Nedelja, 25. oktobar 2020. godine
Ovih dana mi posebno prija hedonizam: dobra hrana, kvalitetno piće, dim cigarete, žica tamburice… od svega puno, ali pomalo. Dan provodim na krštenju a potom na dečijem rođendanskom veselju. Uživam u gorkastoj svežini rozea, čija reskost mi zaseca nos, nepca i um. Atmosferom dominira mir, pre svega spoljašnji, zatim i moj unutrašnji. Kako sam ga dosegla, ne znam ni sama.
Na putu do kuće svakakvi cirkusi mi padaju na pamet, lomim se, pritom ostajem pri odluci koju sam donela. Večeras bežim. Neću obući crvenu, lepršavu, mesecima unapred planiranu haljinu, punog kruga i visokog struka. Neću obuti ručno pravljene cipele od plavog satena. I na kraju, neću osetiti njegovu ruku oko mog struka kako me privlači sebi i govori „Ovo je tango, treba tako”, dok se ja otimam, a u stvari mi prija.
Da sam vođena srcem, plesala bih zauvek, ali ponekad u životu, bal mora da se završi.
Na pitanje ko je on, nema se mnogo reći. Samo čovek, a ja žena. A opet, kada ga jednom okusiš, shvatiš da tu ima svašta nešto da se oseti. Na početku previše sitno da opisuješ, a onda odjednom toliko uzbudljivo i jako, da ne možeš da ne pokušaš. Pa pokušaš, pa se opečeš, pa ne želiš više, pa želiš, a tango traje i traje, ne prestaje. Zatim počne valcer, pa sve u krug.
Ponedeljak, 26. oktobar 2020. godine
Uprkos svemu, obećavam sebi da će se u narednom periodu nesmanjenim ritmom degustirati. List svežeg korijandera ima miris smrdibube, ali u osušenom mlevenom obliku svakom jelu daje posebnu, šarmantnu notu. Danas ulepšava piletinu i mešavinu povrća sa pirinčem. Na stolu se nalazi i nešto sasvim diskretno, pomalo izazovno, jedne mlade šumadijske vinarije, koja golica nepce. Veoma dobar šardone, čak perfektan, rekla bih. Ovakav sklad mirisa i boja zahteva i dobar soundtrack. Zato u pozadini tiho i elegantno peva Diana Krall.
Dan završavam jednim slatkim cigarilosom koji mi je ostao sa poslednjeg randevua. Nisam stručnjak, ali bih rekla da je umočen u šećer. Na jeziku slatkasto, a zatim u ustima prodorno i jako. Dim nije prejak i ometajući kao kod mnogih tompusa, ali se svakako oseća fin zagrljaj snage i čvrstoće. Ne smatram sebe za aktivnog pušača, više sam periodičan konzument, kao Šerlok.
Da bi užitak bio potpun, tu je i šoljica savršenog espresa, a na vrhu pažljivo pripremljena pena od mleka, bez čije bi nežne mekoće ukus nesumnjivo bio opor i gorak. Sad mi više nije do džeza pa puštam svoju Get Psyched plejlistu na spotify-u da me malo podigne iz pritajene teskobe.
Utorak, 27. oktobar 2020. godine
Dok pauziram sa plesom, haljine ostavljam po strani, oblačim trenerku i učlanjujem se u teretanu. Kad kažu da čovek tamo izbaci iz sebe sve što ga muči, ne lažu. Zategnuti gluteus maximus prija mnogo više nego što sam zamišljala. A blaga upala koja dođe kasnije samo potvrđuje da sam bila produktivna te me dodatno čini srećnom.
Izuzetno mi godi što je u post-koronskoj organizaciji ceo poslovni i akademski život prenet online, pa se ima vremena i za uporedno životarenje.
Osim teretane uspevam da obavim i jedan šoping. Ništa trend, samo klasični komadi za koje sam sigurna da ih mogu ostaviti potomstvu u nasleđe.
Dama sa kamelijama je knjiga koju danas čitam. Volim velike i tragične ljubavne priče, kako uživo tako i na papiru. Spomenka Kovač je napisala predivnu i ništa manje dirljivu pesmu za istoimenu predstavu u Narodnom pozorištu. Obavezno je slušam dok čitam, jer jer mi je veoma bliska po poruci koju prenosi. Takođe se vodim mišlju da svaka životna situacija treba biti propraćena dobrim soundtrackom.
Da mi neko kaže da ću sutra umreti, dotakla sam s tobom zvezde i neću žaliti.
Sreda, 28. oktobar 2020. godine
Kada je pre mesec dana izašao repertoar za oktobar pomislila sam da je ili neka greška ili da Jug Radivojević previše sluša Bajagu. Kako mi je kasnije objasnila jedna dopadljiva dama zbog aktuelne epidemiološke situacije i specifičnosti njihovih ansambala, tehnički je jedino moguće da igraju premijerni mjuzikl „Sa druge strane jastuka” u blok sistemu. Isto će biti i u novembru a za decembar će osmisliti neko drugo rešenje.
