Nedelja, 6. februar 2022. godine
Da li je nedelja blag dan?
Prespavala sam. Verujem da mi je bilo potrebno.
Sinoć sam kasno stigla sa skijanja, a danas već osećam fenomenalnu energiju koju mi je planina pružila.
Izašla sam iz kuće u 11h i s obzirom na to da nisam svoje prijatelje videla više od nedelju dana, nisam se vratila kući do 10 uveče.
Razne teme su bile aktuelne, uvek je tu opaska sa svih strana „a ti stalno putuješ”, a ja tako namestila da moram da živim sada i u ovim godinama. S druge strane, na svakom putovanju sam sve bliža pronalasku sebe. Svaki put naučim nešto novo, a samim tim sam bogatija za iskustvo koje me dalje u životu usmerava.
Nedeljom se uglavnom priča o životu i ljubavi, najmanje o poslu. Blag dan!
I ove nedelje smo imali teške razgovore i nedoumice, u nekim momentima i preispitivanja.
Iskrenost na početku bilo kog odnosa se istinski ceni, a ume i da boli, jer da li zaista možeš da prihvatiš nečiju prošlost koja nema dodirne tačke sa normalnim sledom okolnosti. Možeš, jer to je prošlost, veruj u budućnost. (Lako u teoriji)
U 11 sam zaspala spremajući se za sutrašnji razgovor sa direktorom.
Zaista sam se samo družila ceo dan.
Ponedeljak, 7. februar 2022. godine
Snovi su java samo kad mi to zaista želimo.
U Parizu sam, u fenomenalnom dvorcu. Obučena u belu haljinicu, a lepršajući bademantil vijori iza mene.
Dolazim do balkona gde pijem kafu sa čokoladom, a usput se protežem i osećam mirise neverovatnog vrta.
Naravno budim se, vidno iznervirana znog iritirajućeg alarma. Vreme je da se radi, krećem da se spremam. Oblačim svoj novi komplet, nameštam frizuru i krećem put Novog Beograda.
Pokupila sam omiljeni kafu iz „Brazilera”, da se razbudim i pripremim za sve što me tog dana čeka.
Horoskop mi kaže da je februar mesec za novu ljubav, upoznaću nekog novog. Ta vest me je oduševila, ajde jednom i horoskopu da poverujem, pa se možda i ispuni.
U ostatku dana sam imala težak razgovor sa direktorima. Sva energija koju sam imala sa skijanja je nestala. Međutim, imam plan da je rešim.
Po prvi put sam to odbila sve što su mi ponudili, jer kad puno stvari prihvataš, ne bude svaki put idealno. Osećala sam se izdano, neprijatno, po malo i uvređeno.
Taj razgovor je morao da se desi.
Sad sam već bolje. Lepo je moj mentor meni uvek govorio – slušaj sve, a misli svojom glavom.
Došla sam kući kasno, legla i razmišljala šta ću da uradim da budem srećnija na poslu.
Utorak, 8. februar 2022. godine
Skrivene misli, poruke, želje…
Kakav dan.
Ustala kao i svakoga dana blizu 6:45, spremila se i krenula po koleginicu pa put Pančevca. Naravno da opet nismo izbegli guzvu.
Imali smo već od 9 naporan kolegijum, sa milion skrivenih poruka između redova, gde smo svi bili prozvani barem jednom.
Iz iskustva već znam da je bitno samo praviti se da slušaš.
Nakon toga popila sam kafu sa mojim malim i mladim timom gde smo razgovarali o prošloj nedelji dok sam bila u Lisabonu.
Bilo je vrlo turbulentno, s tim što sam im dala smernice za određene situacije. Volim što su vredne, međutim ubi ih tvrdoglavost.
Nedostajao mi je posao. Volela bih da sam srećnija dok ga radim, kao ranije. Ranije sam ga obožavala.
Prijavila sam se za fenomenalan kurs i danas sam imala kratak sastanak sa predstavnikom edukativnog centra.
Bilo mi je poprilično interesantno.
Reč je o usavršavanju javnog nastupa, u svakom smislu. To nam je svima potrebno, čak i kad mislimo da smo skroz usavršili tako nešto.
Večerala sam sa divnim gospodinom koji radi u Africi i u Pančevu je s vremena na vreme. Često se vidimo kad dođe, prija mi, a moram ostati rezervisana.
Da manje mislimo o posledicama, a više o sadašnjem trenutku život bi bio potpuno drugačiji.
Zaspala sam oko ponoći.
Sreda, 9. februar 2022. godine
Rad sa ljudima – najlepši i najteži!
Jedan od boljih dana. Inspirisana opet bujnim snovima, ustala sam, spremila sebi kafu i uživala u jutarnjoj tišini. Mama je ubrzo došla pa smo proćaskale o svakodnevnim stvarima.
