Javno komunalno preduzeće „Higijena” iz Pančeva, kao naručilac, zaključilo je okvirni sporazum vredan 108 miliona dinara bez PDV-a (129.600.000 dinara sa PDV-om) za usluge ustupanja ljudskih resursa, iako se radi o poslovima iz osnovne delatnosti samog preduzeća. Dokumentacija pokazuje da će angažovanje radne snage trajati godinu dana, uz puno radno vreme od 2.088 sati po radniku, što odgovara klasičnom radnom odnosu.
Posao je dodeljen grupi ponuđača koju čine firme Transly (nosilac ponude u iznosu od 98%), Vizija 2019 i G2 Falcon 2017, sva tri društva sa ograničenom odgovornošću i sa iste adrese u Beogradu. U postupku su formalno učestvovala dva ponuđača, od kojih je jedna ponuda (Barjaktar d.o.o.) odbačena zbog nedostavljene bankarske garancije za ozbiljnost ponude, pa je na kraju izabrana jedina preostala grupa ponuđača. Posebno je uočljivo da su obe ponude finansijski bile identične (2.458 dinara po satu bez PDV-a), što može ukazivati na odsustvo stvarne konkurencije i otvara pitanje u kojoj meri je postupak obezbedio efektivno nadmetanje ponuđača.
Okvirni sporazum ove javne nabavke predviđa zaključenje dva pojedinačna ugovora, i to prvi na 70,8 miliona dinara i drugi na 37,2 miliona dinara. Time je celokupan iznos unapred raspodeljen. U praksi to znači da će isti ponuđač tokom godine sukcesivno fakturisati usluge, bez dodatne tržišne provere cena ili uslova. Ugovorena cena rada deluje značajno viša u odnosu na uobičajene troškove rada u komunalnom sektoru, jer jedinična cena iz ponude iznosi 2.458 dinara po satu bez PDV-a. Kada se ta cena pomnoži sa punim fondom rada, dolazi se do oko 427.000 dinara mesečno po radniku. Sa druge strane, procene ukazuju da je realni trošak zaposlenog u komunalnom sektoru, uključujući poreze i doprinose, znatno manji. To ukazuje da javno preduzeće za jednog radnika potencijalno plaća višestruko više u odnosu na direktno zapošljavanje. Na nivou celog ugovora, razlika između procenjenog realnog troška rada i ugovorene vrednosti može dostići iznos od više desetina miliona dinara.
Dodatni problem je što u dokumentaciji nije jasno razdvojeno koliko od cene ide na zarade radnika, a koliko na proviziju agencije. Bez te informacije, otežano je sagledavanje ekonomske opravdanosti ugovora ili eventualnih nepravilnosti u formiranju cene. Član 3 stav 2 Okvirnog sporazuma predviđa mogućnost promene jediničnih cena u skladu sa promenom minimalne cene rada, dok član 4 ostavlja mogućnost realizacije u zavisnosti od budžetskih sredstava u narednoj godini, što dodatno otvara pitanje konačne vrednosti ovog aranžmana. Iako se na prvi pogled može učiniti da je problem samo u visini cene rada, suštinski problem je i u obimu angažovane radne snage. Iz konkursne dokumentacije proizilazi da se ne radi o nekoliko radnika, već o najmanje 50 do 60 izvršilaca, angažovanih na poslovima iz osnovne delatnosti preduzeća. To je posebno značajno imajući u vidu da JKP „Higijena” već ima oko 300 zaposlenih. Angažovanje dodatnih približno 20 odsto radne snage preko javne nabavke može ukazivati na nedostatke u postojećem sistemu zapošljavanja i planiranju kadrova. Zakon o javnim nabavkama zabranjuje korišćenje postupaka radi izbegavanja drugih propisa i nalaže poštovanje radnog prava. Kombinacija ovih odredbi može ukazivati da se javna nabavka u ovom slučaju koristi kao alternativa standardnom zapošljavanju, odnosno kao način da se obezbedi radna snaga van uobičajenih procedura. Umesto zapošljavanja uz saglasnost nadležnih organa, radnici se angažuju preko privatnih firmi, uz znatno veće troškove i bez dugoročne odgovornosti prema zaposlenima. Odsustvo saglasnosti nadležnih organa (Vlade, lokalne samouprave) za ovakav model angažovanja radne snage može biti predmet dalje kontrole i predstavlja pitanje koje je u prethodnim izveštajima često bilo predmet razmatranja Državne revizorske institucije.
