnije na protestima za nju nije nikakva novina. Smatra da su one i ranije reagovale i učestvovale masovno u protestima u poslednjih tridesetak godina na ovim prostorima, samo se sada malo više razgovara o tome.
Za svoje prisustvo na protestima kaže da je to njeno prirodno stanje, jer se još od 1996. godine bori za svoja prava, ali i za prava drugih.
„Ono što jeste drugačije u sadašnjem studentskom protestu, koji je prerastao u široki građanski protest, jeste to što nema lidera. Nema onog ko će možda zloupotrebiti tu poziciju, a videli smo da se to i te kako dešavalo u prošlosti. Potrebno nam je strpljenje i vreme za promene u društvu. Ništa ne može preko noći. Prethodna godina nam je pokazala kako je to izuzetno važno i kako se na strpljiv način menjaju pogledi na stvari i stavovi. Studenti koji su šetali kroz čitavu Srbiju su mnogo, mnogo pomogli u tome.”
Bojana je preponosna na sve učesnike i učesnice protesta, na sve žene koje se zalažu za bolje društvene prilike, demokratske vrednosti i svetliju budućnost i šalje nedvosmislenu poruku:
„Ako nas nekad uhvati neka malodušnost i sumnjamo da li je dobro ovo što radimo, treba samo da pogledamo šta smo dosad uradili. A uradili smo mnogo toga. I ono što bih dodala: mora borba.”
Pored bavljenja ženskim temama, ova pančevačka aktivistkinja vidi svoj dalji društveni angažman u obučavanju naših sugrađana i sugrađanki za kontrolore na nekim budućim izborima.
„Važno je da se što više ljudi koji žele pravedno, normalno društvo uključe kao kontrolori, kao posmatrači izbora. Važno je da se naš glas čuje. Da odbranimo svaki glas. Da otklonimo mogućnost za krađu izbora. Bez toga nećemo uspeti da se izborimo za bolje društvo”, sa sigurnošću i verom u pobedu kaže Bojana Tadić.
Što se tiče parlamentarnih izbora, optimistkinja je. Smatra da velika koncentracija nasilnika nije moguća na celoj teritoriji Srbije i da nedavni lokalni izbori nisu prirodno stanje, već veštački izazvana kriza. Zato moramo biti hrabri i svi izaći na izbore. Maksimalno se posvetiti ulozi kontrolora i posmatrača i ne dozvoliti uzurpatorima da nam oduzmu slobodu, pravedno i normalno društvo.
Ova priča je nastala uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru projekta SMS Facility – Small Media Support in Western Balkans project, koji sprovodi Thomson Media. Sadržaj je isključiva odgovornost medija i autora i ne odražava nužno stavove, mišljenje ili vrednosti Evropske unije ili Thomson Media.
Autorka noseće fotografije: Aleksandra Jovanov
Tekst je preuzet sa partnerskog sajta PANpress