Jedan u nizu udaraca na pravo javnosti da zna i na transparentnost rada jedinica lokalne samouprave nanelo je Gradsko veće Grada Pančeva septembra 2019, kada je odlučilo da izbriše iz Poslovnika o svom radu član koji je definisao prisustvo novinara i novinarki na sednicama. Ovim činom je praktično ukinuta javnost rada ovog organa jer su novinari i novinarke jednostavno proterani sa sednica Gradskog veća, čime je prekinuta ova višedecenijska korisna praksa.
Iako je bilo pokušaja relativizovanja te odluke, u smislu da će Veće nastaviti da informiše javnost davanjem informacija, na konferencijama za novinare, saopštenjima, izjavama i intervjuima većnika i, naravno, preko internet stranice, iz Gradske kuće tokom ovih šest i po godina stizale su vrlo oskudne informacije.
O tome svedoče i objave na (i u drugim segmentima neažuriranom) sajtu Grada Pančeva – poslednja dostupna dokumenta za sednicu Gradskog veća – „poziv i odluke” – nose datum 20. septembar 2019. godine. Pomalo cinični posmatrači ovdašnjih prilika kažu da je to, zapravo, sasvim ispravna odluka, jer se ne mogu pisati izveštaji sa sednica koje nikada nisu održane.
Preko sajta Skupštine Grada Pančeva javnosti jesu dostupna dokumenta o kojima se izjašnjavaju odbornici, ali baza podataka urađena je toliko ofrlje i neprecizno da se stiče utisak da zapravo i treba da sludi i odvrati korisnika od namere da detaljnije pretraži i pregleda skupštinske materijale, kada ih pronađe. Prava zabava počinje kada se klikne na dugme PDF, pa se daunlouduju dokumenta čiji su nazivi po pravilu ispisani u stilu Drugha Izmiena i dopuna Proghrama poslovan – Skupshtina ghrada Panchieva.pdf ili Godishnji izvieshtaj o riealizatsiji Plana – Skupshtina ghrada Panchieva.pdf.
Upadljivo ignorisanje nezavisnih aktera medijske scene
Uporedo sa tim rešenjem, restriktivnim prema svim medijima, ovom samoizolacijom gradske vlade, nezavisni novinari (koji, doduše, nisu bili rado viđeni u kancelarijama Gradske uprave još od novembra 2016. godine, nakon još jednog prekomponovanja gradske vlasti) postali su žrtve još jedne vrste diskriminacije – pozivi na događaje i konferencije koje organizuje Gradska uprava od tada upadljivo izostaju i takvo se stanje održalo do dana današnjeg.
Linkovi ka sajtovima, mejl adrese i brojevi kontakt telefona nezavisnih novinara u Pančevu ne nalaze se u adresaru i imeniku zaposlenih u gradskoj Kancelariji za odnose sa javnošću, kao što se ne nalaze ni na stranici Mediji u Pančevu na zvaničnoj internet stranici Grada Pančeva. Pored deset popisanih, na toj listi nedostaje bar još osam registrovanih samoniklih sajtova, plus već spominjano ePancevo.
Za razliku od zavisnih, a u odnosu prema zvaničnicima privilegovanih medija, koji ne moraju da se pozivaju na za sve važeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jer ionako ne objavljuju priče koje bi nosiocima vlasti mogle biti sporne, nezavisni novinari i novinarke u Pančevu izloženi su drugačijem tretmanu: Institut poziva na ovaj Zakon državni organi vrlo često zloupotrebljavaju – i obesmišljavaju – tako što novinare upućuju na primenu prava iz tog zakona po difoltu, umesto da im traženu informaciju daju najkasnije sledećeg dana, bez potezanja slova Zakona.
Postupak koji bi trebalo da bude izuzetak u slučajevima kada državni organ baš odbija da učini dostupnim informacije iz delokruga svog rada, u Gradu Pančevu i povezanim ustanovama uveden je kao neizbežno pravilo. I ako stignu u krajnjem zakonskom roku – najdalje za 15 dana – teme za koje su podaci traženi često izgube na aktuelnosti.
Diskriminacija po nepostojećim dokumentima
Najnoviji slučaj otvorene diskriminacije dogodio se 18. marta kada su trojica pripadnika obezbeđenja Gradske uprave i sa njima povezana lica (gradonačelnik Aleksandar Stevanović, predsednik Skupštine Tigran Kiš, savetnica za odnose sa javnošću Bojana Kecić) fizički onemogućili izveštača sajta Pančevo Si Ti da prisustvuje desetoj sednici Skupštine Grada Pančeva, s obrazloženjem da nije tražio akreditaciju za baš tu sednicu (što Poslovnikom Skupštine Grada nije ni predviđeno), a što je zabeleženo i na ovom snimku.
