gradovi su neosetljivi na čežnju
a naše su ruke preslabe za ovu samoću
ponekad pomislim da je dublja i od noći
da će se preliti u jutarnju kafu
koja će mene popiti
lepo je imati nekog
ostavljenog na pola kraja
tamo gde je rečeno sve
a nije dovršeno ništa
možeš mu pisati pisma
ili neku ovakvu pesmu
možeš mu priznati
da često čajeve posle ponoći
zameniš jutarnjom kafom
i to kako ti jutra više nisu nikakav početak
već samo korak dalje u nepoznato
možeš mu reći i da ti nedostaje
jer ćeš i ovu ćeš pesmu sahraniti s opušcima
