Naša sugrađanka, Aleksandra Filipović, piše od detinjstva, ali je šira čitalačka publika imala priliku da je upozna tek nedavno, tačnije polovinom godine kada je izašla njena prva knjiga „O krilima i čudima”. Ovaj roman se, posle manje od četiri meseca od objavljivanja, našao na obaveznom čitalačkom spisku za učenike osnovnih škola u okviru projekta „Čitalići”. Aleksandra trenutno privodi kraju novi roman za decu i mlade, a za naš sajt je pristala da govori o tome koliko je važno da kritički promišljamo stvarnost, zašto je laka zabava često veoma štetna po društvo, kao i o tome gde se presecaju demokratija i medijska pismenost.
PANČEVO SI TI: Ako krenemo od činjenice da je medijska pismenost maltene skup saznajnih tehnika, kako biste ocenili saznajne tehnike kod ljudi danas, u odnosu na to kada ste Vi odrastali?
ALEKSANDRA FILIPOVIĆ: Odrastala sam osamdesetih i devedesetih godina minulog veka. Nalazili smo načina, van zvaničnih kanala, da dobijemo informacije i da se borimo protiv režima. Nije bio lak, pa ipak, ponosna sam na taj deo svog života i verujem da me je upravo takvo sazrevanje osnažilo i usmerilo ka tome da kritički razmišljam i preispitujem, da se borim protiv nepravde i da budem na strani slabijih. Mogućnosti za sticanje pravih informacija danas su rasprostranjenije i dostupnije, međutim, nisu lišene zamki. Bombardovani smo raznoraznim objavama sa svih strana. U toj buci, nije lako doći do istine. Stoga, mnogi i ne pokušavaju, već, kao konačnu istinu, prihvataju ono što im se na tacni ponudi.
S druge strane, deca i maloletna lica imaju pristup internet sadržaju koji, i te kako negativno, može uticati na psihički razvoj i sazrevanje. Na odraslima je zadatak da ih usmeravaju ka sadržaju koji je prikladan za njihov uzrast i koji im može pomoći u razvijanju sposobnosti, mašte i kreativnosti. Trebalo bi sopstvenim primerom da im pokažemo da je čitanje kvalitetnih knjiga zanimljivije i korisnije od surfovanja internetom. „Dete koje čita, postaje čovek koji misli.” Dete oponaša ono što vidi. Ukoliko roditelj stalno gleda u ekran telefona ili kompjutera, mislite li da će dete činiti drugačije?
PST: Koja je vrednost pismenosti i obrazovanja u ovoj zemlji?
FILIPOVIĆ: Normalnim državama bi obrazovanje i opismenjavanje stanovništva trebalo da bude primarni cilj. Srbija je u evropskom vrhu po broju funkcionalno nepismenih, a više od milion ljudi nema ni završenu osnovnu školu. U državama u kojima vlast prosperira zbog toga što mnogi građani nemaju adekvatno obrazovanje, što ima previše nepismenih, čini se da kvalitetno obrazovanje stanovništva i razvijanje kritičke misli, u najmanju ruku, nije prioritet.
PST: Da li se i gde presecaju medijska pismenost i demokratija?
FILIPOVIĆ: Demokratija i medijska pismenost su usko povezane. Nivo demokratskog razvoja društva može se meriti i nivoom slobode medija. Medijska sloboda i pismenost su odlučujući uslovi za razvoj zdravog društva i zdrave demokratije.
PST: Da li je medijska pismenost u ovom društvu uopšte vrednost? Da li se plasiranjem rijaliti programa i sličnih sadržaja, kao i bombastičnih naslova, namerno podstiče medijsko onepismenjavanje?
FILIPOVIĆ: Izgleda da su se rijaliti programi uvukli u sve pore društva ‒ u medije, institucije, politiku, domove. Društvo se pretvorilo u veliki rijaliti obračun. Čini se sve kako bi građani ostali medijski nepismeni. Rijaliti programima, bombastičnim naslovima, neinteligentnim sadržajem i spinovanjem, smišljeno se podstiče medijski mrak. Ovo su perfidne stvari koje imaju za cilj skretanje pažnje sa važnih društvenih tema. Laka zabava, lako štivo, vulgarizacija života uopšte, od građana stvaraju zombije koji žude za sve više lake zabave i onda manje primećuju koliko im je loše.