https://www.facebook.com/share/v/1FFhHacfEC
„Fizičko sprečavanje novinara da prisustvuje sednici Skupštine grada predstavlja ozbiljno kršenje prava na rad i direktan napad na slobodu informisanja. U ovom konkretnom slučaju dodatno zabrinjava činjenica da se kao izgovor koristi pravilo koje očigledno nije jasno propisano, niti se jednako primenjuje na sve novinare, što ukazuje na selektivnu i diskriminatornu praksu lokalnih vlasti, a diskriminacija novinara, urednika i medija po bilo kom osnovu je zabranjena. Posebno je važno naglasiti da ovaj slučaj nije usamljen – ovakva diskriminacija se ponavlja iz godine u godinu. Samo prošle godine imali smo najmanje pet slučajeva u različitim opštinama i gradovima gde su nezavisni mediji bili sprečavani ili diskriminisani kada su u pitanju lokalne sednice skupština, a jedan od najbrutalnijih bio je slučaj koleginice Verice Marinčić iz In medije iz Inđije u martu 2024. godine”, kaže za Panpres Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Bes banatskog lava
Redakcija sajta Pančevo Si Ti je istog dana pokrenula kampanju „Bes banatskog lava” s ciljem da se izbori za dostojanstvo novinarskog poziva u Pančevu i okolini i da afirmiše praktikovanje uzajamnosti i solidarnosti unutar novinarske zajednice i jačanje veza i odnosa između aktera lokalne medijske scene.
Ta redakcija je poslala mejlove nadležnima u Gradskoj upravi, u kojima je protestovala zbog ovog nemilog događaja i predložila definisanje postupka izdavanja akreditacije po ugledu na proceduru pres-biroa Pokrajinske Vlade. Diskriminisani novinar je narednih dana posetio lokalnu ombudsmanku, a redakcija nastavila da šalje dopise pokrajinskoj i republičkoj administraciji.
Od Slobodana Kundakovića, osobe zadužene za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u Gradskoj upravi, zatražene su kopije zahteva i kopije akreditacija izdatih novinarima za poslednjih pet sednica Skupštine, održanih od marta prošle do marta ove godine.
Istovremeno, PST se obratio svim pančevačkim aktivnim novinarima i medijskim radnicima – dopisnicima beogradskih i novosadskih medija, kolegama i koleginicama koji rade za beogradske ili novosadske medije i žive u tim gradovima, čak i penzionerima – inicijativom da upute Gradskoj upravi zahtev da precizno definiše za svakog važeću proceduru traženja i izdavanja akreditacija i da kontakt podaci svih medija budu uneseni na sajt Grada Pančeva.
Predlog je poslat na 94 adrese, a odgovorili su glavna urednica jednih beogradskih novina i urednici tri pančevačka i jednog novoseljanskog sajta. Razrada ove inicijative tek sledi.
„Nastavićemo da insistiramo na pravu javnosti da zna i na sankcionisanju uzurpatora slobode javne reči, kao što ćemo nastaviti borbu protiv diskriminacije medija po raznim osnovama, od kojih je politička naročito uočljiva. Sve redakcije i novinari koji na ovaj način žele da praktikuju profesionalnu uzajamnost i solidarnost u ostvarivanju ovih ciljeva, dobrodošli su”, saopštila je Redakcija PST-a 1. aprila.
Nekoliko dana kasnije, 7. aprila, gore spomenuti Kundaković je dostavio odgovor u kome tražioca informacije od javnog značaja obaveštava „da ovaj organ ne poseduje dokument koji sadrži traženu informaciju”, što predstavlja nesumnjivi dokaz ne samo da je novinar PST-a bio izložen gruboj diskriminaciji nego i da je trojac Kiš-Kecić-Stevanović izgovarao neistine tvrdeći da su novinari ostalih redakcija tražili i dobili akreditacije, jer se nijedna od te dve operacije nikad nije desila.
„Lokalne vlasti bi morale pre svega da se pridržavaju zakona, a to znači da obezbede transparentne i nediskriminatorne uslove za rad svih novinara, uključujući jasan i jednak pristup događajima od javnog značaja, pravovremeno dostavljanje informacija i da ne unižavaju već dostignuti nivo prava nekim podzakonskim aktima i pravilnicima koje donose na svoju ruku kada je u pitanju transparentnost rada lokalnih samouprava. Takođe, neophodno je da javni funkcioneri razumeju i poštuju ulogu medija u demokratskom društvu, umesto da ih posmatraju kao protivnike i često targetiraju, izlažu pritiscima i učestvuju u kampanjama blaćenja profesionalnih novinara i novinarki”, dodaje Tamara Filipović Stevanović.
Dugačak niz izazova
Na ovome se ne završava spisak nedaća kojima su profesionalni novinari i novinarke u južnom Banatu izloženi. Mediji koji nisu deo pula ispravnomislećih, uz sve druge nedaće, ne mogu da računaju na sredstva iz budžeta južnobanatskih opština i gradova po konkursima namenjenim za sufinansiranje izrade medijskih sadržaja, ali to nije specifičnost samo ovog dela Srbije.
Čitav postupak prijavljivanja i odabiranja kandidata je netransparentan, nejasni su kriterijumi za odabir članova komisija, koji, uz opštu anonimnost i sumnjivu stručnost, čak i ne poznaju sredinu čiji nivo informisanosti treba da podignu podrškom nezavisnim produkcijama.
