Site icon Pančevo.city

Ne, neće se vratiti rode

Nedelja, 30. april 2023. godine

Još jedno proleće je stiglo, Bogu da smo zahvalni na ponovnom rađanju. Voće okićeno beharom, punog pčela radilica. Ali rode nisu došle. Inače, odane i verne svom partneru čitavog života. Želim da vam ispričam jednu istinitu priču o jednom paru. Bilo je to davno. Bila sam dete. Rode su došle u moje malo selo i nastanile se na odžaku jedne oronule kuće. Ta kuća još uvek postoji i strpljivo čeka zaljubljeni par. Rode su dolazile godinama na taj star odžak. Volela sam da slušam njihovo klepetanje kljunova, mahanja ogromnim krilima i pijukanje njihovih beba dok čekaju hranu što su im divni roditelji stavljali u kljunove. Sve je bilo harmonično, sve dok se jednog proleća jedna roda nije pojavila. Druga je uporno kitila gnezdo i gledala negde u daljinu. Ali, nije došla dugo isčekivana draga. Rodan je počeo da odustaje. Nije više pravio gnezdno, nije leteo, nije radosno klepetao kljunom. Nije čak ni kada je došla jesen, odleteo na jug. Ostao je. Sam. Da čeka. Sećam se, moji baka i deka su mu donosili ribu da jede, jer je bila hladna zima i sve je bilo zaleđeno. Čučao je u oronulom gnezdu, nakostrešenog perja. Patio je. Došlo je još jedno proleće punog behara i pčela, ali mu se draga nije pojavila. Čekao je uporno i verno. I dočekao metak našeg dragog komšije. Smetao je njegovim golubovima, kada razmahne onim svojim veličanstvenim krilima…

Ponedeljak, 1. maj 2023. godine

Leto nije leto bez Malajca! Leto, sparno i tiho. Nigde nikoga na ulicama. Samo se čuju gugutke. Poneka topla barica od sinoćnjeg pljuska, gde žedne životinje utoljavaju svoju žeđ i bose, mlade nogice dečice, koja se veselo kikoću. I ja sam volela kao dete svakoj batici da pomutim vodu, da se osvežim, dok smo se satima igrali lastiša i vrteli hula-hop. Sve dok mi majka nije zabranila sve te aktivnosti, jer se u snu šutiram i skačem kao na lastišu.

Brzo sam se preorentisala na manje zahtevne sportove. Počeli smo da tapkamo i menjamo sličice Sandokana i Marijane, Sare Kej i Otpisanih. Naučila sam i da igram klikere. Imala sam Đulu. To je bio najveći kliker, i nije ga imao svako. I pored truda, nisam baš bila dobra u tome. Vratila sam onome što zaista volim i znam. Da hranim, mazim i pazim ulične kuce i mace!

Utorak, 2. maj 2023. godine

Volim jesenje kiše. Kad se jesen okupa u boje starog zlata i počne da rominja kišica, obuvam Akijak čime i krećem u šetnju parkom. Ljudi ogrnuti šalovima i svojim brigama, nekuda jure. Niko nije obratio pažnju na nju. Ležala je sklupčana u lišću ispod velikog hrasta. Bio je to haski. Prišla sam joj polako i pitala da li smem da je pomazim. Podigla je glavicu i tužno me pogledala. Bila sam zapanjena. Nije imala jedno oko. Nazvala sam je Devojčica. Blago sam je pomazila po glavici i rekla: Idemo kući, Devojčice. Naglo je skočila i veselo potrčala zamnom.

Dugo sam se raspitivala da li je nečija. Jednog dana pojavila se neka žena i rekla da je njen pas i da se zove Miška. Kada ju je pas video naglo je ustuknuo. Na sve molbe da priđe, pas je odbijao. Žena je odustala, rekla da to nije njen pas i otišla. Miška se nikada nije odazivala na to ime, a na Devojčice moja, letela u moj zagrljaj. Na žalost, ona nije više sa nama. Želim da verujem da je na nekom boljem mestu, daleko od bola i oholosti bića koji se zovu ljudi!

