Pančevačka buvlja pijaca je mesto gde nedeljom možete da sretnete zanimljiv svet – nedavno sam se tamo zatekao sa prijateljem, Charlesom Alversonom, koji se danas pretežno bavi spisateljstvom, ali je njegova karijera povezana sa nekim od zaista bitnih momenata za istoriju popularne kulture, kako u SAD, tako i u Velikoj Britaniji. Početkom šezdesetih, Charles Alverson je bio pomoćnik urednika u časopisu Help!, listu koji je osnovao Harvey Kurtzman, velikan američke strip scene, poznat i kao pokretač satiričnog časopisa Mad, koji je u ranim godinama (za razliku od danas) objavljivao isključivo stripove. Alverson je u magazinu Help! obavljao razne poslove, između ostalog organizovao snimanja za foto-stripove koje je uveo Kurtzman. Među tada još uvek nedovoljno poznatim ličnostima koje su „glumile” u foto stripovima bili su i Woody Allen (njegovo prvo pojavljivanje ikada!), i budući Pajtonovac John Cleese (u ulozi čoveka koji se zaljubio u Barbi lutku). Nakon lista Help!, Charles Alverson je imao zavidnu novinarsku karijeru, kao saradnik časopisa Wall Street Journal i Rolling Stone (između ostalih). Krajem šezdesetih, na poziv Terry Gilliama, seli se za London, upravo u momentu kada se okuplja Leteći cirkus Montija Pajtona, tako da je prisustvovao snimanjima originalnog serijala (na čemu ću mu zavideti dok sam živ). Alverson je tako i sarađivao na ranim projektima Terry Gilliama, danas možda jednog od najpoznatijih filmskih režisera. Zajedno su napisali scenario za prvi Gilliamov film, Jabberwocky, a zatim i za prvu verziju legendarnog filma Brazil (1985, prema časopisu Time Out, rangiran na 24 mesto na listi najboljih filmova proizvedenih u Britaniji ikada). Nakon prepirke Gilliam je povukao Alversonovo ime sa prve verzije filma, ali su stari nesporazumi izmireni kada je, uz prilično zakašnjenje, 2001. godine objavljena knjiga integralnog scenarija ovog filma, i na korici se našlo i Alversonovo ime. Iako je sama po sebi impresivna činjenica da je njegov rad povezan sa sada već klasičnim filmskim ostvarenjima, treba dodati i da je 1972. napisao scenario za animirani film britanskog autora Boba Godfreya, pod nazivom Great!, koji je dobio Oskara.
Naslovna stranica časopisa Help!, broj 11, iz 1961. godine. Devojka je Jane Mason, šake su Alversonove
Počev od 1994, Alverson živi u Srbiji, između Zemuna i bačkog sela Parage (koje je ubeleženo samo na vrlo detaljnim geografskim mapama). Ovaj izvanredni autor je u više navrata bio gost u Pančevu, pre svega na Grrr! (Internacionalnom festivalu autorskog stripa), najpre 2002. godine, kada je govorio o svom radu, a zatim i 2005, kada je tema bila Harvey Kurtzman, i njihova saradnja u listu Help!, gde su svoje prve radove objavili i neke od budućih zvezda američkog undergorund stripa, kao što su Robert Crumb, Jay Lynch, Gilbert Shelton, i drugi.
