Trajanje u svitanju je hod sa svetlom u prozoru.
Tamo se stiču senke jutra. Blede

Jezicima ljubavi i troše se u zagrljajima
Sutrašnjih razočaranja.

U tamošnjem granju ustanovili smo upotrebu
Novih dana.

Gde nam je hrana
Kada sopstvene nokte milosrdno grickamo?

A svako je niko
I svi smo sve.

PRETHODNI ČLANAK

I am not a poet

NAREDNI ČLANAK

Pada kiša nad okeanom

Ostavi komentar

  • (not be published)