Imala sam divne klijente u toku prepodneva, siti smo se ispričali, uradili sve što su zahtevali, popili kafu i rastali se. Uneli su mi ponovo pozitivnu energiju. Volim kad radim, bez ometanja, svoj posao. Rođena sam da radim s ljudima.
Videla sam se sa mojim starim prijateljem kog nisam videla baš dugo. Ispričali smo se kao da nas vreme nije razdvojilo.
Kako nekad kad umemo da održimo liniju poverenja, svaki odnos uspe.
Na kraju dana sam napravila večeru, pustila nove epizode Seksa i grada i ubrzo sam već bila spremna da utonem u nove snove.
Četvrtak, 10. februar 2022. godine
Lep je ovaj život, kad zna čovek da ga živi. Mogućnosti nam iskaču svakodnevno. Da li smo dovoljno hrabri da ih prihvatimo? 🙂
Jako mi je bilo teško da ustanem danas, odlagala sam alarm i odlagala.
Imala sam sjajne sastanke sa mojim devojkama koje mentorišem. Posvećene su, pametne i vredno rade.
Imamo vrlo često, kao danas, ozbiljne psihološke teme koje me nekad kad dođem kući dodatno zaintrigiraju.
Zaključak je da nikad ne možemo u određenim situacijama kretati od sebe, jer smo različiti, potpuno smo različiti.
Imamo drugačije ambicije, uverenja, strahove, nivo odgovornosti…
Uvek sam se pitala – kako ja mogu, a neko drugi ne može. Dala sam sebi odgovor i više ga neću postavljati. Nemojte ni vi!
Ponovo sam maštala o odlasku na par meseci, da radim na nekom egzitičnom mestu. Vraća me razum koji mi govori da sam prilično napredovala u sadašnjoj firmi i glupo bi bilo da sve napustim.
Još uvek moram da promislim o tome, tek mi je 23.
Sa posla sam se vratila predveče, vidno umorna i istrošena. Istuširala se, večerala, popričala s majkom o utiscima sa posla, spakovala se za sutrašnji put i legla.
Putujem u 10 sutra.
Petak, 11. februar 2022. godine
Svet je mali pa ga zato treba i istražiti!
Sad je 3:10. Vraćamo se kući iz noćnog života. Bilo nam je fenomenalno!
Oduševljena sam Budimpeštom, iako sam ovde već možda peti put.
Jutros sam krenula oko 10, stigla kasno. Društvo mi je sjajno. Marta, koju sam davnih dana upoznala na Malti, pa se družile dok sam radila u Španiji i evo nas srećemo se po Evropi. S njom su došla dva momka, najbolji drugari su još od osnovne. Španci su opušteni skroz i ništa ne jedu. Gladujem većinski, pa kad sednemo negde da pojedemo nešto uzmem sve što restoran poseduje da bih nakupila zalihe za ostatak dana, večeri itd…
Savet za bilo koje gostovanje kod Španaca, dobro se nakrkajte kad imate priliku.
Jedva čekam sutra, idemo u terme, a sada sam baš premorena. Stižemo u apartman i znam da ćemo se samo sručiti u krevet.
Do sutrašnjeg viđenja.
Subota, 12. februar 2022. godine
Jedva smo ustali oko 9 da bismo krenuli u terme.
Bila je tanka granica između opcije šetnje i taxija, pretpostavićemo čime smo stigli.
Uživali smo u toplim bazenima, spoljnim, unutrašnjim. Napolju je bilo desetak stepeni, pa nam je sunce pomoglo da napolju dobijemo boju. U bazenima je temperatura preko trideset.
Nismo dugo ostali, svi smo već ogladneli.
Izlazimo i jedva se krećemo koliko smo relaksirani. Odlazimo u najbolji lokalni restoran da pojedemo gulaš. Hvala Bogu, Španci ogladneli. Najela sam se za ceo dan, pojela više od svih, nije me bilo sramota, pitanje je opstanka.
Prošetali smo i Marta i ja se odvojile, otišle u stan i slučajno zaspale. Ošamućene se budimo, vidno bez i malo energije.
U 8 sati imamo rezervaciju u najboljem salsa baru u Evropi.
Posle nekoliko žestokih pića, podijum je naravno naš.
Nažalost ovom dnevniku je kraj u 22h pa nećete saznati šta se dogodilo u ostatku večeri.
Autorka je Marija Stefanović, rođena u Kijevu, a ceo život Pančevka. Ima 23 godine. Radi u Generaliju i obožava svoj posao. Nekada davno violinistkinja i jazz pevačica, sad više poslovna devojka. Putuje često da bi upoznala svet, a usput i sebe.
