S obzirom na to da me je vest o održavanju javne rasprave o novoj lokaciji zatekla na plažama Sitonije, shvatio sam da neću moći da joj prisustvujem, te sam se stoga prilično razočarao. Jer koliko god da je Pančevu neophodna nova stanična zgrada, nov prostor za manevrisanje autobusa, dolazni i odlazni peroni – način na koji je ova sednica zakazana, u koje vreme, u sred godišnjih odmora ostavlja prilično gorak ukus u ustima. A ako nešto ne volim, to je upravo taj osećaj da neko pokušava nešto da uradi ispod žita, daleko od očiju, uši i usta javnosti – pa da ta ista javnost ne može da da svoje mišljenje. Kako nisam prisustvovao sednici, nisam mogao da čujem argumente građana koji su sigurno utemeljeni u ličnim potrebama, te ih gradska vlast treba da sasluša i da usliši te molbe i komentare, jer – ako ništa drugo – onda vlast sigurno nije gradska, jer ne radi u interesu građana. Dodatno, komentari direktora JP „Urbanizam” sa te sednice da su u pitanju politički stavovi umesto realni zahtevi i molbe građana je ništa drugo do imputacija kada se nema više nijednog realnog i opravdanog argumenta ili odgovora tog istog direktora. I to je komentar na nivou deteta od pet godina (bez uvrede petogodišnjeg deteta, jakako) – što vam sasvim dovoljno govori ko su ljudi postavljeni na odgovorna mesta u gradu.
Lokacija kao veza
Ono što je zanimljivo jeste da se zaista lokacija nove autobuske stanice već decenijama planira na istom mestu. I da ta lokacija ima jednu ogromnu prednost – a to je veza sa železničkim prevozom. Ono što je većina ljudi zaboravila, a verujem da postoji i realno opravdanje za to, jeste da je ujedinjavanje ili približavanje stanica najjednostavniji mogući način za povezivanje železničkog i drumskog prevoza. Nova lokacija to itekako ispunjava. Ono što je nekadašnja stara lokacija autobuske stanice ispunjavala, zgrada u kojoj je sada stancionirano RTV „Pančevo” (pod navodnicima namerno), predstavlja odličnu vezu sa nekadašnjom železničkom stanicom kod Keja, gde je ostala samo nekadašnja stanična železnička zgrada. Dobro, i lokomotiva sa još dva vagona, u formi kafića, kao podsećanje šta se tu nekada moglo mnogo češće videti. Grad Pančevo za mojih četrdesetak godina nije imao dve stanice jednu do druge, a to i te kako ima smisla – povezati železnički i autobuski masovni prevoz.
I dokle god takav argument itekako ide u prilog gradskoj vlasti, toliko svi drugi argumenti nikako ne idu u prilog. Šta više, čini se da jedini argument koji „planeri” ovoga grada konstantno iznose u javnost, a koji uopšte nije ovaj, jeste sledeće: autobuska stanica biće nova, bolja, brža a verovatno i jača. Povezanost sa železničkim saobraćajem nisu ni pominjali – a verovatno zato što im to i nije bilo ni na pameti. Prethodnim planerima, onih ranijih decenija – sigurno jeste, jer je tada Pančevo bilo sjajno povezano sa Beogradom i železnicom. Šta više, konstantno se radi na urušavanju putničkog železničkog prevoza između Pančeva (i Vršca) sa jedne strane i Beograda sa druge. Tako da je gradskoj vlasti glavni adut u bilo kakvoj raspravi magično nestao, zaboravljen, namerno ili ne, evo, iskreno, ne znam ni sam – ali je gomila drugih političkih floskula korišćena kao nazovimo-to-argumentom u gradonačelnikovom naknadno-pameću obraćanju pančevačkim kvazi-medijima.
Sve prednosti – u stvarnosti, možda jedna
Ono što kao saobraćajni inženjer mogu itekako da kažem – jeste, prethodni planeri, iz 70-ih i 80-ih godina prethodnog veka imali su u vidu gorenavedenu vezu železnice sa drumskim saobraćajem. Imali su i u vidu širenje Pančeva, razmišljali su. Tražili su rešenja, kvalitetna i sigurno tehnički, tehnološki i iz vizure građana – dobra. Ono što oni trenutni planeri (nazovimo ih tako od milošte) nisu uzeli u obzir je da se grad promenio za ovih 40-50 godina. U kom smeru, da ne komentarišem sad, ali svakako da veza između Pančeva i Beograda železnicom više nije onakva kakva je nekada bila. Ipak, i pored pozitivne činjenice da su stanice jedna do druge – smatram dobrim da stanica ima dobru vezu i sa drugim vidovima prevoza – drumskim, ali i biciklističkim sa ostatkom grada. Veći broj biciklističkih staza sa periferije grada vode do Margite, ulicama Svetog Save, Stevana Šupljikca, Knićaninovom. To u kakvom su one stanju, ne bih da pominjem, to je tek nažalost druga i to mnogo lošija tema po Gradsku upravu. Blizina severne zone je isto prednost, ali opet naravno samo za radnike te zone i građane Karaule, Gornjeg Grada i Koteža 2. Dakle, bliža je jednim građanima na uštrb onih građana koji žive na drugom kraju grada. O kvalitetu nove zgrade, tj. onim što se napredna vlast diči već pri prikazivanju makete bilo kakvog projekta i podrazumeva da je novo i bolje – ne bih ni reč da potrošim. I ovih tridesetak u prethodnoj je bilo više nego previše.
