Ovonedeljni heroj svakodnevice, Luka Ivanović, ima širok spektar interesovanja, uporan je i trudi se da stvari koje voli radi najbolje što može.
Vizuelnim izražavanjem počeo je da se bavi već u trećem razredu osnovne škole, a, kada je krenuo u gimnaziju, učlanio se i u filmsku sekciju.
– Kao svoje početke bavljenja filmom obično navodim snimanje igračaka i „stop motion” animacije, imao sam neke priče u glavi koje sam interpretirao na taj način. Kasnije sam snimao skečeve sa drugom, bavio sam se vizuelnih efektima, kroz koje me je vodila mašta. Kako je vreme prolazilo, počeo sam i da kompjuterski obrađujem sliku, da montiram snimke i sve je to išlo intuitivno, bez ikakvog učitelja. Krajem sedmog razreda sam otišao na TV Pančevo, neko vreme tamo volontirao i tehnički se potkovao kako bih sam mogao da radim neke projekte. Sledeći bitan korak bio je početak srednje škole i angažovanje u grupi za film, u Centru za talente „Mihajlo Pupin”. To je bio prvi put da sam imao učitelja, Ivana Rakidžića, pored kojeg sam imao priliku da radim na stvarnom setu i da osetim kako izgleda snimati film – ističe mladi i ambiociozni filmadžija.
Pre dve godine, autorski film tadašnjeg gimnazijalca, „Putnik”, dobio je prvu nagradu na 45. Reviji filmskog stvaralaštva dece i omladine u Jugoslovenskoj kinoteci, kao i nagradu za najbolju kameru. U filmu glume Lukini drugari iz srednje škole, a svaka uloga bila je prilagođena karakteru svake osobe.
– Snimanje „Putnika” trajalo je oko šest meseci, neke scene smo sa proleća morali da ponovo snimamo, a bilo je i potrebno okupiti 20 ljudi na jednom mestu. Sama ideja filma je nešto o čemu i sam mnogo razmišljam, a to su psihologija i moć podsvesti, kao neke od apstraktnih tema – komentariše ovaj dvadesetogodišnjak.
Osim filmske umetnosti, Luka je počeo da se zanima i za magiju početkom srednje škole. I dan-danas je to nešto što voli i čemu posvećuje vreme.
– S obzirom na moj karakter koji želi da zna sve, nakon gledanja nekog mađioničarskog trika na jutjubu, počeo sam da istražujem kako je moguće to učini, a znao sam da postoji logično objašnjenje. Kao početnik sam krenuo da radim neke ozbiljnije trikove za koje je trebalo dosta prakse, pa sam „maltretirao” roditelje i brata da te pokušaje trikova posmatraju. Na času biologije, u gimnaziji, počeo sam da izvodim trikove i nastao je haos. Tada sam video koliko je to moćna stvar, da jedan trik može da prevari ljudski um i koliku reakciju to može da proizvede – tvrdi ovaj mladi mađioničar.
Mađioničar i iluzionista
Ovaj student kamere na Fakultetu dramski umetnosti smatra da su filmska umetnost i magija, na neki način, isti.
– Suština je ista. Trikovi su iluzija pomoću koje zavaram ljudski mozak da nešto što uradim doživi kao stvarnost – kada loptica nestane iz ruke, za publiku je to realnost. Film je takođe prevara, dovodimo glumce koje mi šminkamo kao da su se posekli ili povredili i onda ljudi doživljavaju to kao stvarnost, a to je iluzija. I film i magiju povezuje ista stvar – kako zavarati ljudski mozak. Druga sličnost leži u ljudskoj pažnji. Sada na fakultetu učimo kako da usmerimo ljudsku pažnju na određeni deo kadra. Tako je i sa magijom – ako uspem da kontrolišem ljudski pogled, uspeću da izvedem taj trik. Sve se bazira na fiozionomiji i psihologiji ljudi – zaključuje Luka.
Pošto je dugo vremena pratio američki šou „Ja imam talenat” i zamišljao sebe na sceni, mladi iluzionista je počeo da razmišlja o prijavi od kada je počeo da se bavi trikovima.
