Izborni uslovi u Pančevu: svi su ravnopravni, naprednjaci su ravnopravniji

Dvonedeljna pančevačka politička hronika u šest slika: pregled događaja koji nas uvode u kampanju za izbore na svim nivoima u proleće 2020. godine izgleda, otprilike, ovako:

1. Kako izgleda selektivna primena opštinskih odluka uverili su se članovi Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine, čiji je zahtev da dobiju na korišćenje Malu salu u Gradskoj kući kako bi u njoj održali tribinu, glat odbila načelnica Gradske uprave Marija Petrović dopisom od 7. februara koji je potpisala njena zamenica Borislava Vujanović. U ovom dokumentu činovnica Vujanović obaveštava ligaše da je ova problematika regulisana Odlukom o određivanju prostora primerenih za održavanje javnih skupova na području Grada Pančeva, koja ne prepoznaje Malu salu kao takvo mesto. Ova vrsna pravnica, čije je nesumnjivo stručno znanje (a ne stranačka knjižica :)) dovelo na funkciju na kojoj barem formalno odlučuje o ovim stvarima, propustila je nimalo slučajno da navede brojeve Službenih listova u kojima je Odluka i njene izmene objavljena, što je uobičajna praksa. Da ih je navela, javnost bi saznala da je ta Odluka doneta još 23. septembra 2011. godine (dakle za demokratskog vakta), da ju je potpisao tadašnji (i, otkud to?, sadašnji) predsednik Skupštine Tigran Kiš i da je objavljena u Službenom listu broj 24, strane 28-30 (izmene objavljene u broju 7 iz 2016. godine). Ista odluka je, dakle, važila i kada je na istom mestu Srpska desnica branila srbsto od planetarne zavere 9. novembra, a Zavetnici se zavetovali na vernost braći Rusima 29. novembra 2019. godine; samo što za njih nije važila. Bilo bi zanimljivo videti tu prepisku (ako je uopšte bilo) između ovih paranormalno-političko-udbaških entiteta i lokalne samouprave, da bismo vidili na osnovu kojih parametara je tandem Petrović-Vujanović konstatovao da pomenuta Odluka ne važi za ove naprednim radikalima omiljene opozicionare. Mada je odgovor mnogo jednostavniji – i prozaičniji: naš drug Branko (od Malovića, iz Monte Negra) sastavio spisak ko je podoban, a ko nije, pa se zaposlene čimbenice samo ponašaju u skladu sa Koordinatorovim naređenjem… Jedino je čudno što ligaši pristaju da izađu na izbore u uslovima u kojima su i sami žrtve neravnopravnosti, najblaže rečeno. Ili nije čudno?

2. U okviru projekta upoznavanja gastronomskih specijaliteta zemlje domaćina (i veoma uspešne prateće medijske kampanje), ambasador SAD, Njegova Ekselencija Entoni Godfri zatekla se 12. februara u iznenadnoj, nenajavljenoj i neslužbenoj poseti našem malom gradu. Tom prilikom je američki diplomata uživao u bureku sa dimljenom kolenicom u buregdžinici „Stankoski”, o čemu je svedočio na Tviteru. U Gradskoj kući ga niko nije primio, jer o čemu bi razgovarali? Da li bi u bilateralnom susretu i u razgovoru u četiri oka gradonačelnik u pokušaju Saša Pavlov i ambasador Godfri razmenili iskustva o tome kako administracija predsednika Trampa ucenjuje i podmićuje zaposlene u javnom sektoru SAD da bi glasali za njega na novembarskim izborima?

Kada je u pitanju tradicionalna hrana u regionu, moja filozofija je: „Ne popravljaj što radi?“ Ali sada razumem zašto inovativni recepti buregdžinice Stankoski dovode u #Pančevo ljubitelje hrane iz celog sveta. Burek sa dimljenom kolenicom je bio neverovatan. #UkusSrbije #Banat pic.twitter.com/gnoeXF9Ot0

— Ambassador Anthony Godfrey (@usambserbia) February 12, 2020

3. Nego, nešto nam se uzmuvali naprednjaci. Svako malo, eto ih na ulicama, na pijaci, na Misi, na Tesli, na Kotežu, ovamo i onamo, uređuju fudbalska igrališta, skupljaju lišće, postavljaju štandove, dele informatore, zamajavaju neuk svet, obmanjuju i lažu neupućen narod, spremaju se za kampanju od vrata do vrata, pošto ništa, ali ništa konkretno i u stvarnom interesu građana ne umeju da urade, osim da čine dobro sebi i povezanim licima. Kiselo se smeju na licu mesta, i njih je blam, izraz lica kao „nimi je ništa”, „trepni dva put ako su te kidnapovali”. Sve uredno dokumentuju na FB stranici Gradskog odbora SNS, recimo ovako „U nedelju, 23. 02. 2020. članovi MO SNS (Banatsko Novo Selo, Jabuka, Glogonj, Kačarevo, Starčevo, Omoljica…) održali su Infoštand, delili Informatore i razgovarali sa građanima o tekućim problemima koje imaju i o rešavanju tih problema”. Koji problemi u zlatno doba Srbije, zar ih nije sramota da kažu kako nam dobro ide? Korisno je što na društvenim mrežama ostavljaju tragove o sejanju magle, jer posle, kada budu pukli i pali s vlasti, neće moći da kažu „nisam to ja”, „ja naprednjak, ma kakvi, nikada, majke mi” i slično. A više im ne vredi ni da uklanjaju postove, jer građani istinski posvećeni vrednostima demokratije sve te fotografije svakodnevno uredno download-uju. Oko tih štandova cupkaju Ostoja, Peđa Stojadinov, Slavče, Zdenka Jokić, Mišo Marković, Tanja Božić, Grba, lekarka Lazićka, Mikin Sestrić… koji zajednički postupak povezuje ove ljude?

