Kada je dr Radenko Tešić, specijalista ginekologije i akušerstva, 1957. godine došao u Vršac i formirao Ginekološko-akušersku službu, sigurno nije ni u snu mogao da pretpostavi da će 60 godina nakon njegovog pionirskog poduhvata jedan

Najveći vršački slikar je, ako se izuzme dr Đura Pavkov, Paja Jovanović. Ali Paja je prema Vršcu žestoko škrt, pokupio je prnje jako rano i pobegao glavom bez obzira u daleki svet. Tamo je, kao

Novinarska profesija je nekada, kada je svet funkcionisao po drugačije vrednovanim obrascima, predstavljala savest čovečanstva. Setimo se afere Votergejt kada su mediji srušili predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Ne manju hrabrost i profesionalnu čast pokazala je

Jovan Sterija Popović, pravdajući se, davno, 1848. godine, kada je „gorela cela Evropa u kojoj se revolucija širila od Francuske preko Mađarske i tako redom, do male varoši Vršac”, voleo je da kaže za svoje

Najpoznatije književno delo Milana Kundere „Nepodnošljiva lakoća postojanja”, objavljeno 1984. a zabranjeno 1989. godine, opisuje živote intelektualaca i umetnika u češkom društvu tokom komunističke ere, Praško proleće i ulazak sovjetskih trupa u zemlju… Likovi su

Poltronisanje i podaništvo su u vršačkim „visokim” krugovima oduvek važile za poželjne osobine. Da se podaništvo i te kako dobro isplati, pokazuje primer nekih lokalnih opštinskih funkcionera, koji su poslednjih desetak godina izgradili ozbiljne poslovne

Vršac je u XIX veku bio grad. Nisu ga činile samo palate u stilu secesije već vrednosti koje su njegovi građani proklamovali i štitili. Poštovalo se znanje udruženo sa željom većine da grad napreduje i