Serija intervjua sa pančevačkim aktivistkinjama izuzetno aktivnim u događajima koji više od godinu i po dana potresaju srpsko društvo, a koji su pod zajedničkim naslovom „Žene na prvoj liniji otporaˮ objavljeni na našem sajtu tokom proteklih meseci, ponudila je javnosti dragocen istorijski i metodološki okvir za razumevanje aktivističkog konkteksta aktuelnih protesta.
Analizirajući kontinuitet ženskog otpora u Pančevu i na široj teritoriji Srbije, od antiratnih i mirovnih protesta devedesetih godina prošlog veka, tj. akcija feminističke i mirovne Ženske Mirovne Grupe (ŽMIG), preko ekoloških borbi, pa sve do protesta koji traju od kraja 2024. godine do danas, mapirana je ključna teza – da institucionalni uspeh ne dolazi iz ad hoc reakcija, već iz dugoročne izgradnje infrastrukture solidarnosti.
U tom serijalu spomenuto je da su žene istorijski posmatrano oduvek bile na prvoj liniji otpora i svojim angažovanjem iznele logistiku najtežih društvenih borbi, često ostajući nevidljive u podeli moći institucionalnih pozicija.
U studentskim protestima od 2024. godine do polovine 2026. godine, studentkinje i aktivistkinje nisu samo numerička većina, već su predvodnice blokada i govornice na protestima. Ako želimo da aktivistički kapital protesta pretočimo u politički uticaj i glas u institucijama, on mora odbaciti patrijarhalne modele političkog organizovanja koji favorizuju „harizmatične” lidere i strogu hijerarhiju, i prigrliti model inkluzivnog umrežavanja koji su ženske organizacije usavršavale decenijama.
Potrebno je stvarno, a ne simboličko učešće žena
Transformacija uličnog kapitala protesta u institucionalni glas, prema smernicama lokalnog aktivizma, ne podrazumeva nužno puko osnivanje klasične političke partije. Ona se gradi pritiskom na lokalnom nivou korišćenjem postojećih, ponekad zanemarenih institucionalnih alata: učešćem na lokalnim zborovima, podnošenjem građanskih inicijativa, odbranom javnih prostora i bliskom saradnjom sa nezavisnim lokalnim medijima.
Da bi se aktivistička energija uspešno kanalisala, neophodno je precizno mapirati ko čini to telo otpora. Narativi o apatičnoj omladini koji su proteklih decenija bili vrlo prisutni u javnosti, pokazali su se netačnim. U strukturama koje organizuju studentske blokade i proteste na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Novom Pazaru žene čine više od polovine aktivnog jezgra.
Žene upravljaju logistikom, PR-om i pravnom podrškom. Suočeni sa represijom – poput suđenja studentima i studentkinjama privođenim tokom protesta prošle godine, pod optužbama za „rušenje ustavnog poretka”, unutar studentskog tela, došlo je i do političkog sazrevanja.
Kako bi se postigli trajni rezultati, ulični protesti moraju ipak biti dopunjeni nekim oblikom institucionalnog prisustva ili direktnog političkog predstavljanja.
Rezervoar političke energije i podrške građana i građanki je veliki, ali takođe je vidljiv i institucionalni vakuum. Mladi ne žele da budu pešadija tuđih političkih borbi, već traže sopstvenu agendu i autonomiju.
„Čini mi se da ključno pitanje nije samo kako studentske i građanske proteste pretvoriti u politički uticaj, već kako obezbediti da energija, znanje i solidarnost nastale tokom protesta postanu trajna snaga društvene promene. Žene su okosnica mobilizacije i organizacije protesta, ali su istovremeno nedovoljno zastupljene u procesima političkog odlučivanja. Zato je veoma važno da protesti osiguraju prostor za jačanje političkog glasa žena i demokratizaciju društva, kaže o ovoj temi Kosana Beker, doktorka prava i aktivistkinja Udruženja građanki FemPlatz.
Ovo udruženje je novembra prošle godine promovisalo Manifest žena Srbije za novi društveni ugovor, koji predstavlja jasnu smernicu i priliku za uspostavljanje novog društvenog ugovora zasnovanog na jednakosti, odgovornosti, solidarnosti i demokratskom učešću. Pri tome, važno je da žene ne ostanu samo pokretačka snaga protesta, već treba da budu ravnopravne učesnice u procesima odlučivanja, odnosno, da se obezbedi stvarna, a ne simbolička participacija žena.
Novi društveni ugovor mora da počiva na temeljnoj demokratizaciji odlučivanja, od lokalnog do nacionalnog nivoa, sa većim brojem žena na mestima odlučivanja, ali i uz promenu načina na koji se politička moć razume i raspodeljuje kao odgovornost prema zajednici, a ne kao pojedinačna privilegija, objašnjavaju aktivistkinje.