4. Kad smo već kod preletača, Smiljana Glamočanin je ponovo napustila Srpsku radikalnu stranku, mada to i nije neka vest kada imamo u vidu njena dosadašnja partijska šaltanja (SRS-SDPS-SNS-SRS). Ona je podnela ostavke na sve stranačke funkcije, od člana predsedničkog Kolegijuma SRS-a do predsednice Južnobanatskog okružnog odbora, ali će ostati podpredsednica Skupštine Vojvodine do isteka mandata. Ovoga puta ona je odluku o napuštanju sledbenika lažnog vojvode opravdala nepristajanjem na poziv u prijem Milutina Jeličića u redove srbskih jadikala, i odmah povukla potez više – sa kolegama iz odbora po banatskim opštinama koji su takođe digli ruke od Šešelja, osnovala je udruženje Pokret za Banat. Novoosvešćeni Banaćani (i Banaćanke!) će na predstojećim izborima podržati Socijalističku partiju Srbije, iz, kako je Smiljana objasnila jednom lokalnom sajtu, dva razloga: prvi je borba za socijalnu pravdu, a drugi poštovanje prema pokojnom predsedniku Slobodanu Miloševiću „koji je u uslovima rata i sankcija, sačuvao narod i državu”… Smiljka je previdela da se sve što je on čuvao raspalo u prah i pepeo…

No, izgleda da tu nije kraj mukama preostalih radikala. Sudski organ-naslednik Haškog suda navalio pa insistira da se Vjerici Radeti i Petru Jojiću sudi zbog uticaja na svedoke i nepoštovanja Tribunala u sred Nizozemske, tako da ćemo imati prilike da pratimo pravne peripetije bivšeg SRJ ministra pravde pred međunarodnim sudskim instancama. Nama ostaje dužan da se izvini jer je nas Pančevce izblamirao onim krajnje nedžentlmenskim prekrštavanjem Karle u Kurvu del Ponte… a da bi barem malo umanjio štetu, trebalo bi da se izvini i njoj.

5. Čudne stvari su se desile u životu Ivana Tešića, poznatijeg kao Averel, raba božijeg, odbornika progresivnog i pomoćnika Koordinatorovog (našeg druga Branka) 22. februara oko podneva, prema drugim izvorima oko pola dva, u po bela dana, kad mu vreme nije, u nekadašnjoj Ulici Lenjinovoj. Povređeni Tešić se pojavio na brže-bolje sazvanoj konferenciji za novinare istog popodneva ufačlovan gazom i zavojem da bi izjavio da je na njegovo telo i ličnost fizički i verbalno nasrnulo nepoznato lice zbog njegove pripadnosti SNS-u. Ni oštećeni Tešić, ni poverenik SNS-a u Pančevu Levnajić nisu otkrili identitet napadača, ali je dotični napredni advokat našao za shodno da saopšti da je slučaj prijavljen policiji, da poziva nadležne organe da u hitnom roku reše ovaj slučaj, i poentirao, kroz usta TV Miće, koji je gle čuda, jedini izveštavao sa ovog skupa, da su „ovakvi vandalski činovi gde se preti nerođenom detetu i prebijanjem nedopustivi”. Dočim je puškaranje po teretanama dopustivo, pošto slučaj u kome je naprednjacima blizak Zoran Savić 10. juna prošle godine upucao Marka Petrovića u teretani na Kotežu 2, Levnajić nije tada (ni ikada) komentarisao. Biće zato jako zanimljivo saopštenje za javnost područne Policijske uprave Pančevo, ako ga bude… jer ako se Popovac i/ili Antonić ne izjasne, sve će proći kao još jedan jeftin naprednjački predizborni trik u kome MUP saučestvuje…

6. Prava opozicija, kako sebe predstavlja, bojkotaši dakle, još uvek nije mrdnula ni prstom, kamoli dupetom…

U sledećem nastavku, ovih dana: Litija i mural podrške bratskom srpskom narodu u Crnoj Gori, o tribinama LSV-a i SPS-a u „Kupeu”, o tome kako je ponestalo livada po gradu za sađenje četinara i druge priče…