PST: Da li to što smo toliko bombardovani rijalitijima i reklamama ima za posledicu da sve uzimamo zdravo za gotovo? Koliko nekritički primamo poruke koje nam mediji nude?
FILIPOVIĆ: Živimo u zemlji u kojoj je kritička misao odvajkada sistematski gušena. Nismo narod koji je navikao da kritički razmišlja. To je nešto što se vežba i uči. Budući da su se oni koji misle drugačije, decenijama unazad satanizovali, proglašavali izdajnicima, verbalno i fizički neutralisali, ne čudi spoznaja što smo i danas društvo koje poruke koje dobija putem masovnih medija uzima kao konačnu istinu, bez dalje provere. Jednoumlje ništa dobro nije donelo. „Ukoliko je na putu jednoumlje, iza ugla je bezumlje”, kaže jedan moj aforizam.
PST: Kojim medijima ljudi veruju? Koji medijski sadržaji intrigiraju domaću javnost?
FILIPOVIĆ: Nažalost, mislim da ljudi u Srbiji veruju upravo najagresivnijim medijima, onima koji imaju bombastične naslove i prijemčiv sadržaj. U medijima ima malo prostora za kritičku misao, i ako je bude, uglavnom je skrajnuta i ne dopire do velikog broja građana. Tačno je da ogromna odgovornost leži na medijima, ali nikako ne smemo zaboraviti i odgovornost koju imaju sami konzumenti. Ljudi imaju slobodnu volju da odluče na šta će utrošiti svoje ograničeno vreme ‒ kakve će sadržaje gledati, koje će knjige čitati, koju muziku slušati i u šta će verovati. Međutim, postoji problem i sa slobodnom voljom, kao što kaže jedan moj aforizam: „Svi imamo slobodnu volju, samo je neslobodno koristimo.“
PST: Bavite se i pisanjem aforizama. Kako Vaše aforizme doživljavaju čitaoci?
FILIPOVIĆ: Čitaoci vole kada donesete sveže misli koje se znatno razlikuju od onoga što se servira u većini medija i to iznesete na britak, duhovit i ironičan način. Zanimljivo mi je kako različiti ljudi doživljavaju isti aforizam. Jednima bude smešan, drugima crnohumoran, a trećima duboko potresan. Upravo u tome je lepota umetnosti i književnosti. U doživljaju koji čitalac ima.
Moj roman „O krilima i čudima”, koji je objavila izdavačka kuća Laguna i koji je tri meseca po objavljivanju uvršten u obavezni čitalački spisak za učenike osnovnih škola u okviru projekta „Čitalići”, obiluje aforizmima. Želela sam da napišem knjigu koja će biti zanimljiva deci i mladima, iz koje će, uz humor, i bez patetike, deca učiti o važnim stvarima, poput tolerancije, empatije, vršnjačkog nasilja i prijateljstva, ali i knjigu koja će i odrasle naterati da se zamisle.
PST: Da li kada pišete, podilazite ukusu čitalačke publike? Da li to primećujete da rade drugi pisci?
FILIPOVIĆ: Nikada ne podilazim čitaocima. To je nešto što ne bi smelo da se radi. Književnost nije laka zabava. Smisao književnosti jeste da čitaoce uzdigne do sopstvenih visina, da ih natera da se zamisle, da zavire u neotkrivene prostore sopstvenih misli i osećanja. Na kraju krajeva, ukoliko podilazite čitaocima, vređate im inteligenciju.
Pored toga što sam pisac, od detinjstva sam i strastveni čitalac. Verujem da sam izgradila dobar čitalački ukus, tako da mi je sada dovoljno da pročitam nekoliko rečenica ili stranica, pa da znam da li neko delo zavređuje da trošim vreme na njega ili ne. Ima knjiga koje podilaze čitaocima, ali to nije put kojim bi ozbiljni pisci trebalo da idu.
Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost Redakcije sajta Pančevo Si Ti i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
