Kada je davne 1989. godine Dejvid Linč zajedno sa Markom Frostom prihvatio snimanje „američke sapunice” za ABC televizijsku mrežu, krenulo je novo zlatno doba televizije i novo poimanje serija. Kultni status zadržan je do današnjih dana, a u iščekivanju te famozne treće sezone koja je predviđena u junu ove godine, posle „tričavih” dvadeset i pet godina od završetka poslednje, kult serije raste sve više.
Dobro poznata naslovna sekvenca: Ptičica, snimci stare pilane, sečiva testera, vodopad sa hotelom u pozadini, broj stanovnika 51 201 i natpis ”Welcome to Twin Peaks”.
I svaki put se naježim. A verovatno sve dolazi zbog te magijske setno-romantične muzike za koju je tvorac njen – Badalomenti smatrao da je sasvim prosečna. I okosnica serije – ko je ubio Loru Palmer?
Ponovo gledam sve iz početka. Ili što bi rekao div iz serije: „Sve se dešava ponovo”. Ta specifična bizarnost udružena sa parodiranom policijskom istragom, uvrnuti likovi i neverovatno dočarana atmosfera nedođije i tmurnog, mističnog šumskog krajolika. Bizarni likovi, a opet prilično nestvarno–stvarni. Postoji izvesna neujednačenost rediteljskog pristupa budući da je Linč radio svega nekoliko epizoda, dok je ostale režirao tim saradnika. I Linčove epizode su vidno uspešnije jer niko osim njega ne može na taj način da iskristališe tu komičnu bizarnost. Linč je majstor koji se poigrava žanrom, stvarajući neki suludi miks koji se odlično uklapa. A gomila stvari desila se sasvim slučajno. Ubica Bob nije planiran u početku serije, već se ideja o liku koga je igrao sada već pokojni Frenk Silva javila za vreme snimanja. Frenk Silva je bio dekorater na setu i igrom slučaja dok je snimana scena u spavaćoj sobi Lore Palmer, Linču se javila ideja (ili je poput agenta Kupera imao viziju) da Frenka uključi u seriju. I to kao ključnog lika. Slično je i sa glavnom glumicom Šeril Li koja je u početku trebalo isključivo da igra leš – odsutno središte oko kojeg se sve okreće. Međutim, posle snimljene još jedne scene, one na pikniku, Linč je shvatio da Šeril poseduje prirodan dar i još važnije, neverovatnu harizmu, tako da odlučuje da leš „oživi”. Endija, emotivnog policajca igrao je vozač limuzine koji je jednom prilikom vozio Linča na koncert Roja Orbisona.
Twin Peaks (inače grad Snoqualmie koji i danas zarađuje od Twin Peaksa) je mesto okruženo šumom. U Linčovim mislima to je uvek bilo mesto oivičeno šumom jer su od pamtiveka šume bile misteriozna mesta. U Tvin Piksu šuma postaje zaseban lik. (A i sove nisu ono šta mislimo da jesu). Zlo u Tvin Piksu nije sa ovoga sveta, ono i bukvalno dolazi s one strane. Postoji nešto vrlo uznemiravajuće u seriji, a istovremeno vrlo privlačno, i to je taj savršeni spoj koji Twin Peaks magiju čini živom i danas. Uznemiravajuće je što suština priče nije svedena na priču o incestu, već je donekle „opravdana” time što samo prisustvo zla stvara od zlotvora žrtvu, s obzirom na to da se zapravo radi o osobi (ubici) koja je bila samo „domaćin” za monstruoznog Boba kao simbola opšteg zla. Linč nije želeo da otkrije lik Lorinog ubice, barem ne tako brzo, ali pod pritiscima tv mreže bio je primoran da to učini, jer je žudnja za otkrićem bila previše jaka, a misterija je bila taj magični sastojak.
Posle Tvin Piksa dolazi do porasta serija koje se bave paranormalnim, uvrnutim stvarima, poput Dosije-a X, i danas aktuelne odlične serije „Leftovers”, kao i mnogih drugih. Ali svega toga ne bi bilo da je Pera otišao pravo u policiju, to jest da nije bilo bizarne televizijske varošice po imenu Twin Peaks.
Zato, sipajte sebi šolju prokleto dobre, crne kafe, uzmite krofnu sa džemom ili pitu od višanja ili sveže ubranih borovnica i zavirite u Linčov jedinstveni svet, ponovo.
Voja
Ja sam za pitu od sveze urbanih borovnica
Tomi
Prije no počnem s novom sezonom, dobro se podsjetiti one stare od koje je sve počelo – što da ne 🙂 Meni u filmu nema boljeg štimunga od onog kraja osamdesetih do sredine devedesetih…