Kada je pre mnogo godina umro moj tast, komšija iz ulice, inače Cetinjanin poreklom, pojavio se na vratima naše kuće i izjavio: „E, čestitam vi žalost”. Mirjana samo što nije pala u nesvest od šoka,

Polako se sve zaustavlja. Dok sam prošle nedelje imao jedan radni dan, naredne, vrlo verovatno, neće biti niti jednog. Zahvaljujući mnogim interesovanjima koje imam, zatočeništvo mi ne pada teško. Danas je bio sunčan dan tako

Iz nekih reakcija čitalaca mog prethodno objavljenog teksta zaključio sam da ja, neimajući drugog posla, favorizujem Italiju u odnosu na našu dragu unazađenu Otadžbinu. Moguće ja da su moja javljanja mogla i tako zazvučati, ali

Juče, u petak sam radio. Jeste da je epidemija i da se svakodnevno masovno umire, ali neko mora i da radi, pa šta bude. Trebalo je da neke odevne predmete, u stvari, povraćaj neprodate robe

Jutros sam bio u kupovini. U prodavnicu nisam išao više od dva dana, tako da je bilo krajnje vreme. Rezerve nemamo niti ćemo ih praviti. Kako bude bilo drugima, tako će biti i nama. Zalihe

Saznali smo za njuvrlo kasnotek kada je sasvim opusteo dvori kada su prazninom zazvonile odajeodakle su otišli sviI gospodarI žene muI lovni psiDočekao nas je samo udaljeni ehonjihovih korakaI krici umirućih koje je gutalo vreme