Kada se uporedi planirano sa ostvarenim, vidi se da je u prvoj polovini godine javni novac mnogo više odlazio na tekuće rashode nego na investicije. Tekući rashodi izvršeni su 46,7 odsto, dok su kapitalni izdaci stigli tek do 24,5 odsto.
Ova razlika je posebno važna ako se ima u vidu da je na istoj sednici razmatran i rebalans budžeta. Njime se kapitalni izdaci smanjuju za oko 348 miliona dinara, dok se sredstva za robu i usluge povećavaju za oko 851 milion dinara.
Dakle, nije reč samo o tome da pojedini projekti kasne. Postoji jasna podudarnost između onoga što se vidi u izvršenju za prvih šest meseci i pravca u kojem se budžet menja rebalansom. Tekuća potrošnja dobija dodatni prostor, dok se novac namenjen investicijama smanjuje.
Novac na papiru nije isto što i urađen posao
Najlakše je značaj ovih podataka razumeti kroz konkretne projekte.
Za rekonstrukciju raskrsnice Mihajla Obrenovića i Ilije Garašanina u kružnu raskrsnicu planirano je oko 98,8 miliona dinara. Izvršenje: nula.
Za sanaciju krova Gimnazije „Uroš Predić” planirano je 50 miliona dinara. Izvršenje: nula.
Za radove na hidrantskoj mreži škola na teritoriji grada planirano je 40 miliona dinara. Izvršenje: nula.
Za dogradnju i rekonstrukciju tribina na stadionu za fudbal na SRC „Mladost” planirano je 174,5 miliona dinara. Izvršenje: nula.
Tu je i fekalna kanalizacija na Staroj Misi u iznosu od 242 miliona.
To je ukupno 605,3 miliona dinara za pet konkretnih projekata, bez ijednog dinara evidentiranog kao izvršenje u prvih šest meseci.
Šta to znači za građane? Ne znači nužno da na svakom od ovih projekata nije urađen baš nikakav pripremni posao. Izveštaj o izvršenju budžeta pokazuje koliko je novca potrošeno, a ne sve što je eventualno urađeno na terenu. Ali znači da se do 30. juna u budžetskom izvršenju ne vidi finansijski pomak ni za ove projekte.
A građane zanima upravo rezultat: kada će dobiti kanalizaciju, kada će biti saniran krov škole i kada će najavljeni infrastrukturni radovi zaista biti realizovani?
Kanalizacija i komunalna infrastruktura ostaju na čekanju
Problem se ne završava na Staroj Misi. Nulto izvršenje imaju i projekti izgradnje fekalne kanalizacione mreže u Ulici Slavnih Slovena, za koju je planirano sedam miliona dinara, i u Ulici Oplenačkoj, za koju je planirano 25 miliona dinara.
Isto važi za izgradnju atmosferske kanalizacione mreže u ulicama Stevana Sremca i Cvijićevoj, za koju je planirano oko 24,1 milion dinara.
Nema izvršenja ni za izgradnju sistema upravljanja otpadom, za realizaciju lokalnog plana upravljanja otpadom, niti za izradu projektno-tehničke dokumentacije i izvođenje radova na zelenoj pijaci u Pančevu.
Istovremeno, tekuća održavanja i pojedine komunalne usluge imaju znatno veće procente izvršenja. To samo po sebi nije sporno, grad mora da funkcioniše i da obezbedi redovne usluge. Pitanje je zašto veliki deo planirane nove infrastrukture ostaje bez finansijskog izvršenja i kakav je realan plan da se ti projekti pomere sa mrtve tačke. Ili još bolje zašto se ostavlja za drugu polovinu godine kada su izbori?
Posebno je važno i izvršenje programa zaštite životne sredine, koje iznosi svega oko 8,1 odsto. Dok je čišćenje divljih deponija izvršeno 89,4 odsto, za edukaciju u oblasti zaštite životne sredine, podršku udruženjima građana iz ove oblasti i realizaciju lokalnog plana upravljanja otpadom nema evidentiranog izvršenja. Nema ga ni za sistem upravljanja otpadom.
Čistiti divlje deponije jeste neophodno, ali to nije isto što i sistemski rešavati problem otpada. Ako se novac troši na uklanjanje posledica, a planirane aktivnosti koje bi trebalo da doprinesu dugoročnom rešavanju problema ostaju na nuli, onda je opravdano pitati kakva je politika zaštite životne sredine ovog grada.
Ni škole nisu među prioritetima investicione potrošnje
Program srednjeg obrazovanja izvršen je 37,6 odsto. Za sanaciju krova Gimnazije „Uroš Predić“ planirano je 50 miliona dinara, a za zamenu fasadne stolarije još deset miliona. Za oba projekta izvršenje je nula.
U osnovnom obrazovanju nema izvršenja ni za adaptaciju sistema grejanja u OŠ „Vasa Živković“, za koju je planirano 13,5 miliona dinara, niti za radove na hidrantskoj mreži škola, za koje je predviđeno 40 miliona dinara.
Ovo nisu apstraktne budžetske stavke. To su školski objekti u kojima deca provode veliki deo dana i u kojima je važno obezbediti odgovarajuće uslove i bezbednost.
Slična slika vidi se i u drugim oblastima. Rekonstrukcija krova Doma kulture „29. novembar” u Starčevu, za koju je planirano 25 miliona dinara, ima nulto izvršenje. Nema izvršenja ni za omladinsku politiku. Program energetske efikasnosti takođe je na nuli, iako je za njega planirano 61,95 miliona dinara.
Na nedovoljna ulaganja u energetsku efikasnost i potrebu da se grad ozbiljnije bavi klimatskim promenama ukazivala sam i ranije. Zato je posebno problematično kada sredstva postoje u planu, ali se njihovo trošenje ne vidi u izvršenju.
Šta su stvarni prioriteti grada?
Ovi podaci ne znače da ništa u Pančevu nije finansirano niti da svaki program ima loše izvršenje. Javni gradski i prigradski prevoz, na primer, ima izvršenje od 62,5 odsto, dok je program poljoprivrede na oko 62 odsto. U pojedinim oblastima novac se troši znatno brže nego u drugima.
Upravo je zato važno gledati strukturu, a ne samo ukupan procenat izvršenja budžeta.
Plan nam govori šta je vlast nameravala da uradi. Izvršenje pokazuje koliko je novca zaista potrošeno. A kada se uz taj izveštaj pogleda i rebalans kojim se kapitalni izdaci dodatno smanjuju, dok se sredstva za robu i usluge povećavaju, otvara se pitanje koje gradska vlast mora da razjasni: šta su stvarni prioriteti Pančeva?
Nije dovoljno da se za neki projekat obezbedi mesto u budžetu i da se javnosti saopšti koliko je novca planirano. Potrebno je objasniti zašto projekat nije finansijski realizovan, u kojoj je fazi i kada građani mogu da očekuju rezultate.
Pedeset miliona planiranih za krov Gimnazije nije isto što i saniran krov. A skoro 62 miliona planirana za energetsku efikasnost ne znače ništa ako se ne pretvore u konkretne mere.