Dom za silovanje i vešanje (treći put): Ocu silovatelju maloletnih ćerki 18 godina zatvora

Viši sud u Smederevu prvostepenom nepravosnažnom presudom osudio je na 18 godina zatvora četrdesetdvogodišnjeg C. P. iz Šumarka kod Kovina zbog višegodišnjeg silovanja dve maloletne ćerke. Toliko kaznu tražilo je Tužilaštvo. Zakonom, inače, za ovako krivično delo predvidjeno je najviše 20 godina zatvora.

U dosadašnjem sudskom postupku ustanovljeno je da su napastvovanja počela kad su devojčice imale devet odnosno 12 godina. Seksualno iživljavanje nad njima trajalo je punih šest godina. Čitavo to vreme otac je ćerkama pretio da će ih poseći trimerom i da o svemu ne smeju nikome ništa da kažu. Pred sudom se branio da su devojčice pristajale na polni odnos. Otac silovatelj uhapšen je u februaru lane, a presuda je doneta posle osam meseci. Suđenje je bilo zatvoreno za javnost, a devojčice su u svojim iskazima, preko video linka, potvrdile navode Tužilaštva o ovom incestu. Obe se nalaze u hraniteljskim porodicama, baš kao i ostalo troje dece.

Na ovom mestu u dva navrata pisali smo o ovom slučaju. U prvom tekstu pod naslovom Dom za vešanje i – silovanje objavljenom 9. februara 2021. godine pisali smo o detaljima koji su ukazivali da je reč o problematičnoj porodici. Da je majka devojčica, u „brak” sa C. P. stupila sa 13 godina, da na to nisu reagovali ni njeni roditelji, a ni nadležni. Za čitavo vreme bestijalnog iživljavanja oca nad ćerkama ona je ćutala, iako je znala šta se dešava. U drugom tekstu (vidi naslov Povodom incesta u Šumarku: Odgovor Centra za socijalni rad kao smokvin list od 12. februara prošle godine) pisali smo da je Centar tim odgovorom skinuo sa sebe svu odgovornost za čitav slučaj. Između ostalog, u Centru su tvrdili da je porodica bila pod opservacijom i da je, posle jedne prijave, na licu mesta ustanovljeno da je majka brižna a da su deca vesela i raspoložena i da devojčice redovno idu u školu. Slike divlje sagrađene kuće i dvorišta, koje smo objavili, ukazuju sasvim suprotno. Deca su živela u kranje neadekvatnom okruženju, a pored same kuće bila je veliko brdo svakojakog otpada i izmeta.

Posle smrti oca, osuđeni C. P. je postao naslednik jedne trećine placa veličine 25 ari. Na njemu se nalazi ušorena porodična kuća u kojoj su do smrti stanovali njegovi baba i deda. Ta kuća je i danas prazna, a C. P. i njegova osmočlana porodica živela je u nehigijenskom objektu u kome je počinjeno rodoskrvnuće, iako su bili prijavljeni na drugoj adresi. Udžerica se nalazi na državnoj zemlji, pašnjaku koji se svake godine konkursom nudi za tzv. pašarenje.