Sandra Božić: Prošla sam put od pančevačkog trnja do Skupštinskih zvezda

PANČO PRAVEDNI: Gospođo Božić, verujem da naše čitaoce zanima kada se dogodio taj prelomni trenutak, od kojeg ni u vašem životu ni u srpskoj politici više ništa nije bilo isto. Kada ste shvatili da će bavljenje politikom postati vaš životni poziv?

SANDRA BOŽIĆ: Jeste, ja sam se učlanila u SNS 2008. godine, praktično čim je stranka osnovana da bi bila rasturena Srpska radikalna stranka, prepoznala sam energiju budućeg predsednika Vučića mnogo pre Cice Todorović. Nisam želela da budem pasivni posmatrač. Bilo je teško gledati moje Pančevo čije građane su tajkuni ostavili bez posla. U tom trenutku smo i ja i moji roditelji bili bez posla, bila sam u braku, tada su moje ćerke bile male. Svakog dana sam gledala skupštinske prenose i znala sam da ću jednog dana sedeti tamo.

PRAVEDNI: Imali ste i neke druge motive, da pomognete ljudima, da se borite za prava žena, da doprinesete razvoju demokratskih odnosa u Srbiji, da radite za javni interes i opšte dobro?

BOŽIĆ: Vrlo rano sam shvatila da bavljenje politikom u Srbiji pruža izvanrednu priliku da se ne radi pratično ništa, ili bar ništa korisno, a da se od toga lepo živi, samo ako ste spremni da budete poslušni i klimate glavom. Isprva sam obavljala poslove po nalozima nižepozicioniranih starešina u stranačkoj hijerarhiji i postepeno gradila karijeru. Recimo, dežurala sam u Televiziji Pančevo u izbornoj noći 2014. godine iako nije bilo nijednog opravdanja da tamo budem, čak ni formalnog prava. Te godine sam bila na 186. mestu na izbornoj listi „Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujemo” za vanredne parlamentarne izbore, ali kako smo osvojili 158 mandata, izmaklo mi je poslanično mesto već tad. Na izborima 2016. godine zauzela sam 144. mesto na listi „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje”, ali pošto je lista osvojila 131 mandat opet sam ostala bez sedišta u Narodnoj skupštini. U Skupštinu sam konačno ušla 6. marta 2018. godine, kada sam zamenila Vesnu Rakonjac i taj dan ću pamtiti čitavog života, kao ostvarenje mog devojačkog sna…

PRAVEDNI: U to vreme, od marta 2015. do marta 2018. godine ste obavljali odgovornu dužnost direktorke JKP „Grejanje”. Koje su vas kvalifikacije, osim stranačke knjižice, preporučile za to mesto?

BOŽIĆ: Kako koje? Pa oduvek mi je prijala toplota, nisam zimski tip. Od 2008. do 2015. godine sam radila u privatnom sektoru u oblasti energetike, gde sam obavljala posao menadžerke prodaje i marketinga, a kasnije i davala savete. Osim toga, posedujem sertifikat internog proverivača prema ISO 14001:2015. kao i sertifikat za finansijsko, pravno i budžetsko poslovanje privrednih društava, budžetskih korisnika i javnih preduzeća. Ne zna se u kojim firmama sam radila, ne zna se ko je izdao sertifikat, ali impozantna biografija, zar ne?

PRAVEDNI: Tom prilikom je promenjen i statut „Grejanja”, omogućeno je i osobama koje nemaju diplomu nekog od tehničkih fakulteta da budu rukovodioci, upravo da biste vi mogli da sednete u direktorsku fotelju?

BOŽIĆ: To je radio žuti ološ pre nas. Mi smo samo nastavili njihovu praksu.

PRAVEDNI: Kako ocenjujete rad koleginice Zdenke Jokić, koja vas je na tom mestu nasledila kad ste postali poslanica?

BOŽIĆ: Pa, može se reći da je dobro vodila „Grejanje” s obzirom na to da o tome, kao ni ja, ništa ne zna. Usluga je bila spora, loša i skupa, ali nije valjda da „Grejanje” postoji da bi isporučivalo jeftinu toplotnu energiju Pančevcima?

PRAVEDNI: Vratimo se vašem radu u Skupštini. Koje ste važne i društveno odgovorne funkcije obavljali tada, u 11. sazivu?

BOŽIĆ: Bila sam članica Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i Odbora za prava deteta, kao i zamenica člana Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja. Takođe sam obavljala funkciju zamenice člana u Delegaciji u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative a bila sam i članica poslaničkih grupa prijateljstva sa Austrijom, Azerbejdžanom, Kinom, Nemačkom, Ganom, Grčkom, Portugalom, Rusijom, Švedskom i Sjedinjenim Američkim Državama.

