Drage koleginice i kolege,
Ovih dana je stigla potvrda Ministarstva prosvete da je Slobodan Mrđen imenovan za direktora naše škole (osnovne u Omoljici, napomena Redakcije) na naredne četiri godine.
Moram da kažem da me ovakav ishod, posle svega što se dešavalo, nije potpuno iznenadio.
Nažalost, postalo je gotovo simptomatično da se u mnogim školama direktori imenuju mimo jasno iskazane volje kolektiva.
Ali, po mom mišljenju i iz svega što sam lično proživeo u poslednjih godinu i po dana, ono što se dešava u našoj školi daleko prevazilazi samo pitanje izbora direktora.
Dva puta sam dobio većinsku podršku kolektiva.
Poslednjih put u postupku izbora učestvovao je Školski odbor u kojem Nastavničko veće nije imalo svoje zakonom predviđene predstavnike, dok je čak pet članova dolazilo iz lokalne samouprave.
Na brojne nepravilnosti smo ukazivali, prijavljivali ih nadležnim institucijama, a deo njih potvrdila je i prosvetna inspekcija.
Pored Gimnazije, jedina smo škola u Pančevu kojoj nije imenovan legalno izabran Školski odbor.
I pored svega toga, doneta je odluka kakva je danas pred nama.
Neću da krijem, boli sve to.
Boli me kao čoveka koji je veliki deo života proveo u toj školi, sa vama, sa decom i roditeljima.
Boli me jer znam koliko je truda, vremena i ljubavi uloženo u tu školu i koliko su mnogi od vas dali sebe da ona bude dobro mesto za decu♥️.
Ali, isto tako, ja zaista verujem da ovo nije kraj priče.
Verujem da će sve što se dogodilo biti preispitano i da će se stvari, pre ili kasnije, vratiti u okvire zakona i pravde .
I iskreno verujem da to vreme nije daleko.
Ne pišem ovo da bih inicirao bilo kakve sukobe.
Njih je već bilo previše.
Pišem vam zato što mislim da sada najviše treba da sačuvamo sebe.
Često mi se vraća ona rečenica koja je izgovorena među nama:
„Ostavi svoje dostojanstvo ispred vrata, uđi u školu i radi svoj posao.”
Za mene je upravo tu suština svega.
Može li nastavnik bez dostojanstva da bude nastavnik?
Ja mislim da ne može.
Ne možemo decu učiti poštenju, hrabrosti, istini i pravdi, što sve spada u ciljeve obrazovanja po Zakonu, ako smo spremni da sopstveno dostojanstvo ostavimo ispred školskih vrata.
Zato vas molim da čuvate sebe i jedni druge.
Da ne dozvolite da nas strah, pritisci i kratkotrajni interesi trajno podele.
Svi smo ljudi, svako ima svoje strahove i slabosti, ali mislim da ne smemo izgubiti ono što nas čini ljudima i nastavnicima.
Pravda ume da bude spora.
To sam i sam naučio, kroz procese koje koleginice Tanja, Ivana i ja vodimo pred sudovima.
Ali sam naučio i da strpljenje nije slabost.
Naš narod kaže: strpljen, spasen.
A Njegoš na upozorava da:
„Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom.”
Funkcije prolaze.
Imenovanja prolaze.
Političke odluke prolaze.
Ono što ostaje jeste kakav je ko bio onda kada je bilo teško.
Ja i dalje verujem u našu školu.
Verujem u ogromnu većinu ljudi koji u njoj rade.
I verujem da dolazi bolje vreme.
Nadam se da ćemo ga dočekati mirne savesti i sa sačuvanim dostojanstvom.
Svaki dobro svima i hvala na podršci u teškim trenucima, Vlada