Vašim dopisom me izveštavate da ste od strane stručnih službi preduzeća obavešteni o mojim namerama, za koje sam da budem iskren saznao od Vas – to samo potvrđuje moje tvrdnje da u ovom preduzeću pojedine službe rade protiv interesa preduzeća, a samim tim i protiv interesa građana i osnivača, za šta je dokaz način na koji je niz sudskih presuda izgubljen” (Iz pisma Dragoslava Jeremića, direktora „Komunalca” građaninu Admiru Bratanoviću). Pa „dobro jutro” „pane direktorže”. Rešili ste da otvorite oči. Nećete više da budete ikebana. Kažete, „najverovatnije ću se obratiti osnivaču”. Trk u opštinsko zdanje u Ulici JNA 5. Recite im da gori kesa firme i da se tužbama zbog nezakonitih otkaza ne vidi kraj.
O slučaju dotičnog građanina drugom prilikom. Ovog puta o slučaju Ranka Vojvodića, radnika „Kovinskog komunalca”. Zaposlenog. Pa otpuštenog. Pa zaposlenog. Po pravosnažnoj i izvršnoj sudskoj presudi. Koja kaže da u IME NARODA sud obavezuje JP „Kovinski komunalac” da Ranka Vojvodića vrati na posao, sa svim pravima i obavezama (uključujući i obavezu da mu isplati oko 1.700.000 dinara na ime plate i doprinosa, prim. autora). I dalje… da mu naknadi 134.250 dinara parničnih troškova sa zateznom kamatom… u roku od osam dana po pravosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. A sve zato što je Vojvodić presavio tabak i tužio preduzeće zbog nezakonitog otkaza. Sa pravom.
Rekli bismo da je priča o Ranku Vojvodiću, kazivanje o ličnoj i porodičnoj drami. O kukavičluku odgovornih da pogledaju istini u oči, o samovolji jednog čoveka. Ko je taj čovek? Ranko Vojvodić nema dilemu. Kaže za Pančevo Si Ti, da iza svih njegovih muka stoji Predrag Stojšin, tehnički direktor JP „Kovinski Komunalac”. On je naložio tadašnjem v.d. direktoru Urošu Jovanoviću da mi da otkaz. „Razlog za to je njegova osveta zato što sam protiv njega podneo privatnu tužbu za prevaru. I dobio ga na sudu”, navodi Vojvodić. Predočava nam presudu kojom je Stojšin proglašen krivim za krivično delo prevare. U obrazloženju piše da je tuženi obavezan da tužiocu (Vojvodiću) isplati dugove na ime zakupa poslovnih prostorija, utrošene struje i vode i novac na ime neisplaćene zarade Veri Vojvodić.
Ona prva friškija presuda na 17 strana govori o hodu po mukama Ranka Vojvodića. Prepričao nam je svoj iskaz pred sudom koji ga je „prihvatio u celosti, jer je bio uverljiv i kategoričan”. Vojvodić je kao tužilac ostavio utisak iskrenosti, navodi se u obrazloženju presude i dodaje da je „njegov iskaz potkrepljen i iskazima svedoka Uroša Jovanovića (u to vreme v.d. direktora „Kovinskog komunalca”) i Jovana Buljugića, direktora Pravne službe. Evo kazivanja vozača Ranka Vojvodića:
„Negde u januaru 2016. godine ljudi su mi govorili da ću biti proglašen za tehnološki višak. Bio sam vozač putničkog vozila. Vozio direktora i tehničkog direktora. Krajem februara te godine pozvala me sekretarica. Rekla je da vratim ključeve. Direktori će sami da se voze. Bilo mi je to sumnjivo. Posle toga uzeo sam deset dana godišnjeg odmora. Posle osam dana sekretarica me je pozvala da se vratim u Tehničku službu. Da ću raditi kao inkasant. Prihvatio sam. Posle toga jedno vreme vozio sam kamion sa smećem.. I kamion Đure Bogovca koji je bio na godišnjem odmoru. U međuvremenu bila je reorganizacija. Ukidanje radnog mesta vozača… Tada sam rekao Sanji Baroš (rukovodilac voznog parka) da prihvatam da vozim kamion umesto Đure Bogovca. Ispunjavao sam uslove i po radnom iskustvu i po kvalifikacijama. Pa ako je tako da se napravi aneks ugovora o radu, jer je trebalo da Bogavac ide u penziju.
Kad se on vratio sa godišnjeg odmora opet je vozio kamion. Trebalo mu je još 20 dana da ode u penziju. A ja sam prihvatio da radim druge poslove. Od mog predloga o aneksu ugovora za vozača kamiona nije bilo ništa. Onda sam čuo da ću biti proglašen za tehnološki višak. Da je to rekao Predrag Stojšin. Znao sam da mi se tako sveti. Pošto sam pre 17 godina bio sa njim u privatnom sporu, kao što sam rekao tužio sam ga za prevaru. Bila je to njegova „slatka osveta”. Imao sam u to vreme (2016. godine) 38 godina staža. Tražio sam više puta da razgovaram sa v.d. direktorom Urošem Jovanovićem i Stojšinom. Do toga nikad nije došlo. I šta? Posle toga na mesto vozača posle mene primljen je Milan Bogovac. Radni odnos kao tehnološkom višku prestao mi je 2. septembra 2016. godine. Prijavio sam se Službi za zapošljavanje. Uputili su me na dva radna mesta. Ali tamo su već radili ljudi. Bili su i ranije zaposleni u tim firmama…” priča Vojvodić. Dodaje da je porodica teško podnosila nepravdu. Bio je to težak period života za njih. Trebalo je izdržavati sina na studijama. Zbog sekiracije supruga Vera se teško razbolela… Usput, sa parama dobijenim na ime presude moraće da vrati dugove. „Pa, skoro da mi neće ostati ništa”, kaže Vojvodić.
A evo šta je govorio na sudu Predrag Stojšin kao svedok. Usput, sud je njegov iskaz u kome navodi da su Vojvodiću „ponudili mesto vozača kamiona, ali da se on žalio da ne vidi dobro i da su se neki radnici žalili na njegov rad na kamionu-podizaču…” ocenio kao paušalne i proizvoljne, jer to ne potvrđuje nijedan od izvedenih dokaza. Stojšin je još izjavio da je bio tehnički direktor kad je Vojvodiću prestao radni odnos. Da je bio neposredni rukovodilac tehničkoj službi. Da je Vojvodić radio u komercijalnoj službi kao vozač. A ova služba nije pripadala tehničkoj. Kako su on i direktor Uroš Jovanović donosili zajedničke odluke, ali da on nije ništa potpisivao. Pa ni odluku o otkazu Ranku Vojvodiću. A kako je opština Kovin naložila novu sistematizaciju i Kolektivni ugovor, odlučeno je da nije potrebno radno mesto vozača-nabavljača i vozača direktora. Jer su „direktori mogli sami da voze auto, a nisu putovali na neke duže destinacije”.
I tako je vozač Ranko Vojvodić „provozan i istovaren” na ulicu , mada je Zakon o radu bio na njegovoj strani. A umesto njega za volan su seli drugi. Angažovani na osnovu ugovora o radu. Iako slovo Pravilnika o organizaciji rada nije predviđalo takav angažman. I šta će i kako će sad Ranko Vojvodić? Razmišlja o novoj tužbi zbog pretrpljene materijalne štete i duševnih bolova.
