Malo li je napuniti 40 godina, a biti i dalje odvažan, svež, koloritan, privlačiti neprestano mlade kreativne ljude širom bivše Jugoslavije, popravljati sve ono što su se neki zdušno trudili da unište devedesetih?! To su današnji „Rukopisi” – Zbornik poezije i kratke proze mladih s prostora ex-YU. Više nije reč samo o jednom zborniku radova, nego o malom književnom festivalu, koji je ove godine održan od 18. do 20. maja u Beogradu i Pančevu. U skladu sa brojem svećica na torti, doslednim konceptom i kontinuiranim trajanjem, „Rukopisi” se mogu slobodno proglasiti republikom, kako i stoji u uredničkom pogovoru, republikom u kojoj je „svaka imaginacija ne samo poželjna već i preko potrebna”.
Upečatljiv dizajn i prepoznatljiv sadržaj – Foto: Aleksandar Stojković
Manifestacija je otvorena u klubu „Polet” 18. maja, kada su se beogradskoj publici predstavili nekadašnji i sadašnji autori „Rukopisa”, a priču o istorijatu ovog zbornika i književnim iskustvima začinili su izgovorenim stihovima. Narednog dana, u „Apolu”, održana je tribina pod nazivom „Autoportet umetnika u mladosti – šta sve (ne)možeš na književnoj sceni kad si mlad?!”. U razgovoru su učestvovali Jasmina Topić, Srđan Gagić, Bojan Vasić, Vladimir Tabašević, Slobodan Ivanović, a moderator tribine bio je Vule Žurić.
Histerija (ne)vidljivosti
Vasić i Tabašević su govorili o pesničkoj grupi koju su bili formirali (2011. godine), njenom značaju kako u njihovom stvaralačkom razvoju, tako i u promenama koje je ona eventualno donela na pesničkoj sceni, a potom i o spontanom prestanku rada te grupe. U fokusu je bio i razgovor o objavljivanju prve knjige, energiji i entuzijazmu u pristupu bavljenja poezijom, kao i o ulasku u jedan sistem vrednosti koji ima svoja pravila, te je Gagić istakao da u Srbiji postoji desetak književnih konkursa i da nije problem objaviti prvu knjigu, ali problem je što je distribucija tih knjiga loša i ne posvećuje im se dovoljno pažnje. Na tu priču se nadovezala Topićeva, konstatujući da su prve knjige najčešće nevidljive ako se autor sam ne potrudi da bude drugačije, ako nije aktivan na književnoj sceni, jer „marketing je sve”. Ona je istakla važnost i neophodnost postojanja konkursa za drugu i treću pesničku knjigu, a potom je govorila i o pesničkoj generaciji rođenoj sedamdesetih.
Autoporteti umetnika u mladosti – Foto: Aleksandar Stojković
Nezaobilazna tema, koju je otvorio Vladimir Tabašević, ticala se statusa društvenih mreža kao svojevrsnog medija, mesta na kome „trošimo svoje slobodno vreme”, te je važno kako nas one određuju.
– Danas postoji jedan kriterijum, histerija, pritisak da se bude vidljiv; i sve ono što ne potpada pod poredak vidljivog – a društvene mreže kao takve služe tome – kao da i ne postoji. Nisam naišao na jaku tematizaciju tog problema: u kakvoj su međusobnoj korelaciji književnost i društvene mreže i poredak vidljivog koji mreže kao takve na taj način kroje. Ja sam ih koristio kako bih pokušao da stvorim od njih zdrav potencijal – objasnio je Tabašević.
U svetlu polemika u javnosti, on je dodao da na društvenim mrežama funkcioniše ono što ima karakter skandala i da je veoma važno šta se odvija iza cele te priče, jer sve to članovi književnih konkursa pomno prate, pretvarajući se da ignorišu dešavanja na društvenim mrežama. Tabašević je rešio da kaže neke stvari za koje je određena logika ophođenja, manira, postojanja na književnoj sceni podrazumevala da budu prećutane.
Drugo festivalsko veče zatvorila je tribina o novoj crnogorskoj pesničkoj sceni na kojoj su urednici „Rukopisa” i autori predstavili svoju najmlađu scenu.
O poeziji i puštanju zmajeva
Pre zvanične promocije „Rukopisa 40” i svirke grupe „Bas i Stega”, autori iz BiH, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Slovenije i Srbije upoznali su se i razmenili književna iskustva na radionici održanoj 20. maja u Domu omladine. Poslednje festivalske večeri u „Apolu” mladim stvaraocima su se obratili Marija Jević, direktorka Doma omladine, i Nemanja Rotar, većnik za kulturu i omladinu Grada Pančeva, a na svojevrstan način su se organizatori događaja i urednici zbornika zahvalili „srcu i duši ‘Rukopisa’” Danki Stojkov, koja svake godine (iz senke) doprinosi da ova manifestacija bude to što i jeste – književna institucija.
Predstavljanje mladih autorki iz Slovenije – Foto: Aleksandar Stojković
Tokom više od dva sata programa, mnogobrojni posetioci čuli su sa kakvim problemima se susreću mladi u različitim životnim sredinama, čime se bave, šta ih nagoni na pisanje i objavljivanje knjiga, ali i kakve su to tajne spone što postoje između poezije i puštanja zmajeva, između poezije i svega drugog. Između njih samih. Neki od autora su prvi put izgovorili svoje stihove pred publikom ili progovorili o sebi i iskustvu koje im je ovaj književni konkurs doneo.
Na ovogodišnje „Rukopise” pristiglo je 395 radova, što je rekord postignut za ovaj jubilej, a žiri (u sastavu Jasmina Topić, Dragana Mladenović, Ana Ristović, Srđan Gagić i Zvonko Taneski) iščitao je više od 1.100 dela. Kako je naglasio Gagić, najviše je autora koji su se odvažili da pošalju pesme i kratke priče iz bivših jugoslovenskih republika, što je u potpunosti opravdalo naziv koji „Rukopisi” imaju: Zbornik poezije i kratke proze mladih s prostora ex-Yu.
Deo pančevačke grupe „Puč u Andori”: Unčević i Stanojević – Foto: Aleksandar Stojković
Svoje mesto u ovogodišnjem izdanju našlo je 69 mladih stvaraoca, a šestoro ih je iz Pančeva. Tu su najmlađe autorke Sara Mađar i Vladana Plavšić, prijatelji i pesnici sličnog pogleda na svet Stefan Stanojević i Damjan Unčević, kao i Ivana Dimitrijević i Sara Spasić.
Različite poetike, što se moglo čuti i tokom književne večeri, doprinele su samo boljem razumevanju mladih stvaraoca međusobno, ali i razumevanju njihovih potreba i kritičkom promišljanju stvarnosti, često bez uvijenosti i pompe. Jednostavno i ogoljeno. Možda je to njihov svojevrstan odgovor na pitanje zašto je poezija danas važna i kakva je njena funkcija u društvu, o čemu je polemisano tokom ovogodišnjeg festivala.