Kao rezultat – građani i građanke ne dobijaju kvalitetno informisanje, ali zato propagandni mediji dobijaju desetine miliona dinara godišnje, o čemu smo pisali. Posebno je sporno što su novac dobijali za uglavnom potpuno trivijalne tekstove i mediji van Pančeva, kojima su često izricane opomene Saveta za štampu. (Informer je, recimo, 2017. godine za šest proširenih informacija o turizmu, tipa „Za deset dana počinje tradicionalna Slaninijada u Kačarevu”, inkasirao milion dinara ili 166.666 dinara po šlajfni i po.)
U najnovijoj fazi, prošle i pretprošle godine, Grad Pančevo sklapao je direktne ugovore sa propagandističkim medijima u višemilionskim iznosima, o čemu tekst možete pročitati ovde.
Takva situacija dodatno otežava redovno funkcionisanje nezavisnih medija, koji ne mogu da računaju na ovaj novac, ali ni na prihode od reklama, malih oglasa, velikih kompanija i lokalnih oglašivača, koji bi time rizikovali posete raznih inspekcija.
Relativno uska ciljna grupa i malo tržište dodatno ugrožavaju održivost nezavisnih južnobanatskih medija, a više nego skromni prihodi koje ostvare od domaćih i stranih donatora po osnovu projekata retko kada nadilaze iznos od nekoliko stotina evra bruto, mesečno, za sve.
Poseban problem predstavlja blizina Beograda, čije redakcije – naspram kojih banatske izgledaju tek kao daleki i to vrlo siromašni rođaci – jednostavno privuku iz ravnice na drugu stranu velike reke mlade banatske novinare jer im nude daleko bolje i izvesne uslove za zapošljavanje i napredovanje, redovne i pristojne plate, mogućnosti građenja karijere i sijaset drugih pogodnosti. Bar 32 urednika, novinara, sportska komentatora, fotografa, prezentera vesti i snimatelja iz Vršca, Pančeva i Dolova rade u TV N1, TV Areni, TV Prva, RTS-u, Insajderu, Politici, Danasu, Književnim novinama, Večernjim novostima, sajtovima nova.rs, KUŠ, Bizlajf, Tanjugu, Oblakoderu, KRIK-u, BIRN-u, dopisništvima Bi-Bi-Sija i Dojče velea, te u Medija centru, Institutu za fiziku i SANU.
Cena nezavisnosti
Ukratko, inovativni pristupi informisanju, izvesnost i komfor stabilne finansijske situacije, mogućnost ravnopravne borbe za tržište, pravičnost medijskih konkursa, raspolaganje poslovnim prostorom, bar nekoliko stalno zaposlenih, uvođenje mladih žurnalista u posao, tj. neometana i kontinuirana smena generacija, tehnički i drugi uslovi dostojni zanimanja, redovno bustovanje sadržaja, čak i licenciran softver, i još sitnije sitnice spadaju u nedostižne ciljeve i standarde kojima južnobanatski slobodni novinari streme bez izgleda da će ih, dokle god postoji ovakav raspored resursa i odnosa moći, i dostići.
Iz svega navedenog, a i iz mnoštva drugih žalosnih primera koji čine svakodnevicu profesionalnih žurnalista u donjem Banatu, može se doneti samo jedan zaključak: novinarstvo jeste zanimanje, profesija i misija, ali održavanje nezavisnog novinarstva u južnom Banatu živim jeste herojsko delo.
SOLIDARNOST GRAĐANA KAO ŠTITI ZA SLOBODNO NOVINARSTVO
U organizaciji redakcija Panpres i Pančevo Si Ti, 13. aprila održan je skup podrške nezavisnim novinarima i novinarkama u Pančevu. Povod za okupljanje bila je teška svakodnevica profesionalnih novinara koji se suočavaju sa pretnjama, SLAPP tužbama i institucionalnom diskriminacijom. Danilo Jovanov, aktivista i član Inicijative Odbranimo Teslu i Zbora Tesla, koji je došao da podrži lokalne redakcije, istakao je da je uloga nezavisnih medija na ovom mikro planu neprocenjiva. On je naglasio da se ti mediji mogu izbrojati na prste jedne ruke, ali da bez njih objektivne informacije uopšte ne bi stigle do ljudi s obzirom na to da je većina izvora pod kontrolom i pritiskom vlasti. „Iako su za potpuni oporavak novinarstva potrebne sistemske promene koje građani ne mogu sami da sprovedu, naša solidarnost je ključna. Možemo pomoći kroz skupove podrške i prikupljanje novca za SLAPP tužbe. Uvek može bolje i solidarnije, jer ako nema onih koji će objektivno preneti šta se dešava, biće nam mnogo teže”, rekao je Jovanov.
Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 – 2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode ga članice Koalicije za slobodu medija: Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost, u periodu od marta 2025. do februara 2027. godine.
Za sadržaj ovog teksta isključivo je odgovorna redakcija koja je tekst pripremila i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.
