Site icon Pančevo.city

Subota i nedelja – dve priče o početku, svaka o svom…

Subota

Nekako ne volim reč vikend. Ne zato što nije „naša“ nego zato što označava kraj a subota i nedelja meni su neki nov početak. Rećićete da sam ja naopaka, celom svetu ponedeljak je početak. Ako. Ne smeta mi.

U mom gradu subotom se dešavaju dve najvažnije stvari u životu: ljudi se venčavaju i ide se na pijac. Ta dva dogadjaja naizgled nemaju veze jedan sa drugim, ali ja mislim kako su u tesnoj vezi: ovaj prvi – predstavlja trenutak kojim zaokružujete sve ono o čemu ste sanjali, čemu ste težili. Pronašli ste se u vremenu i prostoru sa onim sa kojim želite da podelite sve ono što se može podeliti, a posebno ono što je nedeljivo. Stekli ste plus i novu rodbinu i nove prijatelje (kasnije ćete selektovati i odvajati šta je za život, a šta za spomenar )…

Za odlazak na pijac pripremili ste se dok ste ranije ujutru sanjivo pijuckali kafu praveći spisak potrebnih namirnica. Znate da ga se nećete pridržavati jer to gotovo nikad ne radite, ali svejedno. Nek’ vam je u novčaniku. Hodate ne previše brzo jer je početak dana, pa imate vremena. Hodate, vukući kolica za sobom i razmišljate o onome što ćete svojoj porodici izneti na sto tog ali i sledećih dana. Šta ko voli, šta je zgodno da napravite tako da može da se podgreje, dolaze li vam svi na ručak sutra…

Pred ulazom u vaš novi život stoji matičar koji vam recituje stihove, čita prava i obaveze, pola ga ne slušate i nije vam ni važno, čekate onaj „the” poljubac koji je vaša doživotna propusnica…

Pred ulazom u pijac stoji stari Ciga ponavljajući: „Star sam, nemam nikoga…” Vi dobro znate da je to biznis, vi dobijate želju da mlade Ciganke sa detetom u naručju prijavite policiji zbog zlostavljanja ili barem zanemarivanja dece, ali pred ovim starcem vi popuštate razmišljajući kako on više ne može da radi, kako je možda ipak i sam… i otvarate svoj novčanik, stavljate paru u njegov šešir on vas blagosilja po sto puta, a vama je milo. Kao da vas je taj starac pred kapijom pijace uveo u neki nov život, preneo vas preko praga i rekao vam: pogledaj ponekad i unatraške, nemoj uvek nosem ispred…

Zaboravili ste da kažete da kod matičara niste bili samo jednom u životu, šta ćemo sad? Pa dobro, drugi put ste slušali one stihove i tekst malo pažljivije. Nekom je moglo i da promakne. Ne tekst, nego čitav život. Mogli ste da se nikad ne sretnete sa sobom. Vi imate ono što se olako naziva srećom. Vi ste sada svesni te sreće jer znate da je moglo i drugačije…

Stari Ciga pred pijačnim ulazom govori „bog vam dao zdravlja i sreću”… i vi znate odlično da to zapravo nije nikakva fraza, da je to živa istina! To znate jer ste toga postali svesni kao nečeg najdragocenijeg i pošto ne želite da malerišete svoju sreću svaki put otvorite novčanik, ubacite paru u šešir i odgovorite: „ I vama, čiko”…

I tako ta dva događaja – venčanje i odlazak na pijac dobiju zajednički imenitelj…

Nedelja

To je dan kada se dešava nešto takođe veoma značajno a vrlo retko: mir. Nedeljom je u gradu potpuni mir. Ako ste se našli na ulici u prvoj polovini dana, gotovo da nećete videti ni jedan automobil u pokretu. To je dan koji provodite u igri i šetnji u parku, Narodnoj bašti, na tamiškom keju sa svojim decom, prijateljima, ljubimcima… Taj dan posvećujete sebi a ako zaboravite, prva jutarnja zvona Uspenske crkve podsećaju vas na to. Naravno, nedelja je idealna za pripremu sadržajnijeg porodičnog ručka jer će se toga dana za istim stolom u isto vreme naći svi oni članovi vaše porodice koji su se tokom sedmice rasuli kojekud. I vi onda puštate mašti na volju i pripremate sve po redu i polako. Supa se nedeljom ne zaobilazi ni pod razno! Kolači ili kakva druga poslastica, voće u kremu ili sladoled, takođe. Pa nedelja je. 🙂 Po podne ćete pročitati odlomak neke knjige, pogledati neki zanimljiv film, razgovaraćete opušteno srčući kaficu i radovaćete se što je vaše dete doraslo do kafe i ćakulanja, radovaćete se toj spoznaji da možete da uživate u malim stvarima u porodičnim momentima koji ispunjavaju vaš mikro i makro kosmos i setićete se opet Cige od prethodnog dana koji vam je poželeo da vas prati sreća. Osvetlićete taj trenutak sreće koji je, iako vanvremenski, na trenutak zatočen u jedno nedeljno popodne i iz oka će vam sasvim tiho iskliznuti jedna suza…

Exit mobile version