– Odlučio sam da se pojavim tamo i da budem potpuno svoj, od početka do kraja. Bilo je mnogo nastupa iskopiranih sa interneta i ti takmičari su prolazili sve do superfinala, a ljudi koji su gledali te snimke, znali su da su to tuđi nastupi. Tu je sad bilo pitanje kako ja da nadmašim nekoga ko je kopirao tuđi fenomenalni nastup, pa sam najjedostavnije moguće trikove upakovao u detektektivsku priču. Trik sa jajetom, gde sam potpisanu kartu izvukao iz kokošijeg jajeta, pao mi je na pamet u periodu Vaskrsa i samo sam sebi rekao „Ja ću da ubacim kartu u jaje!”, ne znam kako, ali uspeću. To iskustvo je bilo veoma značajno za moju mađioničarsku karijeru, zato što sam u roku od osam meseci doživeo ogroman napredak i ušao, u nažalost, mali krug mađioničara na Balkanu. Ostali smo u kontaktu, a komuniciramo putem fejsbuk grupe – navodi učesnik emisije „Ja imam talenat” sezone 2016/2017.
Osim što voli da snima filmove i izvodi trikove, Luka obožava i putovanja. Pre tri godine, otputovao je na dve nedelje u Japan, kako bi učestvovao u filmskim radionicama. Kako ističe, iz zemlje izlazećeg Sunca vratio se potpuno promenjen.
– Japan je bukvalno put u budućnost. Odlazak tamo mi je potpuno promenio život i pogled na društvo. Pomenuću prvu stvar na koju ljudi pomisle, a to je tehnologija – postoje stvari koje kod nas još uvek nisu zamišljene, a ne viđene. Ono što je meni značajno iskustvo je njihov mentalitet, koji je specifičan i potpuno drugačiji od našeg. Recimo, oni nemaju ideju da postoji „švercovanje” u prevozu. U njihovom metrou postoji traka gde se provlači kartica, na šta bi naš srpski mozak odmah pomislio „Što bih ja provlačio to kada niko ne čuva?”. Njima je logično da će platiti, usluga za uslugu. Drugi primer sa kojim sam se susreo je na ulazu u neki ekskluzivniji restoran, stoji čovek koji maše lepezom i hladi ljude, iako unutra postoji klima. Veoma simpatično, kada pogledaš. Poenta je da je taj čovek beskućnik, stavljen tu da radi za neku manju platu, ali on ima posao i njega cene podjednako kao gazdu tog restorana. Zanimljiva je i hrana. Vrlo je teško njihov način ishrane primeniti kod nas pošto se veoma razlikuju. U koji god daleki deo sveta putujete, senzacija koje čula mogu da dožive su potpuno drugačija, mogu da kažem da su tamo boje bukvalno drugačije. Na radionicama sam bio u ulozi asistenta jer su se na njima učile osnove snimanja – komentariše ovonedeljni heroj svakodnevnice i sa osmehom dodaje:
– Počeo sam da gledam stvari jako široko. Naučio sam i da svoju perspektivu ne uzimam zdravo za gotovo, već da iz više uglova analiziram sve što mi se nađe na putu. Uspeo sam da, neke navike koje sam stekao tamo, primenim i ovde.
Slika sa Lukinog putovanja u Japan
Kao neko ko je skoro deceniju deo PEK „Soko”, Luka smatra planinarenje jednom od najbitnijih stvari u svom životu.
– Kroz razgovor sa drugom sam odlučio da se priključim klubu i to negde u trećem razredu osnovne škole. Tamo sam upoznao ljude koji imaju ogromnu ulogu u mom životu, a među njima je svakako Branislav Rovčanin. On me je naučio kako treba čuvati prirodu i njene resurse. Cenim lepotu Srbije, nikada ne bih zapostavljao prirodu i mislim da ću još dugo obilaziti ove krajeve. Zapadnu Srbiju sam najviše istražio i ona mi je omiljeni deo. Kada sam počeo da volontiram na Televiziji Pančevo, počeo sam i aktivno da snimam za „Soko”, tako da sam na planinarenju nosio uvek i kameru – komentariše ovaj dugogodišnji alpinista.
Ovaj dvadesetogodišnjak bi sebe jednom rečju opisao kao psihonauta, a pored svega čime se bavi, voli tenis, ronjenje i reli, a planira da se posveti i padobranstvu. Kako ističe, ogromna količina hobija i zanimanja za različite stvari proističu iz činjenice da je dosta vremena provodio sam sa sobom.
– Nikada nisam bio podložan konformiranju. Primetio sam da je to nešto što me izdvaja od drugih i da sam zato uspeo da, za ovoliko godina koliko imam, postignem neki nivo u svim oblastima kojim se bavim. Najveći hobi mi je analiziranje svega. Tenis je sport koji najviše volim, a Đoković figura koju obožavam, konkretno taj njegov pristup igri i doslednost cilju. Takođe bih voleo da budem reli vozač, a karting i pejntbol su stvari koje u toku jedne godine moram najmanje tri puta da probam – smejući se, završava priču o sebi Luka Ivanović.
Za sam kraj, pogledajte video sa Lukinog nastupa u okviru šoa „Ja imam talenat”:
