Nedelja, 18. jul 2021. godine
Najzad u Pančevu na banatskom ručku. Kada god dođem u Pančevo planiram svoje nedelje oko ovog tradicionalnog gurmanskog događaja. Dva tanjira supice i pun tanjir rinflajša u „Dvorištu”. Sve to odradim onako bez daha i završim sa štrudlom od mrava tojest sa štrudlom od maka. E onda samo srećna metaboliziram do kraja dana. Eto, ovo je događaj koji se očekuje cele nedelje, i ja pokušavam da ga ne izbegnem kada god doputujem u Pančevo.
Ponedeljak, 19. jul 2021. godine
Vozim jednoga od mojih gostiju na aerodrom i razmišljam zašto je na tako lepom i glatkom autoputu ograničenje 80 km na sat. Moram da dodam da je bolje nego što je bilo pre COVID-19 pandemije, ali još uvek se pitam zašto saobraćajna policija uopšte treba da kampuje tamo negde u livadama da bi radarima kontrolisali brzu vožnju na deonici puta na kojem ograničenje može biti 120-130 km na sat? Pa zašto mi Pančevci dozvoljavamo tako nešto i da li to neko može da promeni? Pančevo je tako lep grad, veoma unikatan i neverovatno pitom, a toliko malo toga građani Pančeva mogu da kontrolišu. Da li je to zbog toga što smo blizu Beograda? Ali mi nismo Beograd i nadam se da nikada nećemo biti, jer smo veoma drugačiji i zaslužujemo da budemo poznati po tome.
Utorak, 20. jul 2021. godine
Jutarnja kafica u bašti kafića „Kula” sa dugogodišnjom drugaricom Zokom i našim podmlatkom čiji totalan fokus se svodi na telefonske ekrane. Strašno! A gde je tu ljudski faktor? Ali kada se okrenem prema Zoki setim se da sam tu u gradu u kome sam provela najlepše godine svoga života i shvatam opet da je ovo onako baš pravo jedinstveno pančevačko jutro, blago a tako puno života. Tamiš je tu odmah pored, reka našeg detinjstva. Reka koju ja doživljavam kao ploveći čistač naših života, koja sa sobom nosi sve što je ikada bilo ružno ostavljajući iza sebe samo naše nekada naivne i pomalo luckaste tinejdžerske živote. Kako je to bilo lepo vreme! Da li bi svi kao i ja želeli da se to vreme nakratko vrati?
Sreda, 21. jul 2021. godine
Pančevo je, opet moram da ponovim i nikada neću prestati ponavljati to, veoma unikatan i prelep grad. Pančevo je kao dete koje neće da se svađa na igralištu nego se samo lagano izmakne, posmatra i skoči na ljuljašku kada dođe red. Ja ne mogu da iskažem svu ljubav i ponos koje ja gajim prema našem gradu jer svi, ali apsolutno svi koji dođu kod mene u posetu su više nego oduševljeni lepotom našeg grada. Pančevo je kao savršeni rečni biser zavidne veličine. Danas sam u ulozi vodiča kroz Pančevo jer kolega iz Makedonije posećuje grad. Nakon ručka u „Šajci”, i napornog dana pred kompjuterskim ekranima, on je izrazio želju da vidi grad. Ali se sve svelo samo na kratku šetnju Sokačetom, ulicama Žarka Zrenjanina, Njegoševom i Vojvode Radomira Putnika. I naravno ne iznenađuje što je njegova reakcija bila neverovatno pozitivna, oduševljenje Tamišem i starom arhitekturom koja ima neverovatan potencijal, jer sve je već tu i samo malo rekonstrukcije i dodatne brige i grad koji je već po njemu dobio epitet najlepšeg u Srbiji će biti još primamljiviji. On je još dodao to što mi svi već znamo, da mnogobrojini kafići, bašte i veoma pitomi Pančevci samo dodaju nekim nestvarnim i smirijućim vibracijama koje se ne osećaju nigde nego samo u našem gradu. Eto tako nas i naš grad doživljavaju svi koji su iz različitih krajeva ne samo bivše Juge, već iz različitih krajeva sveta dolazili u Pančevo i pričali meni o tome.
Četvrtak, 22. jul 2021. godine
Jutarnja kafa u „Coffee Shopu” ispred zgrade Opštine s doručkom iz Skroz Dobre Pekare sa sve jogurtom. Jutarnja kafa je čudo jer u mom slučaju ne vidim ništa dok ne progutam prvu, a druga je već realizacija da sam budna i tek tada počinjem da gledam oko sebe. Vidim zelenilo pančevačkog parka i čudim se zašto mi dozvoljavamo seču drveća po našem gradu? Pa gradovi po celom svetu sade, a mi sečemo! Pa barem da se napiše neki zakon koji ne dozvoljava tako nešto! Možda još bolje u ovom slučaju da se u poslednjem momentu doda član u zakonu koji bi žestoko kaznio sve one koji bespravno uništavaju i seku stabla koja su pluća našeg grada. Grad koji već ima problem sa kvalitetom vazduha. Mislim, kao neko ko već dugo živi i radi van zemlje, ali dolazi više nego redovno, da bi takva stavka u zakonu pomogla rastu grada i između ostalog bi jakim novčanim kaznama pomogla monetarnom statusu grada i možda ulepšavanju istog. Kao na primer, monetarne kazne koji bi zaustavljale bespravne radove i uništavanje prirode bi pomogle restauraciji arthitekturnih detalja na fasadama našeg grada, kontolu nad uličnim kontejnerima ili možda popravljanju puteva. Mislim da bi to bila sjajna ideja i da bi svi bili odgovorniji, srećniji i naš grad bi bio još lepši. Zašto mi moramo da imamo Incijativu OdbranimoTeslu, zašto da neki Teslaši moraju da zapostavljaju svoje porodice da bi kampovali ispred posečenog drveta koje sada kao zaboravljen heroj leži beživotno na ulici Tesle. Sve u strahu da će i drugi platan biti odsečen. Sramota! A sve počinje samoinicijativom. Ne može sve da se ispravi, ali ako možda neko ko ima političku moć čita ovo, molim vas napravite dodatak zakonu, spasite pluća našeg grada dok od monetarnih kazni možete još više da ulepšate naše okuženje.
Petak, 23. jul 2021. godine
Danas mi se čini kao da je cela dijaspora u Pančevu. Mnogo ljudi i doživljaja koji samo čekaju da budu posećeni, prepričavanjem uz kafu ili neko drugo pićence. Tu su bašte pune ljudi, ujutro, preko dana a najviše uveče, tu su raznorazne svirke, i različita društvanca sa lepim temama. Večeras se sedi u „Monstrumu” sa meni dragim ljudima i smeh odjekuje noćnim ulicama grada. Prelepo, a naše! Mi smo tu svi u našem Pančevu, u tim baštama, parkovima i ulicama.
Subota, 24. jul 2021. godine
Jutarnja kafa na Tamišu i nakon druge lagano planiram prvi dan vikenda. Devojački bunar i beživotni platan su označili današnji dan. Dva totalna polarna opozita, skoro netaknuta priroda tamo, a ovde u Pančevu tužna današnjica obeležena destrukcijom prirode našeg grada. Ja lično mislim da nema lepšeg grada od Pančeva nigde, a nije baš da nisam viđala druge gradove i živela u njima. Sačuvajmo ga za buduće generacije, i za nas, dok smo još tu!
Autorka je deo te čudne, nekako napaćene i po mnogima najsposobnije generacije X koja je izlazila u Studenski i muvala se po Njegoševoj i krugu u Gradskom parku. Momentalno živi i radi u SAD, a dalje od Pančeva je malo manje od tri decenije. Inače Pančevka koja je živela u Ulici Žarka Zrenjanina tu negde između Sodare i Zelengore. Išla prvo u „Brankovu” pa onda u Hemijsku. Često se vraća u Pančevo, koje je sada vuče kući više nego ikada