Bio je beznadežno zaljubljen u nju. U kćer bogatog trgovca, najbogatijeg u gradu. Sa čežnjom je Mladen gledao u prozore njene kuće, dolazio sa sitnim poklonima, cvećem ili slatkišima, a ona ga je dočekivala hladnim

Još uvek se čuo šuštavi zvuk koju proizvodi vazduh pri povlačenju ručne kočnice, kad sam iskočio iz kabine. Vozio sam tri sata, sve vreme razmišljajući o Vesni. Zašto tako odjednom? Šta sam zgrešio? Ma ko

Oprezno, stalno se osvrćući, ukrcali su se na brod. Daske palube su zaškripale pod njihovim nogama, pa za trenutak pomalo uplašeni zastadoše. „Izdržaće”, konstatova Nemanja, najstariji od dečaka, trupkajući u želji da proveri čvrstinu plovila.

Sunce je bilo na pola puta do zenita. Rasipalo je svoje zrake pomešane sa kricima galebova koji su sletali i uzletali na površinu mora tamo gde su ribari bacali ostatke riba i sitne sardele. Voda

„Biće mu hladno u jakni”, rekla je mama zabrinuto. Nije znala da slušam, „odnećemo tvoj kaput kod šnajdera da ga prevrne i prekroji. Topao je, treba dete cele zime da putuje”. Ćale nije rekao ništa.

„Vreme je”, rekao je moj drug Paja i otvorio vrata iz kojih nas zapahnu jara, kao da su se otvorila vrata pakla. Ali ne. Obzinula su nas svojim četvrtastim ustima vrata pekarske peći. Tamo negde

„Pošto luk?” „Trideset”. „Daj dve veze” , rekoh i izbrojah šezdeset dinara… „Ne treba kesa, zatrpaće nas kese, ugušiće nas…” Ugurao sam luk u zembilj. Zeleni listovi mladog luka ukoso su virili iz pletene torbe.

Zadnji sneg je utekao pred zracima sunca, trava zazelenela, drveće zapupelo. Put je u ovom delu bio prilično dobar i ravan. Tek po neka vododerina ili žila stoletnog stabla bi uzrokovala da točak kola poskoči,

Bog nas dao ovakve kakvi smo, nezgodni i nakrivo nasađeni i možda je dobro što je tako bilo, jer ko zna kako bismo pregurali ona teška vremena i sve te silne ratove kroz koje smo

„Ne, ništa ni ovog puta, gospodine načelniče. Ni traga, ni glasa. Bilo je uključeno dvadeset konjanika i duplo više pešaka. Svi naoružani.” „Ovo je prevršilo svaku meru. Kakva smo to vlast, kad ne možemo da