Uslov iz Tehničke specifikacije ove nabavke predviđaju da svi zaposleni moraju biti u radnom odnosu na neodređeno vreme sa Agencijom za ustupanje ljudskih resursa iz razloga što je:
– naručilac javno komunalno preduzeće koje podleže zabrani zapošljavanja shodno zakonu o budžetskom sistemu; i što
– naručilac već ima popunjen broj od 10 odsto zaposlenih na određeno vreme u odnosu na broj zaposlenih na neodređeno, a u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, te iz tog razloga nije u mogućnosti da angažuje zaposlene – kadrovi koji su zaposleni na određeno vreme kod ponuđača, shodno članu 24 Zakona o agencijskom zapošljavanju.
Prema Zakonu o javnim preduzećima, direktor je odgovoran za zakonitost rada i poslovanja preduzeća, planiranje kadrova (sistematizaciju), kao i za racionalno i efikasno korišćenje sredstava. U tom kontekstu, odluka da se radna snaga za obavljanje osnovne delatnosti obezbeđuje preko javne nabavke, uz znatno više troškove u odnosu na direktno zapošljavanje, otvara pitanje odgovornosti rukovodstva za način upravljanja javnim resursima. Zakon predviđa da se angažovanje radnika preko agencija može koristiti za privremene potrebe, dok se u ovom slučaju radi o angažovanju tokom cele godine. Takva praksa može predstavljati odstupanje od uobičajene svrhe ovakvog vida angažovanja i zahteva dodatno preispitivanje. Pitanja koja ostaju otvorena odnose se na visinu cene rada i postojanje stvarne konkurencije u konkursnom postupku. Ovakvi slučajevi ukazuju na potrebu veće transparentnosti i odgovornosti u trošenju javnih sredstava, kako bi se obezbedilo njihovo racionalno korišćenje u interesu građana.
Na osnovu navedenog, dolazimo do sledećeg zaključka: Firme Transly d.o.o. (2016), G2 Falcon 2017 d.o.o. (2017) i Vizija 2019 d.o.o. (2019) deluju u istoj oblasti i pokazuju kontinuitet osnivanja, pri čemu su sve registrovane sa minimalnim početnim kapitalom karakterističnim za d.o.o. društva. Njihova dodatna povezanost ogleda se u činjenici da dele istu adresu i kontakt podatke, te zajednički nastupaju kao grupa ponuđača u postupcima javnih nabavki, uključujući slučajeve u Pančevu i u Vranju. Posebno je indikativno da su u konkretnom postupku (JKP „Higijena” Pančevo), dostavljene potpuno identične ponude učesnika, što dovodi u pitanje postojanje stvarne tržišne konkurencije. Zakon o javnim nabavkama propisuje obavezu obezbeđivanja efikasne konkurencije i zabranu ograničavanja iste i zabranjuje sprovođenje postupaka koji imaju za cilj izbegavanje primene zakona ili simulaciju konkurencije. Naručilac je dužan da obezbedi transparentnost i jednak tretman ponuđača. Zakon o zaštiti konkurencije zabranjuje sporazume između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu narušavanje konkurencije (npr. usklađivanje cena ili ponuda). Zakon o javnim preduzećima propisuje odgovornost rukovodstva za zakonito, racionalno i efikasno upravljanje javnim sredstvima.
Dakle, postoji osnov za obraćanje Državnoj revizorskoj instituciji, Komisiji za zaštitu konkurencije i Upravi za javne nabavke.
Svi navedeni podaci zasnovani su na javno dostupnoj dokumentaciji sa Portala javnih nabavki, Company Wall, APR.
Pozivamo građane Pančeva, Vranja i ostalih gradova i opština u kojima se ovaj model primenjuje da zajedno zahtevaju veću transparentnost i kontrolu javnih nabavki. Ovde je reč o sistemskom obrascu. Novac građana mora da služi građanima, a ne privatnim agencijama.
Srbija centar – SRCE Pančevo