PRAVEDNI: Ali šta ste konkretno uradili za dobrobit našeg društva i naše države? Kako biste ocenili rezultate svoga rada?

BOŽIĆ: Pa… bila sam članica svih tih odbora i grupa.

PRAVEDNI: Ništa više od toga?

BOŽIĆ: A šta biste više?

PRAVEDNI: Dobro, a u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine, koje aktivnosti su bile u fokusu vašeg delovanja?

BOŽIĆ: Ah, tada, da, u tom periodu sam bila zamenica predsednika poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – za našu decu”, predsednica Odbora za kulturu i informisanje, članica Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, i zamenica člana Odbora za kontrolu službi bezbednosti. U plenumu sam se obratila ukupno 39 puta, nisam postavila nijedno poslaničko pitanje Vladi Srbije, a jednom sam tražila obaveštenja i objašnjenja. Na redovnim zasedanjima u Skupštini sam provela 564 sata, učestvovala sam u glasanju o 362 akta i svaki put sam glasala „Za”. Statistika je neumoljiva.

PRAVEDNI: U javnosti je ostao zapamćen vaš štrajk glađu maja 2020. godine kada ste nekoliko sati presedeli na skupštinskim stepenicama sa predsednikom poslaničke grupe naprednjaka Aleksandrom Martinovićem. Vaše fotografije su obišle svet. Kako vam se danas čini ta akcija?

BOŽIĆ: Nemojte zaboraviti da sam ja članica Predsedništva SNS-a i da kad ja štrajkujem glađu da je to mnogo teži štrajk nego kad štrajkuje neki običan član, ili čak naš bivši predsednik, pomalo nepravedno zaboravljeni Toma Grobar, pardon, Toma Diploma, izvinite, Tomislav Nikolić. Mi smo štrajkovali u znak protesta zbog nečinjenja srpskog tužilaštva i pravosuđa prema nasilničkom ponašanju Boška Obradovića a povukla sam se na poziv predsednika Vučića, čiju neskivenu podršku uživam… Kao i podršku koordinatora SNS-a za južni Banat Baba Se.., pardon Branka Malovića… Kao i direktora BIA Bate Gašića… Kao i mnogih drugih stranačkih drugova i drugarica kojima se dopadaju moj stil blaćenja opozicije, klevetanja Đilasa i Šolaka, Jeremića i Ponoša, premeravanja Marinikinog stana u hektarima i slične bljuvotine.

PRAVEDNI: Po profesiji ste diplomirana politikološkinja za međunarodne odnose. Kako to da do sada niste napisali nijedan rad iz oblasti politikologije koji bi privukao pažnju stručne javnosti?

BOŽIĆ: Pa zašto bi to radila? Niti me je zanimalo, niti bi, da budem iskrena, to umela, a i ko još živi od nauke kad je politika daleko isplativija? Kakva korist od obrazovanja osim da – kao što su mnoge moje koleginice i kolege i učinile nakon što su završile privatne fakultete, magistrali, doktorirali – priložite diplomu kao dokaz da formalno možete da obavljate neku plaćenu funkciju na koju ste postavljeni zahvaljujući angažmanu u stranci.

PRAVEDNI: Krajem 2021. godine izabrani ste za članicu Odbora direktora Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije. Da li ste do tog mesta došli po gore opisanom modelu? I kakve vi uopšte imate veze sa nuklearnom fizikom i nuklearnom bezbednošću?

BOŽIĆ: Ja sam oduvek gajila i nikad nisam skrivala simpatije prema atomima… tako… tako mali, sićušni, malecki, malecki, a tako moćni. Atomčići, a u stvari atomčine… Osim toga, apanaža u Direktoratu nije za zanemarivanje, a odgovornost nikakva, jer kakva radijacija, kakvi nuklearni rizici…

PRAVEDNI: Na kraju, u aktuelnom sazivu Narodne skupštine, od 1. avgusta ove godine, izabrani ste za narodnu poslanicu kao 21. na listi „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” i – postali ste potpredsednica Narodne skupštine!

BOŽIĆ: Jeste, i uz to sam članica odbora i delegacija u kojima sam i do sada dejstvovala. Smatram to vrhuncem svoje dosadašnje karijere na kojoj svi mogu da mi zavide. Ja sve ovo i radim zbog svoje dece. Za našu decu sve najbolje, za vašu ­suvi sendviči.