Sve mane – ustvari, sve ostalo
Ovaj deo teksta je ono što ste svi vi čekali, priznajte… I niste pogrešili, jer mana nove lokacije je nažalost mnogo više. Počnimo prvo o tome da se stanica izmešta iz centra grada ka periferiji i da bi lakoća onoga ko dođe u Pančevo da dođe u centar opala drastično. Putnik je ranije dolazio direktno u centar, sada stiže u periferiju. Dakle, skuplje mu je da dođe u centar grada, ili mu treba više vremena – a vreme je novac, zar ne? O tome šta će prvo videti kada dođe u Pančevo sada nasuprot budućem… Da li pominjati uopšte veliki buvljak, staru oronulu zgradu koja više ničemu ne služi (ili će se možda i ona srušiti)? Da li pominjati staru deponiju koja malo po malo gori i ostavlja divan miris svima? Da li pominjati gužve vikendom kada buvljak radi, ogroman broj ljudi na ulicama koji idu kao muve bez glave? Kakav će utisak steći budući posetioci Pančeva, mogu samo da zamislim. Ustvari, bolje ne…
Ranije sam pomenuo da će svaki budući putnik morati da plaća i kartu do centra grada, taksi, ili da se okoristi ličnim (meni omiljenim izrazom) ford tabanusom da bi došao do bilo koje druge bitne lokacije u gradu – SUP, pošta, bolnica, srednje škole, Narodna bašta, bazen, bilo gde. Nikome nije palo na pamet recimo u planu rešenje da korisnicima autobuske stanice, koji dođu na nju autobuskim prevozom, na dolazne perone ponudi besplatnu, ili skoro besplatnu kartu za lokalni prevoz čime bi se ova sitnica mogla lako premostiti. Ideja o tome da autobusi iz Jabuke, Kovačice i slično prođu centar grada (kada je jedan od argumenata nove stanice bilo smanjenje buke i zagađenja, što se ovim nikako ne postiže) je najblaže rečeno – idiotska. Kao da će bilo koji drugi prevoznik koji ostavlja putnike na novoj stanici da se vrti po gradu, zarad ćejfa gradonačelnika. Neće, gledaće da prođe što jeftinije i brže do stanice, naročito u ovim užasnim poskupljenjima goriva. Ukoliko se čak i ostvari ova ideja, to opet podrazumeva da će međugradske linije drugih prevoznika, koji nisu Pantransportove, a možda i prigradske Pantransporta, ići najkraćom ili najbržom mogućom linijom do stanice – dakle ili Prvomajska-Stevana Šupljikca-Knićaninova ili pak Žarka Zrenjanina-Dimitrija Tucovića. I opet na taj način zaobići najveći deo institucija gde građani žele da dođu.
Ono što se niko nije setio da pomene nijednom jeste neophodnost veze železnice sa drumskim saobraćajem. Glavna mana ovde je naravno izostanak odnosno bolje reći nepostojanje direktne železničke veze Pančeva sa glavnim gradom. Ta vrsta ignorisanja železničkog prevoza kao zdrave i finansijski održive alternative od svake pančevačke vlasti je strahovito iritantna – i naročito vidljiva od kada je završen drugi kolosek između dva grada, početkom 2018. godine. Čak se nova lokacija nekako može više gledati ne kao veza, već kao konkurencija autobuskog prevoza železničkom, sa namerom da bi se dotična železnička veza u potpunosti ugasila. Jer zašto ne bi privatni partner držao monopol u svojim rukama, zar ne? Žao mi je, i pored toga radije ću izabrati železnički prevoz. Jeftiniji je, komforniji a s obzirom na lokaciju nove autobuske stanice – bliži mom izboru.
Nešto i o samoj gradnji
O rokovima gradnje autobuske stanice ne znam da li ima smisla trošiti reči. U vremenu kada je u Pančevu otvoreno toliko gradilišta, kada svako od njih se radi brzinom povređenog puža i kada se gradska vlast dokazala kao neodgovorna i nesposobna da pronađe izvođača radova koji će ispoštovati rokove ili pak da sama postavi realne i izvodljive rokove, prosto je za očekivati da svaki rok koji vidite na građevinskoj tabli (ako ga uopšte i postave, naravno) možete slobodno da pomnožite najmanje duplo. Preporučujem iz iskustva, jer probijanje rokova je garantovano, to je jedina konstantna na koju možete da računate. Agonija koju ćete kao građani Margite da doživite (Knićaninove, Svetozara Šemića i okolnih ulica) mesecima nakon krajnjeg roka je nešto što se može samo porediti sa našim mazohizmom i osobinom da trpimo sve moguće budalaštine koju nam vlast svakodnevno plasira. Treba biti malo pametniji i reći šta ne valja, gde ne valja a ne samo ćutiti kao… pa znate i sami.
I da završim na kraju – nacrt autobuske stanice je baš lep, moram priznati. Podsetio me je na vreme kada sam kao sa uživanjem student iz predmeta Autobaze i autostanice, kod profesora dr Nikole Putnika projektovao sopstvenu autobusku stanicu i staničnu zgradu, a pre toga i kompletnu stanicu za održavanje vozila. I to je jedino lepo što sam iskusio čitajući vest o novoj stanici. Sve ostalo u vezi stanice, autoprevoznika, veze sa železničkim saobraćajem, olakšavanjem života građana i tome slično – siguran sam da će predstavnici gradske vlasti maestralno zasrati. Kao i sve čega su se dotakli do sada, naravno. Ako neko ima čarobnu govnjivu motku, kojom magično nešto dodirne i instant zasere – oni su ti, fascinantno. Međutim, ako treba neka govnjiva motka da radi u ovom slučaju, to nije ta. Ta je u rukama građana.
Orvel
Kako nema smisla, pa smisao je u nalazenju novih lokacija za gradnju, bogacenje rezimskih investitora i „tatice“ medju njim i dalju, pljacku gradjana Panceva. Interesi gradjana ovaj rezim nikada nisu interesovali.