Poseta buvljoj pijaci bila je i prilika za razgovor, pre svega bio sam radoznao da čujem kako se njemu čini atmosfera na buvljaku. „Pančevačka buvlja pijaca je pravi fenomen” – kaže Alverson. „Pre neku godinu sam tu već bio nekoliko puta i kupio štošta, ali ove nedelje jednostavno nisam imao snage da pažljivije razgledam i kupim nešto. To je odlično mesto za mlađe ljude. Da imam dovoljno energije svakako bih se upustio u obavezno cenjkanje”. Naravno, retko prođe i jedan susret da se ne osvrnemo na Monty Python. Da li na današnjoj sceni postoji nešto što bi bar približno moglo da se uporedi sa ovim nadrealnohumornim TV serijalom, ili je to bio odblesak jednog specifičnog momenta u vremenu? Ne treba gubiti iz vida koliko je kraj šezdesetih i početak sedamdesetih bio uzbudljiv period, kako u svetu, tako i u Britaniji. „ Ja bar ne znam za noviju komičnu produkciju koja bi izdržala poređenje sa Monty Python fenomenom. Susret te šestorice ljudi jeste bio proizvod saradnje, ali i hemije koja je između njih postojala, i teško da bi tako nešto moglo da se ponovi. Iako je svako od njih pridoneo nešto svoje amalgamu od kojeg je Monty Python bio načinjen, ukupni utisak je prevazilazio zbir njihovih pojedinačnih doprinosa. Monty Python je inspirisao druge komične skupine koje su usledile, ali ni jedna nije mogla da se poredi sa originalnim uzorom. Nakon što su tri ciklusa ovog serijala bila emitovana, John Cleese nije učestvovao u četvrtom, i već je bilo primetno da nešto nedostaje. Jednostvano, taj originalni recept nije mogao da funkcioniše ukoliko svi sastojci nisu bili prisutni. Inače, ja sam se družio sa četvoricom Pajtonovaca – to su Terry Jones, Terry Gilliam, John Cleese i Mike Palin. Tokom godina sam ostao blizak sa Jonesom, iako sam i sa Gilliamom sarađivao na dva njegova filma. Tragično je što u skorije vreme Terry Jones pati od teškog oblika demencije, to je veliki gubitak. Bili smo bliski prijatelji tokom gotovo pedeset godina, čak i nakon što sam ja prešao da živim u Srbiji. Postoji ogromna praznina u životima svih nas koji ga poznajemo… ”
Alverson u „dvorištu”, posle buvljaka
Alverson mi je pričao o susretu sa Jonesom, u leto 2017, koji je ostavio težak utisak, s obzirom da Jones zbog bolesti više nije bio u stanju da vodi konverzaciju. U novembru iste godine objavljeno je i DVD izdanje koje je trebalo da anticipira četrdesetu godišnjicu filma Jabberwocky. „Pored remasterovanja kopije filma, i objavljivanja blue ray verzije“, nastavlja Alverson, „Criterion, izdavač koji se bavi filmskim klasicima, odlučio je da na DVD-u objavi i razgovor između mene i Gilliama o tome kako je nastajao scenario. Bio je to moj prvi scenario za igrani film, i prvi Gilliamov rad na pisanju uopšte, tako da su mi platili put do Londona, i usnimili intervju. Nemam pojma kako je ispalo, pošto ništa od tog materijala još nisam video”.
Tokom poslednjih godina, Charles Alverson postiže znatne uspehe i kao romanopisac: „Da se izdavački odeljak Amazona nije zainteresovao za moj rad, verovatno da bi se moja književna produkcija završila 1990. godine, kada je objavljen moj četvrti roman. Iako nisam prestajao da se bavim pisanjem, tek u periodu 2000-2001, dok sam većinu vremena provodio u selu Parage, na porodičnom imanju moje supruge Živane, uspeo sam da završim čak pet romana u svega dve godine. Taj materijal je stojao u fijoci sve do 2014, kada sam saznao da mladi američki pisac Nick Johansen, pokušava da se afirmiše kao izdavač e-knjiga. On je pomogao da tokom naredne godine, svih pet romana budu objavljena za Amazon. Jedan od ovih romana, pod nazivom Kejleb (Caleb) je priča smeštena u devetnaesti vek, i govori o crnom robu sa polja pamuka na američkom Jugu. Roman je reizdala izdavačka kuća Lake Union, koja je takođe deo Amazon produkcije, a 2016. se pojavio i prevod na srpski, u izdanju Derete. Ja nastavljam da se bavim pisanjem, ali još nisam završio svoj novi roman. Izgleda da je lakše započeti pisanje romana, nego ga dovršiti!”