Publikacija „Političko nasilje fundirano političkom korupcijom i borba protiv političkog nasilja fundirana ljubavlju” Siniše Jankovića (videti ovde), koja je upravo izašla u izdanju Instituta za istraživanje korupcije „Kareja”, predstavljena je na konferenciji za medije 20. juna u Prostoru „Miljenko Dereta” u Beogradu.
O alternativnom izveštaju o političkom nasilju i političkoj korupcijii od 1. novembra prošle godine, od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibije šesnaest osoba, do 8. juna ove godine, govorili su sociolog Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja BIRODI, novinar Nenad Živković, urednik ovog izdanja, i autor.
Pored politikološke, sociološke i naučne vrednosti, neobično je dragoceno što se ova publikacija pojavljuje u realnom vremenu. Ona opisuje događaje i zbraja činjenice. A sudeći po njima, naša stvarnost biće jednog dana predmet istraživanja mnogih nauka.
– Siniša Janković u ovom izdanju razmatra odnose između pojmova politička moć, koja podrazumeva i silu, politička korupcija, politički kriminalitet i kao krajnji rezultat – političko nasilje. Konkretim primerima on opisuje veze između društvenih pojava za koje bi se moglo reći da jedna na drugu utiču na više nivoa – rekao je Nenad Živković.
On je dodao da je kao rezultat monitoringa nastao katalog koji obuhvata 49 manifestacija nasilja, od onih za koje bismo mogli reći da su bezazlene i nevažne i ne ostavljaju preterane posledice – kao što je zviždanje političkim neistomišljenicima – do vrlo ozbiljnih slučajeva kršenja ljudskih prava, kao što je upotreba akustičkog oružja.
Primeri iz publikacije „Političko nasilje fundirano političkom korupcijom” pokazuju, konstatovao je urednik, šta je režim spreman da čini protiv sopstvenih građana kršeći osnovna ljudska prava – pravo na slobodno okupljanje, udruživanje i aktivno učestvovanje u javnim poslovima.
Nasilje kao sistem regulacije
Jedan od osnovnih zadataka Instituta za istraživanje korupcije „Kareja” jeste monitoring negativnih društvenih pojava koje imaju veze s vladavinom prava i političkom korupcijom. Međutim, od pada nadstrešnice do danas članovi ove pančevačke organizacije bave se i političkim nasiljem.
Na pitanje šta razlikuje političko nasilje od običnog nasilja Siniša Janković je rekao da odgovor čini samo jedna reč – motiv, i da se u klasifikaciji događaja, posebno kad su počeli da se gomilaju, nije moglo bez definicije.
– Političko nasilje je svaki akt, svaki čin verbalni/neverbalni koji je usmeren protiv stvarnog, zamišljenog ili mogućeg političkog protivnika, s tim da se utiče na njegovu svest/volju ili na njegovo telo i život. Političko nasilje je svaki lažni medijski izveštaj koji se tendenciozno plasira u javnost kako bi se uticalo na svest konzumenata, na određenu medijsku publiku. Da smo beležili sve to, ovde bi bilo hiljade i hiljade događaja – objasnio je Janković.
Upravo je nasilje, u kojem god obliku da se pojavljuje, postalo društveni odnos, način komunikacije.
– Odnose među ljudima u društvu možete regulisati putem moći, putem zakona i medijskih principa. Srbija je trenutno zemlja u kojoj je vladavina prava na niskom nivou, integritet institucija je urušen, a slobodna demokratska javnost skrajnuta. Nasilje je postalo sistem regulacije. Imamo medijsku proizvodnju nasilja. Režim radi na proizvodnji nasilja i pokušava da ga izazove, jer opstankom stanja straha od nasilja i mehanizama nasilja vlast gradi svoj legitimitet. Zato je bitno ovo što je „Kareja” uradila, bitno je da se dokumentuje – kazao je Zoran Gavrilović.
