Izborna kampanja se zahuktava, prikupljanje potpisa podrške izbornim listama je uveliko u toku, Republička izborna komisija je već prihvatila desetak listi, na kojima se nalazi mnogo široj javnosti poznatih, ali i nepoznatih imena osoba iz Pančeva i okoline. Pogledajmo ko su kandidati za poslanike Narodne skupštine iz našeg kraja koji su se pojavili na prvih pet proglašenih listi, od 13. do 15. septembra.
Ko su Pančevci na izbornoj listi SNS kartela?
Republička izborna komisija proglasila je 13. septembra izbornu listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” koja će se pojaviti na glasačkom listiću za parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar ove godine. Među 250 kandidata našlo ih se četvoro sa teritorije Grada Pančeva:
Diplomirani inženjer zaštite životne sredine (!) iz Jabuke Marko Mladenović, poznatiji pod nadimkom Autotjun, dosadašnji poslanik, zauzima 50. mesto na listi. Uprkos svom formalnom obrazovanju, je li, nije nikada u javnosti rekao reč o stanju životne sredine u svom selu niti u Gradu Budućnosti Pančevu, niti je išta korisno učinio za lokalnu zajednicu.
Tu je zatim, na 106. poziciji, književnik iz Beograda sa višegodišnjom adresom u Pančevu, i nekadašnji sepeovac Aleksandar Čotrić. Čotriću, šta ti je ovo trebalo i ovog puta, nekoć si bio pošteni opozicionar?
Na autsajderskom 203. mestu je Ivana Karadžić, koja se predstavlja kao diplomirani ekonomista. Jedno vreme, dok se prezivala Rosić, bila je predsednica Komisije za kadrovska, administrativna pitanja i radne odnose Grada Pančeva.
Blizu začelja, pod brojem 226 našlo se nikome znanim sticajem okolnosti, ime diplomiranog menadžera (!!!) iz Omoljice Đure Topalovića, sa nekim zanimanjem na platnom spisku JKP „Vodovod i kanalizacija”, a u čijim bi radnim listama trebalo pronaći koliko je zaista sati radio u interesu građana Pančeva (hm, nula?), a koliko u interesu kartela braće Vučić (sve ostale).
Kandidatima iz Pančeva, kao i celoj SNS listi, želimo poraz na izborima.
Pančevački sepeseovci, ima li vas?
Došlo vreme za izbore, pa i faktor stabilnosti Ivica Neizbežni Dačić (poznatiji i po drugim nadimcima) prijavio izbornu listu koja se tako nepretenciozno zove, po njemu i stabilnosti. Republička izborna komisija je 14. septembra prihvatila listu kandidata za poslanike koju su predložile Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija, Socijaldemokratska partija Srbije i (neki) Zeleni Srbije (od više vrsta). Tek, na toj listi, od 250 imena, samo jedno je iz Pančeva…
Na (svakako neprolaznom) 87. mestu ove liste našla se Milica Božić (devojačko Mijović), osoba koja je uprkos više od decenije dugom članstvu u SDPS-u ostala nepoznata i neprepoznatljiva politička figura, uz to potpuno neaktivna u lokalnom političkom životu (ali i pokrajinskom, jer dotična je poslanica u Pokrajinskoj Skupštini i članica poslaničke grupe Napred Vojvodino). Njeno jedino političko svojstvo je da nema političko svojstvo, pa se na listi našla sticajem okolnosti, jer koalicione kvote, pa daj šta daš…
Zanimljivije je, međutim, da na listi nema nijednog pančevačkog socijaliste. Ko se još seća perspektivnog Nikole Dangubića? Kakve su ambicije prpošnog Dejana Savića, da li njegovo vreme tek dolazi? Gde nestade mladi lav Žarko Dakić, neuspešni gradski većnik za informatiku i lokalnu samoupravu? (Ili tako nekako, nebitan je naziv resora, Dakić je bio većnik za isto to za šta je sad zadužen isto tako neuspešni izvesni Nestor). Da se nije povukao iz politike? Ne, nije. Da nije prešao u neku opozicionu partiju? Hm, moguće je. Da se nije od zakletog levičara prešaltao u desni centar? E pa, izvesno je.
