Mediji čije sadržaje svakodnevno pratimo imaju veliku moć i uticaj na formiranje našeg mišljenja i naših stavova, a s obzirom na to da smo neprestano preplavljeni različitim informacijama, veoma je važno da znamo da odaberemo medije koji će nam informacije preneti brzo, jasno, konkretno i istinito. S druge strane, način na koji primamo informacije, kako ih čitamo i razumemo, da li razmišljamo i preispitujemo ili ih jednostavno prihvatamo, zavisi od naše medijske i informacione pismenosti.
Medijska pismenost nam omogućava da shvatimo ulogu medija u društvu, da znamo kako da pristupimo medijima, da razumemo medijski sadržaj, kao i da možemo da ga tumačimo i kritički vrednujemo. Važno je znati da medijska pismenost nije samo puko prenošenje i primanje sadržaja, nego i njegova analiza i uticaj medijske poruke na društvo.
U Srbiji je već nekoliko godina prisutna tabloidizacija medija u kojima dominira senzacionalističko informisanje, uz pompezne naslove i isprazne sadržaje. Veoma se često iznose površne i neproverene informacije, a izveštavanje se bazira na stereotipnim mišljenjima i stavovima o razičitim društvenim fenomenima i grupama. Ovo naročito dolazi do izražaja kada su žene akterke određenih događaja o kojima se izveštava. Odnos prema ženama uglavnom je dvojak: otvoreno seksistički, u kome se žene javno vređaju i ponižavaju ili paternalistički i stereotipan, kada se prikazuju kao majke, bake i „poštene” žene. U pojedinim medijima prikazi žena liče na pornografske sadržaje kojima se žene dodatno ponižavaju. S obzirom na to da su tabloidi često najčitaniji mediji, ovakav narativ vodi u dalju marginalizaciju žena uz javno prihvatljivu stereotipizaciju uloge žena u društvu. Na taj način se i predrasude prema ženama održavaju i šire, što žene dodatno izlaže riziku od diskriminacije i nasilja. S druge strane, u medijima su potpuno nevidljive žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela, starije žene, a kada su i prisutne o njima se stereotipno izveštava.
Monitoring informativnih emisija komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom iz 2020. godine pokazao je da su žene podzastupljene, odnosno, ima ih tri puta manje od muškaraca u informativnim emisijama komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom. Kada su u pitanju štampani mediji, istraživanje iz 2016. godine pokazuje slične rezultate – muškarci su više zastupljeni, naročito u sferi politike, žene se manje spominju i o njima se uglavnom piše kao o sporednim akterkama određenog događaja.
Za napredak društva neophodno je uspostavljanje pune rodne ravnopravnosti. Iako u Srbiji ima više žena nego muškaraca (51,3 odsto), njihov položaj u društvu je lošiji. Žene su obrazovanije ali rade manje plaćene poslove, manje ih je na rukovodećim mestima, ne učestvuju dovoljno u političkom i javnom životu i često su izložene diskriminaciji i nasilju. Žene se i dalje posmatraju najčešće kroz prizmu tradicionalnih rodnih uloga, a svako odstupanje „medijski se kažnjava” u tabloidima. Rodna ravnopravnost podrazumeva da sve žene i svi muškarci mogu da se razvijaju, napreduju i ostvaruju svoje pune kapacitete, bez ukalupljivanja u rodne uloge. Žene i muškarci moraju biti ravnopravni, jer će se samo postizanjem pune ravnopravnosti društvo razvijati, a mediji u tome igraju značajnu ulogu. Takođe, važna je i uloga organizacija civilnog društva, koje preko medija ukazuju na položaj i probleme u ostvarivanju ljudskih prava marginalizovanih grupa, ali organizacije civilnog društva, a posebno ženske organizacije ne dobijaju dovoljno medijskog prostora.
U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu. Uspostavljanje mehanizama za žalbe i pritužbe na rad medija još uvek nije dovelo do poboljšanja u načinu izveštavanja o ženama. Treba imati u vidu da je za bolje funkcionisanje ovih mehanizama neophodno da svi mi budemo dovoljno medijski pismeni i da koristimo mehanizme koji su nam na raspolaganju. Kako bi celo društvo poboljšalo svoju medijsku pismenost, neophodno je započeti sa medijskim opismenjavanjem od ranog uzrasta i obezbediti devojčicama i dečacima ravnopravan pristup učenju o tome kako da čitaju, primaju i kritički analiziraju informacije.
Autorka fotografije: Irena Ljubanović
Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska i informaciona pismenost i rodna ravnopravnost” koji realizuju FemPlatz i KomunikArt, a koji je podržan delom granta u okviru regionalnog projekta „Mediji za građane – građani za medije”.
Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost udruženja građanki FemPlatz i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
