Šminkanje grada pred izbore nisu izmislili ovi koji su trenutno na vlasti. To su radili i njihovi prethodnici pa smo tako bili svedoci da su se tokom predizbornih kampanja tih godina svečano otvarale asfaltirane ulice u dužini od cirka sto metara, kokošinjci, travnjaci i da ne nabrajamo koja još čudesa. Međutim, moram da priznam da su ovi sada ipak pomenuta „komunalna dejstvovanja” podigli na mnogo viši i ozbiljniji nivo.
Iz dobro obaveštenih izvora saznajemo…
U jeku je „predizborna kampanja” pred izbore za Savet mesne zajednice „Kotež”, koji će se održati u nedelju, 4. juna tekuće godine. I sve bi bilo u savršenom redu da pre nekoliko dana, vraćajući se sa posla, nisam zatekao komšinicu koja mi je pred ulazom u zgradu ushićeno saopštila:
– Bili su danas!
– Ko je bio? Šta se dešava?
– Pa „oni”, delili su nešto u kesama, ali ja im nisam otvorila! – ponosno je rekla baka (kojoj ne znam ime), ali pouzdano znam da je ona „prvi obaveštajac” zgrade, ili ti „snajper baba” (titulišite je kako vam volja).
Sve ovo se naravno dešava u epicentru interesovanja lokalnih vlasti pred pomenute izbore u naselju „Kotež 2”. Zahvalio sam „Modesti Blejz” na dobro obavljenom obaveštajnom poslu, a informaciju prihvatio kao nešto što sam mogao da očekujem od članstva vladajuće partije.
Ali, ne lezi vraže… Sutradan, u otprilike isto vreme na istom mestu me je sačekala nekadašnja pionirka UDB-e, goreći od želje da sa mnom podeli još poverljivih podataka koje je prikupila operativnim radom tokom dana:
– Samo da znaš, jutros su neka dvojica sa nekim papirčinama obilazila parkić iza zgrade. Nešto su kopali oko onih klupa ispod drveća… Šta li su tražili kog đavola tamo?
Ovo je moram priznati već privuklo moju pažnju, ali opet je bilo nedovoljno za zaključak o tome šta se dešava u naselju ovih dana.
„Čudo” u parkiću
Da ne doživljavam ono što je doživeo Bil Marej u filmu „Dan mrmota”, razuverila me je komšinicina nova kućna haljina i sveža ondulacija. Prilazeći stepeništu u glavi mi je bila misao da ću ovog puta proći bez konverzacije duže od rečenice „Dobar dan”. Njenim prvim uzdahom, dok je uzimala vazduh da mi se javi, znao sam da grešim:
– Idi iza zgrade i vidi! Postavili su nove klupe! Konačno nešto korisno da urade – zadovoljno je komentarisala.
Tada mi je sinulo, pa da, izbori su u nedelju a sve to je kako bi se nagrabio što veći broj glasova za Savet. Bogami, „ovi” se ne šale. Bilo koji izbori da su u pitanju, veoma su ažurni i revnosni bez obzira na to na kom su nivou izbori, jer – ništa ih ne sme iznenaditi! Nema prepuštanja slučaju jer pobeda mora biti zagarantovana, onako, po Vođinom principu, ništa ispod 50 odsto!
Otišao sam u park i video ih, dve ganc nove klupe! Zamislite! U ovom naselju živim duže od 28 godina i dobro ga poznajem. Takođe dobro znam da su te klupe ruinirane još odavno i da se u takvom stanju nalaze već godinama. Ovo je odlično odabran moment za njihovu sanaciju, a rezultat je dobro planirane akcije i koordinacije javno-komunalnih preduzeća koje finansiraju građani, a u koja su vladajuću nakrljali svoje kadrove.
Dve su malo
Neki glas mi je ipak govorio da to nije sve… U glavi sam čuo: „Imaaa jooooš… Idi na istok, i tamo ćeš naći…”. Ne budem lenj i odtabanam do susednog parka koji je udaljen oko dvesta metara a tamo: još renoviranih klupa plus ofarbane ljuljaške, plus sređene klackalice. Ma divota…
Drago mi je bilo da vidim da je nešto lepo i uredno, ne bih da zvučim kao neko ko je nezadovoljan bilo čijim trudom. Ono što mi je „kiselo” jeste što i vi draga gospodo na vlasti u Gradu Pančevu se ne razlikujete ni po čemu od svojih prethodnika kako tvrdi vaš dragi Vođa (moj predsednik nije). Ni po čemu! I vi kao i oni samo zamazujete oči i radite sve u cilju opstanka na vlasti i lične promocije, umesto da radite svoj posao. Šta vas je sprečilo da sve ovo na „Kotežu” uradite još ranije? Samo to, ništa drugo…
Mi sada imamo nove klupe a vi sa Strelišta, Mise, Tesle, Margite i ostalih delova grada gledajte i plačite dok ne dođe red na izbore u vašim mesnim zajednicama. Nakon njih, konačno, moći ćete udobno da se smestite u obližnjem parku, a „oni” ponovo u svoju fotelju.