On je konstatovao da u Srbiji imamo hajdučko-uskočku strukturu koja je zarobila državu i da je potrebno da društvo krene u borbu za oslobađanje institucija, što bi podrazumevalo i pokretanje sudskih postupaka. Gavrilović smatra da direktor Agencije za borbu protiv korupcije, članovi Saveta REM-a, kao i zaštitnik građana i direktor RTS-a, podležu krivičnom zakonu jer su zloupotrebili svoja ovlašćenja, zloupotrebili svoj položaj kako bi sebi ili nekom drugom pribavili određene koristi.
Represija na „džepove slobodne javnosti”
Jasno je, postoje dupli aršini, selektivna upotreba institucija, nepravno stanje u kome zakoni i institucije postoje da bi štitili vlast i režim, a ne ljudska prava i slobode građana i građanki Republike Srbije. Od pada nadstrešnice počelo je i intenzivnije nasilje prema novinarima i novinarkama, pritom nijedan fizički napad nije pravosudno sankcionisan.
Nenad Živković je rekao da novinari koji se i dalje posvećeno bave svojom profesijom i poštuju etičke norme i i zanatske standarde nisu od juče suočeni s neverovatnim problemima u obavljanju svog posla.
– Mi smo žrtve diskriminacije i svih mogućih i nemogućih situacija u kojima nam se otežava obavljanje posla. Međutim, od kada je nadstrešnica pala u Novom Sadu, ta perverzija je dobila jednu novu formu i u količini i u „kvalitetu”. I do sada smo imali propagandističke medije koji su pod kontrolom vlasti, promoteri neverovatnih „uspeha” koje ovaj režim svakodnevno ostvaruje. Međutim, propaganda je ušla u novu i još besprizorniju fazu – objasnio je Živković.
On tvrdi da je retorika izašla iz razumnih okvira i da to više nisu obični razgovori između političkih neistomišljenika:
– Došli smo u fazu u kojoj je srećna okolnost što smo Evropljani, što postoji Evropski sud za ljudska prava, Savet Evrope, Delegacija Evropske unije, OEBS ili Evropska komisija. Da nemamo tu zaštitu, ne bismo stigli ni da pričamo o političkom nasilju, a ne da popišemo sve slučajeve koji se svakodnevno dešavaju.
Sve se to događa, objasnio je Zoran Gavrilović, zato što od 2017. godine pa naovamo imamo uspostavljanje sistema lične vlasti, te se konstantno urušava vladavina prava, integritet institucija i slobodna demokratska javnost. Takođe imamo sistem industrije populizma i medijsku represiju na „džepove slobodne javnosti”.
Nakon zastrašujućih događaja u Mladenovcu i Beogradu, tj. „Ribnikaru”, protesta u vezi s kopanjem litijuma, pa i urušavanje nadstrešnice 1. novembra 2024, oni koji su živeli na margini društva, a to su studenti, digli su svoj glas. Postalo je jasno da su građani i građanke nosioci suvereniteta i da se na nivou društva desila velika promena. Građani imaju moć.
Da li je u aktuelnim društveno-političkim uslovima borba protiv političke korupcije moguća? Siniša Janković ocenjuje da borba jeste moguća, međutim, u ovakvoj konstelaciji društvenih snaga i zloupotrebe političke moći nerealno je očekivati adekvatne rezultate. No on veruje da treba raditi na tome i da će rezultati u jednom trenutku doći.
Publikacija „Političko nasilje fundirano političkom korupcijom i borba protiv političkog nasilja fundirana ljubavlju” deo je projekta „Stop nasilju, stop korupciji” koji je podržan Ad Hoc grantom regionalnog projekta SMART Balkan – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan. Projekat implementira Centar za promociju civilnog društva (CPCD) BiH, Center for Research and Policy Making (CRPM) Severna Makedonija i Institute for Democracy and Mediation (IDM) Albanija, a finansijski podržava Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške.
Integralnu verziju Monitoringa poliitčkog nasilja možete preuzeti ovde.
Integralnu verziju Monitoringa poliitčke korupcije možete preuzeti ovde.