Moram da priznam, malo mi je laknulo kada sam videla da ovog meseca nema Fantoma iz opere, a ni sledećeg. Isti onaj gore pomenuti gospodin koji me žacka na plesu, žacka me i u Fantomu. Naivno žensko srce bi me nateralo da po ko zna koji put odem na balkon i mahnem dole ka orkestru. Bolje je ovako.
Odlazim na večerašnje izvođenje Bajaginog mjuzikla, ako smem tako da se izrazim, a neposredno pre toga na jedan catching up uz – nećete verovati – pivo. Volim ponekad da uradim nešto potpuno neočekivano, kao što je naručivanje piva. To obično radim kada u ponudi ima Hoegaarden – inače nikad.
Enterijer Pozorišta na Terazijama po običaju izaziva nostalgiju. Ne mogu da se otrgnem utisku da smo svašta mogli samo da smo smeli. Svakakvi ljubavni i romantični motivi ređaju se kao nedosanjani snovi. Sa druge strane postoje one sasvim obične priče kad se dvoje upoznaju, zavole, isplaniraju brak i dete, jer oboje to žele. Možda te priče nisu filmske kao ova, ali filmske priče imaju nagle i burne krajeve i uvek bih radije izabrala tu jednu sasvim običnu i svakodnevnu.
Četvrtak, 29. oktobar 2020. godine
Gle čuda. Javilo mi se jedno staro društvo koje sam zapustila kad sam zaplesala. U prvi mah pomislih da mi javljaju da Džordž R. R. Martin izbacuje Vetrove zime, jer nas je on povezao, da bi nas na kraju ona dvojica nesrećnika razvezala, ali avaj, novu knjigu nećemo dočekati skoro.
Ispostavilo se da me zovu na druženje u klub društvenih igara i na sumiranje utisaka neuspelih TV serija. Prenaglašena gikovština koja mi je u jednom trenutku zamestala, sada mi opet zvuči primamljivo. Imam mnogo toga da kažem. A imam i novu Star wars majicu koju do sad nisam imala prilike da obučem.
Današnji dan obelažava i neočekivan susret sa jednim nametljivim razmetljivcem. Premor mi ne dozvoljava da glumim impresioniranost koju on priželjkuje dok se pompezno i bombastično hvali o novim uspesima. Doduše, nije mi smetalo što me je nepozvan dopratio do kuće. Bolje i to nego da se vraćam sama sa svojim mislima.
Okupiraj se poslom, da ne misliš. To je moj moto, koji ovih dana posebno praktikujem. Ništa dobro nije proisteklo od prevelikog razmišljanja. Dokon um je đavole igralište, neko je nekad rekao, a istinitije reči nikad nisu bile izgovorene.
Petak, 30. oktobar 2020. godine
Spor dan u najavi, uprkos činjenici da je večeras petak. Dugo nisam uzela dan za sebe, da ništa ne radim, pa pomislih – o da – danas je taj dan! Telefon će biti ugašen a zrele i sočne jabuke servirane na tanjiru. Poželela sam i nešto herbalno, pa sam skuvala zeleni čaj iz Lidla. Ukus tipičan i prepoznatljiv. Može se reći da je ovo jedan spontani cleansing.
Nakon svršetka poslovnih i akademskih obaveza bacam se na odabir Halloween-skog štiva za sutra. Ne volim horore, generalno govoreći, ali ako bih morala da odaberem jedan podžanr, to bi definitivno bio poltergajst. Ima tu neke posebne estetike u rustikalnosti ukletih kuća, oronulom baroknom nameštaju i podovima koji škripe. Rado bih prespavala u jednoj takvoj, ali ne sama.
Telefon palim kasno uveče da vidim šta sam propustila dok sam bila nedostupna. Stiže nekoliko poruka i sve što u tom trenutku mogu da kažem je – kako smeta pažnja onih koje ne želiš.
Subota, 31. oktobar 2020. godine
Danas je Noć veštica. Umro je Šon Koneri. Jednom Luki sam čestitala imendan. U moru neadekvatnih prevoda nespretnih srpskih prevodioca, teško mi je da izgovorim Noć veštica, a korišćenje engleskih reči i izraza dok pričam na srpskom gledam da svedem na minimum. Možda je idealan naziv za današnji praznik Noć svih svetih, ali ipak, neka bude Halloween.
Svojevremeno sam tvrdila da sam veliki obožavatelj Tima Bartona, međutim dela poriču tvrdnje. Dvadeset godina se kanim da odgledam njegovo čedo – Noćnu moru pre Božića i nikako ne uspevam. Uvek nešto iskrsne. Danas je iskrsao Šon Koneri. Vitez se mora ispoštovati.
Poslednjih godina se na srpskoj Halloween sceni pojavilo dosta dobrih žurkih i maskenbala. Iako ove godine korona diktira malo drugačiju priču, više nisam jedan od retkih entuzijasta koji vole da se preruše u nešto strašno i ispijaju crvene koktele.
Večeras sam uspela da smućkam nešto svilenkasto, nežno, glatko, delikatno. Degustatori koji treba uskoro da stignu, bez sumnje, biće zadovoljni, ako ne i oduševljeni.
Autorka i dalje ne zna ko je, ali polako otkriva. Za sad će reći da je nezavisna, kreativna, slobodna i da veruje da jednom jedinom idejom možeš da promeniš svet.