Ukratko, ništa od socijalista. Osim neupadljivog potpredsednika Gradske Skupštine Gorana Miloševića, koji nikako da izađe iz senke alfamužjaka Kiša, međ slobinima ostadoše samo veterani, stare kajle, Hoti, Stanišić i Nikolić (i to posle izleta u napredne radikale). Ko je predsednik Gradskog odbora? Spominje se neki Dejan Backović.
Zavet predaka, budućnost potomaka. Trt mrt.
Sedmoro iz Pančeva i okoline među studentima koji pobeđuju
Konačno je zvanično – Republička izborna komisija proglasila je 15. septembra listu pod nazivom Studentska lista – studenti pobeđuju, na kojoj se nalazi sedam osoba sa boravištem u Pančevu i selima koja su u sastavu našeg Grada.
U ponudi biračima za izbore 25. oktobra na ovoj listi na 103. mestu našao se naučni novinar Slobodan Bubnjević (zaposlen u Institutu za fiziku Univerziteta u Beogradu), dok je na 127. poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela Dragan Bogojević. Primarijus dr lekar specijalista (u penziji) Slavica Plavšić je na 148. mestu, a profesor fizičke kulture iz Omoljice (i smenjeni direktor osnovne škole u ovom mestu) Vladimir Ristić na 191. Na 205. poziciji je arhitekta iz Pančeva (i profesorka na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu) Danijela Milovanović Rodić, a na 214. Dejana Mutavdžin, psiholog iz Dolova (i docentkinja na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta u Beogradu). Ime profesorke srpskog jezika i književnosti (zaposlene u našoj Gimnaziji) Aleksandre Mihajlović je zavedeno pod brojem 219.
Ostaje da vidimo kako će studenti organizovati kampanju u Pančevu i okolini. Ono što demokratska javnost od njih očekuje jeste da ostanu složni, integrativni, inkluzivni, dosledni, otvoreni za različitosti i da, naravno, sami „samoispune” svoja četiri inicijalna zahteva i plan u 11 tačaka.
Na listi SVM-a troje Pančevaca
Istog dana kada je proglasila Studentsku listu – studenti pobeđuju, dakle 15. septembra, Republička izborna komisija je ozvaničila još dve liste pretendenata na status narodnih poslanika. Prvo, pod rednim brojem 4, listu Rasim Ljajić – Ljudski (SDP – CDP), na kojoj nema kandidata za poslanike iz Pančeva i okoline, i odmah zatim listu Vajdasági Magyar Szövetség – Dr. Pásztor Bálint – Savez vojvođanskih Mađara –– dr Balint Pastor, u statusu liste nacionalne manjine, na kojoj je troje Pančevaca.
Master informatičar Atila Boršoš zauzeo je 54. mesto na listi SVM-a, master elektrotehnike i računarstva Kornelija Rajkov (zaposlena u ETŠ „Nikola Tesla”) 64, dok se na 154. poziciji od 250, našla Ana Bisak, menadžer prodaje.
Izuzetno je korisno i iz perspektive interesa države Srbije i iz perspektive interesa mađarske zajednice, a najviše zbog praktikovanja demokratskih tekovina i negovanja vrednosti građanskog društva, da mađarska, kao i druge etničke zajednice, budu zastupljene u najvišem predstavničkom domu naše Republike. Nekako je logično i da poslanici partija etničkih zajednica budu blizu vlasti, takva je praksa u svim demokratskim zemljama u svetu. Poželimo, zato, da budući poslanici SVM-a budu podrška sledećoj demokratskoj vlasti u Srbiji, uz nadu da će najveću mađarsku partiju u našoj zemlji postepeno popuštati virus orbanizma, a sve više obuzimati virus mađarizma (po prezimenima bivšeg i sadašnjeg premijera susedne i prijateljske Republike Mađarske) i to ne u smislu mešanja u unutrašnje poslove Srbije (kao što ovih dana svedočimo grubom nasrtaju struktura Ruske federacije u politički i parlamentarni život Srbije koji prolazi bez ikakve reakcije ovdašnjih vlasti!), nego u smislu razvijanja demokratskih praksi, podizanja nivoa političke kulture, uspostavljanja pravne države, kako bi se i ova nesrećna zemlja konačno i u dogledno vreme našla tamo gde prirodno pripada – u društvu evropskih naroda i u porodici evropskih država okupljenih u Evropsku uniju. U tom procesu SVM bi mogla i morala da ima veoma veliku i veoma značajnu ulogu.
Nastavak teksta će biti objavljen u ponedeljak, 5. oktobra u 7 sati