Zbog toga je jedan od najvažnijih zadataka protesta osnaživanje studentkinja, aktivistkinja i građanskih liderki da preuzmu vidljivije i uticajnije uloge u političkom i javnom životu.
„Čini mi se da je velika vrednost ovih protesta u tome što otvaraju prostor za promišljanje drugačijeg društva, s obzirom na to da demokratija nije samo procedura izbora i smene vlasti, već način organizovanja jednog društva.
Zato cilj nije samo da žene dobiju više mesta u postojećem političkom sistemu, već da zajedno sa drugim društvenim akterima učestvuju u izgradnji pravednijeg, održivijeg i demokratičnijeg društva. Nije dovoljno tražiti ravnopravnost u postojećem poretku, već je potrebno stvarati nove obrasce političkog delovanja zasnovane na pravdi, solidarnosti i uključivanju svih građanki i građana”, dodaje Kosana Beker.
Građanski aktivizam je nužnost i obaveza
Jedna u nizu sjajnih stvari koje je studentska borba donela, jeste to što ljudi sve više osvešćuju građanski aktivizam kao pravo i obavezu svih nas, a ne nužno kao produkt spleta okolnosti.
„Višegodišnje iskustvo i borba u Inicijativi Odbranimo Teslu, ukazuje da ’tajna’ leži u umrežavanju, edukaciji pojedinaca i pojedinki u domenu prava i pravnih procedura i upornosti, bez izuzetaka. Uprkos realnosti okupiranih institucija, čvrsto verujem da treba da koristimo sve pravne mehanizme jer se još uvek ponegde može pronaći osoba koja obavlja svoj posao revnosno, savesno i u skladu sa zakonom. Sve ovo spada u domen politike koju ljudi često shvataju isključivo kroz političke partije, iako je svaki sistemski problem zapravo politički. Svoju ulogu u budućnosti vidim kao korektivni faktor svake vlasti i podsećanje na spovođenje zakonaˮ, smatra Aleksandra Jovanov, članica Inicijative Odbranimo Teslu i aktivistkinja.
Govoreći za naš sajt o protestima kao značajnom pokazatelju porasta aktivističkog raspoloženja, Dina Barjaktarević, defektološkinja, članica kolektiva Bubnjarke sa ulice i Pevaj sestro i česta govornica na protestima naglašava da su protesti važni „jer pokazuju da ljudi nisu odustali od društva u kojem žive, ali promjene postaju održive tek kada se taj građanski impuls pretoči u procese odlučivanja. Aktivistički kapital ne treba da ostane samo energija otpora, već da postane i kapacitet za kreiranje politika, budžeta i javnih usluga koje odgovaraju stvarnim potrebama zajednice”. Zato je važno, smatra Dina, da aktivistkinje budu prisutne tamo gde se donose odluke, u savetima, komisijama, lokalnim većima i drugim institucijama.
„Institucije same po sebi često ne donose promjenu, a bez prisustva građanskog glasa u njima, promjene često ostaju samo zahtjev sa ulice. Iskustvo organizovanja, solidarnosti i brige za zajednicu koje žene svakodnevno grade kroz aktivizam, dragocjeno je političko znanje koje zaslužuje svoje mjesto za stolom odlučivanjaˮ, poentira ova aktivistkinja.
Politički program mora da odgovori na konkretna pitanja
Insitucije nisu vlasništvo političkih elita, one su oteti resurs građana i građanki. Borba za njihovo oslobađanje ne vodi se samo glasanjem, već donošenjem novog aktivističkog duha, feminističke solidarnosti i beskompromisne borbe za društvenu pravdu.
Ulica ostaje primarni izvor legitimiteta i pritiska na društveni sistem koji mora da se menja iz korena. Istovremeno, paralelno je potrebno da zauzmemo institucionalne prostore putem autentičnih, aktivističkih i političkih platformi, uz korišćenje feminističke etike brige i solidarnosti kao političkog programa.
Održivost otpora upravo zavisi od toga koliko brinemo jedni o drugima u trenucima represije. A politički program koji bi izrastao iz ovih protesta ne sme biti apstraktan, već mora da odgovori na konkretna pitanja bezbednosti javnih prostora, kvaliteta obrazovanja, radnih prava i socijalne zaštite. Bez nacionalizma, inkluzivno, tolerantno i solidarno.
Ova priča je nastala uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru projekta SMS Facility – Small Media Support in Western Balkans project, koji sprovodi Thomson Media. Sadržaj je isključiva odgovornost medija i autora i ne odražava nužno stavove, mišljenje ili vrednosti Evropske unije ili Thomson Media.
Tekst je preuzet sa partnerskog sajta PANpress