Po nalogu „odozgo” poslanici i odbornici vladajuće stranke ušli su u zdanja skupština i „danonoćno” se branili od „bandi fašista”, „ološa” i „nasilnika”. Ma koliko se trudili da shvatimo šta nam se događa kada razum zataji i oslobodi se iracionalnost čije su granice razuđene i neuhvatljive, ostajemo nemi pred poplavom tolikog bezumlja. Čak i da je, kao i uvek, ova jeftina predstava osmišljena da vođinom „narodu” pokaže kako je opozicija namerna da izazove veliki sukob kako bi se domogla vlasti, začuđuje nemaštovitost i odsustvo minimuma truda da se u svakoj sredini ostavi pečat lokalne specifičnosti. I vršački „naprednjaci” su se zabarikadirali u skupštinskom zdanju, na čelu sa predsednikom Skupštine Nenadom Barošem. Na konferenciji za medije koju su sazvali da građanima objasne dramatičnost situacije tokom koje su branili „integritet” Skupštine od opozicije, bez zazora je izjavio da su on i drugi odbornici iz njegove stranke „branili izbornu volju građana” od nasilnika koji bi da je promene. Potpuno apsurdno zvuče Baroševe reči jer on, kao i većina građana, zna da oni nisu pobedili u Vršcu 2016. godine i da su se vlasti dočepali gazeći izbornu volju građana. Na svoju stranu su preveli nečasne odbornike iz Socijalističke partije Srbije, Pokreta „Vršačka regija – evropska regija” i Grupe građana „Za bolji Vršac”. Danas u svojim redovima imaju sedmoro odbornika koji nikoga ne predstavljaju. Oni su pogazili izbornu volju građana, i verovatno je predsednik mislio na njih, mada nije jasno zašto su stajali kraj njega i ozbiljno klimali glavom u znak podrške. Predsedniku Skupštine Grada Vršca ne smeta da izusti lako dokazive neistine, kao što ni odbornicima koji su čast i odgovornost zamenili za radna mesta ili druge beneficije, ne smeta da stoje pored njega i potvrđuju neistine koje iznosi. Po vršačkom predsedniku Skupštine, oni su pristojna i časna Srbija. Nije važno što falsifikuju realnost, jer se njihovi mali falsifikati slivaju u jedan veliki falsifikat oslobođen svake logike, koji je kreirao njihov predsednik.
Sada je najvažniji zadatak da se autobusima na miting SNS-a u Beograd dovedu hiljade „oduševljenih građana”. Naprednjaci više ne prete samo personalnim otkazima, počeli su da prete i pojedinim budžetskim ustanovama da će ih zatvoriti, ako direktori ne povedu sve zaposlene, kako bi usrećili vođu. On već nedeljama krstari Srbijom praćen stotinama autobusa u kojima su oni koji mora da ga vole. Tako je uspeo da izbroji da je on pobednik, jer „njegovih” ima mnogo više od onih koji se bune na ulicama protiv budućnosti koju im je kreirao. Sada mora da potvrdi da će u glavnom gradu biti najviše onih koji ga najviše vole. Do takvog cilja mora da stigne i predsednik vršačke Skupštine i njegovi hrabri branioci institucija. Pohvataće i u autobuse strpati dovoljan broj ljudi koji će sa ostalim brojevima činiti najveći broj koji je ikada izašao pred jednog vođu. Kada vršački i svi drugi poslušnici širom Srbije učine kako im je naloženo, neće osetiti trijumf pobede jer će se ponovo suočiti sa onima koji na ulicama traže pravo na drugačije životne uslove. Vođa će im ponovo naložiti da krenu za njim, iako su im putevi sve uži, a prepreke sve veće. Laži i konstrukcije biće sve providnije a manipulacije lako čitljive.
Infantilna igra prebrojavanja koju je započeo predsednik Srbije ne mora da se završi po njegovom računu. Njegovi branitelji institucija ne sumnjaju da treba da se brane od njega umesto od imaginarnih neprijatelja koje im je podmetnuo. Mi koji smo oko njih ne sumnjamo, ali strepimo od naraslog ludila čiji se pravci kretanja teško mogu predvideti.
Foto: wikipedia.org