Sreda, 3. maj 2023. godine

Obožavam zimu. Kada poče zvezdasti sneg i košava sa Dunava, obuzme me neki mir i spokoj. Znam da će sada sve spavati i mirovati. Predivan osećaj kada mi škripi sneg pod nogama. Kada je sve belo, čisto i nevino. Pravili smo „slike u snegu” i grudvali se smejući se i svi rumeni u licu. Tražila sam staru šerpu, crvenu sa belim tufnama za sneška belića. Sankali smo se niz Beli breg u blizini zaleđene reke Nadel. Bila sam srećna. Znam da će sada sve spavati i mirovati. Ali, nije bilo tako. Niotkuda prišao mi je pas, tako upadljivo riđ na onoj belini. Stresao je zaleđen sneg sa svog iznemoglog tela. Jedva je stajao na nogama.

Bio je gladan, bolestan, smrznut i tužan. Gledao me je u oči i kao da je govorio: Pomozi mi, ti si mi jedina nada! Bez trenutka razmišljanja, odmah sam ga uzela u naručje i odnela svojoj kući. Dugo sam mu masirala šapice i mršavo telo, koje se pod mojim trzalo jer ga je sve bolelo. Bio je kost i koža. Dala sam mu hranu i vodu. Sve je odbijao. Samo je želeo da spava u toplom i sigurnom domu. Nije se ni pomerio do sutra. Uplašila sam da li je živ. Sneno je otvorio oči, blago zevnuo i protegao se. Hteo je sada da uzme i par zalogaja. Odvela sam ga kod veterinara. Bio je bolestan. Dugo smo se svi borili i pobedili. Bila je devojčica i nazvala sam je Dorotea, što na Grčkom znači Božiji dar.

Četvrtak, 4. maj 2023. godine

Danas je najtužniji dan. Danas nemam priču…

Petak, 5. maj 2023. godine

Jutro je najlepši deo dana. Sve se budi. Sve miriše. Sve peva. Stidljivo sunce, koje se bori sa tminom. Nevina rosa na mladoj travi. Stidljiva izmaglica. Na veliku žalost svih nas, neka deca, neki ljudi i mnoge životinje neće više videti zoru… Gde je nestala lepa reč? Da li imamo u rečniku hvala i izvini? Gde je čovečnost? Gde je ljudskost? Šta je ljubav i da je imamo u grudima. Gde je svest, da l’ je imamo u glavama? Gde je nestala empatija, podrška, razumevanje, podrška…???

Nova jutra sviću. Nova jutra će svitati. Ali ostaje prazna duša, okrnjeno srce. Moramo biti ljudi. Treba da budemo biti humani. Posvećeno svim nedužnim bićima. Počivajte u miru.

Subota, 6. maj 2023. godine

Sumrak je nešto izuzetno! Kada sve poslove završimo na njivama, u kancelarijama u kuhinjama, kada namirimo životinje i sednemo za trpezu toplog doma sa najmilijima, tada je sreća i spokojstvo. Sve se sprema za počinak. Ali, mi, ljudi, treba da rezimiramo dan. Da porazgovaramo i posvetimo se našoj porodici i našim najmilijima. Uz skromnu večeru, puni ljubavi i razumevanja, treba da ispričamo kako nam je protekao dan i da li imamo nekih strepnji. Ćutati i saslušati. To ne ume svako. Pogotovo pravi savet dati. Ali, ponekad je dovoljno samo imati da te neko čuje, sasluša, da podeliš muku s nekim. To je jako važno. Posebno u ovim nemilim vremenima. Niko više nikoga ne sluša. Niko više nikoga ne čuje. To nije dobro. Niti će biti.

Osluškujmo prirodu, drveće, cveće, ptice, kuce i mace. Saslušajte komšiju, prijatelja, kuma, dete. To nekome mnogo znači. To je naših samo par minuta. A, toliko smo godina protraćili u prazno. Možda, nekome, baš jedna naša reč promeni život na bolje! Hvala svim iskrenim prijateljima i hoću da verujem da sam i ja svojom malenkošću učinila nešto za ovaj svet. I neću prestati. Nemojte ni vi.

Autorka je slikarka i spasiteljka životinja

Exit mobile version