Site icon Pančevo.city

Buntovnik sa razlogom

Nedelja, 5. septembar 2021. godine

Dobro jutro svete! Tri sata su posle ponoći, a mi umetnici se spremamo za povratak u Beograd.
U Madridu smo proveli pet dana, gde smo na Festival International de Verano de El Escorial odigrali predstavu Hazarski rečnik po motivima knjige Milorada Pavića. S ponosom smo predstavili našu zemlju i pozorište u najlepšem mogućem izdanju.
Oduvek sam volela povratke kući u moje Pančevo, koliko god putovanje bilo lepo.
Kod kuće me je dočekala kafa i sve po redu, a moju porodicu sitne čari Madrida iz crvenog kofera.

Ostatak dana sam provela u razvrstavanju vina iz Španije, dok sam za svako izmišljala svečani povod i datum otvaranja.

Ponedeljak, 6. septembar 2021. godine

SLOBODAN DAN! Od kada sam se zaposlila radujem im se više neko nekada letnjem raspustu.
Plan za danas je film Poslednji tango u Parizu, čuveni Marlon Brando.
Kakva dva sata… Došlo mi je da iskoristim novac iz kutije „ne diraj, uzmi ako baš zatreba” i kupim kartu za Pariz. Valjda svi maštamo kako je tamo mnogo lepše nego ovde. I kako je i vino lepšeg ukusa i vazduh svežije miriše…
Ali onda pogledam oko sebe i čoveče… Koliko je divno!
Volela bih da se ljudi malo više zagledaju u ovu našu zemlju, a manje govore loše o njoj.
Put pravde jeste težak, ali zaista verujem da će kvalitet i trud uvek isplivati.
Osvrt napravim na moju životnu priču i četiri godine prolaska kroz razne nedaće, kako lične tako i moje porodice, da bih danas radila u Narodnom pozorištu. Ali eto, uspela sam, bez ulaska na mala vrata sa one strane zakona.
Zato verujmo u pravdu, pođimo od sebe i mrdnuće se ovaj svet i ovo društvo.

Utorak, 7. septembar 2021. godine

Vreme je za posao! Onaj letnji raspust od 24h je proleteo.
Poziv balerine i moje radno mesto zaista jesu magični. Sve dok realnost ne udari direktno!
A onda se pozorište pretvara u državnu firmu zatrpanu hrpom papira i korumpiranog sistema.
U sred baletskih vežbi, negde oko 10:43h, prođe mi misao da viknem i probudim kolege oko sebe. Iz bare pune mulja u kojoj kultura leži već godinama. HEJ LJUDI! MOŽEMO MI BOLJE!
U 10:47h ja nisam uradila vežbu. LJILJANA! Smiri Če Gevaru u sebi, neka se odmori još danas.
Karijera balerine kratko traje, a ako je provedemo u ćutanju bez i malo hrabrosti da se zauzmemo za sebe i umetnost, snovi će nam pasti u vodu. Neko drugi će zauzeti naše mesto i ćutati.
A kada se balet bude igrao zbog baleta a ne novca i prestiža, porašćemo.

Krivi smo mi koji smo ćutali.
Reče jednom jedan jedini Đole Balašević.

Sreda, 8. septembar 2021. godine

Mislim da je suvišno da pišem kako svakog dana imam rutinu spremanja i odlaženja na posao. Ali šta je to drugačije nego inače?
Pa nova je sezona u Narodnom pozoristu, entuzijazam je i dalje na zavidnom nivou. Nestrpljivi mi igrači, a nestrpljiva i publika. Uskoro ćemo opet deliti emocije na sceni.
Imam neki dobar osećaj da će ovo biti uspešna godina.
Eto, toliko o sredi. Neka sreda bude dan za motivaciju i postavljanje novih ciljeva.
Eh, da, kupila sam sebi gramofon! Mali vremeplov u Jugoslaviju, prema kojoj gajim neku nostalgiju. Nismo se ni upoznale, ali eto…
Tada nije bilo ovoliko lošeg televizijskog sadržaja punog rijaliti programa, manjka pismenosti i kulture.

Prva ploča je bila Šerbedžijna sa neizostavnom pesmom Ne daj se Ines. Kakav kliše, reći će neki.
No, život nas uči da mišljenja drugih ne treba uvek  primati k srcu.
Evo me ustajem tek da okrenem ploču
Da li je to nepristojno u ovakvom času?

Četvrtak, 9. septembar 2021. godine

Copy-Paste (doručak, autobus, pozoriše, kafa sa kolegama, balet, balet, balet…)
Popodne odlazim u školu baleta u kojoj držim časove. (Jer Bože moj, život je takav, ne može se od jedne plate umetnika živeti lagodno i opušteno. A lepo je priuštiti dragim ljudima i sebi malo hedonizma i lažnog luksuza.)
Što se tiče uloge učiteljice baleta, moram priznati, koliko one uče od mene, još više učim ja od njih. Strpljenje, istrajnost, volja…
Naporan životni poziv si izabrala Ljiljana. Sva ona lakoća i prefinjenost su samo vrh ledenog brega.

Ali nagradi život, pa ukrsti puteve i dobijem saputnika u ovoj Nedođiji. Čuvara mojih malih i velikih tajni.
Nekoga ko ume da sluša, posavetuje, razume. I kud ćeš veće sreće?

Noć je već odmakla.
Laku noć svete, zaljubljuj se malo više i malo više voli.

Petak, 10. septembar 2021. godine

Petak je i dan je prelep! Oni poslednji trzaji leta sa najlepšim zalascima sunca.
Na poslu je dan proleteo. Kolege (među kojima su mi najbolji prijatelji) kuju plan za druženje. I tako nas petoro, ruku pod ruku, odosmo u dan.
Sreća je biti okružen ljudima kojima možeš verovati, u koje se možeš uzdati.

Pogled mi kvari Beograd na vodi i sva ona svetla. Mali Dubai. Neke estradne ličnosti sa gomilom para i malim balkonima među višespratnicama.
KIČ vrišti otuda. Sjaj i beda lažnog Holivuda.
A tužni stari Beograd leži mirno u svojoj usnuloj lepoti. Drži se Beograde!

Kad je pre 23h? Omamljena ovim petkom, jurim da se spremim za spavanje, jer… Balerino, balerino radiš subotom.
Eto, disciplina je nešto što me je kroz baletsku školu izgradilo i do dana današnjeg ostalo nepromenjeno.

Subota, 11. septembar 2021. godine

Više ne izgleda kao nekada u tinejdžerskim danima. Kada sam sa najboljom drugaricom jedva čekala da odem na žurku, pijem đus votku i đuskam.
Sada su gušt neke druge stvari. Večere, vino belo il’ crno, čitanje knjiga, šetnje, trač partije (ne zamerite, svima nam to ponekad prija)…
Da li sam postala dosadna, pitam sebe?
Hah! Ne! Nikako! Tu sam ja i dalje, gledam se dugo u ogledalu i uz namig sebi, otpijam gutljaj kafe.

Iz susedne sobe se čuje čuveno pitanje „Šta ćemo za ručak?!”
I znam da sam na sigurnom i ušuškanom mestu.
Porodica, dom. Moja fantastična četvorka.
Nikada nisam volela vikende, jer je nakon njih sledila škola i neke nemile obaveze. A mene je zanimao samo balet.
Sada ih mnogo lakše podnosim, jer je devojčica isunila san i stasala u balerinu.

Autorka je umetnička duša, revolucionar, buntovnik sa razlogom, zaljubljenik u život, zemlju Srbiju i ravnicu

Exit mobile version