Napuderisana različitost

Milan Bodrožić
Objavljeno 14.01.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 16 mins

Nedelja, 7. januar 2018. godine

Verovatno nisam jedini koji misli da praznici služe za još malo preterivanja u hrani i piću, koje nam je ionako običaj i svakodnevica. Oni nam dođu kao podsetnik na tradicionalne, pravoslavne vrednosti. Ne smemo se o njih oglušiti! Nikada nisam voleo te specijalne datume: Novu Godinu, Bozić, Uskrs, 14. februar i slične. Ponajviše zbog toga što gledam svoju familiju kako se trezni od mamurluka i ljude oko sebe koji već sutradan odlaze bunovni do apoteka po caffetin. Teško izbegoh božićni program u krugu porodice, koja još uvek praznik proslavlja uz dirigentsku palicu Saše Popovića i čuvenog Granda.

Zastadoh na tren i počeh misliti ko su pravoslavci uopšte – hrišćani. Da li smo to mi koji Božić provedemo u bančenju, ili su to oni heroji koji u toku tog famoznog dana pošalju SMS u humanitarne svrhe ili lekari, medicinske sestre i farmaceuti koji noć provedu radeći, ili svi oni drugi koji nešto humano rade. Ja imam svoje mišljenje o tome ko su. Besmisleno je dati odgovor, jer je očigledan.

Nedelja je prošla u tom ritmu, istovetnom kretanju tela i misli levo-desno. Bilo je i česnice i božićnog doručka, ali turbofolk odradi svoje i završi se moje slavlje. Uvideh šta su novoseljanski pravoslavci i otidoh u krevet.

Ponedeljak, 8. januar 2018. godine

Početak 2018. doneo je jednu bitnu retrospektivu od koje neretko bežim jer mi je teško suočavati se sa prošlošću, tu često vidim svoje greške i znam da ih ne mogu popraviti, jer neki ljudi više nisu sa mnom. Sublimiram prošlu godinu, pravim analizu urađenog, početog, potencijalno započetog. Stajem ispred ogledala, vidim lice i osobu koju više ne poznajem. Osobu koja nije jaka, osobu koja ne ume da nosi teret svoje prošlosti na leđima, čvrsto. Olako relativiziram životne pobede, takođe preteranom, doduše destruktivnom, autosugestijom i urnišem svoju ličnost. Mnogo toga sam, ma koliko god ovo besmisleno zvučalo, prošao za svoju dvadeset i jednu godinu: gubitak oca i završetak u psihijatrijskoj ustanovi „Dr Laza Lazarević”, sve to u toku jedne paklene godine – 2013. Generalno, pao sam pod uticaj pozitivne psihologije, tako da za sve krivim sebe, doduše, to sam radio još mnogo pre upoznavanja sa pozitivnom psihologijom. Shvatam da ne mogu biti kriv i za očevu smrti za svoje izbore, jer su oni sami bili očekivani sudeći po detinjstvu koje je bilo sve samo ne lagodno i harmonično.

Klasična priča, fizičko nasilje među roditeljima, baka, tj. svekr(i)va, koja po šablonu to sve doliva.

I tako rasteš sa posledicama,a sutradan te neko diskriminiše ne znajući ništa o tebi. Mnogo pre toga urnisao sam sebe, samo da pred svojim ocem budem pravo „muško”, onaj ideal muškosti koji pravoslavci i očekuju: stameno, kurčevito, bezobzirno, snažno.

Valjda mi je zato u osamnaestoj godini dodeljena medicinska etiketa bipolarnog poremećaja. Dokle više misliš, fanatiku, da očekujes ljubav i razumevanje od drugih?! Šta radiš, Milane, sa životom, sve ti jebem!

Utorak, 9. januar 2018. godine

Ma, ne ide više ništa!

Ni budističko čantranje tojest izgovaranje budističkih reči: Nam-Myoho-Renge-Kyo, ni pravoslavne molitve, ni bahove kapi, ni lekovi.

„Tebi stvatno nije dobro”, ponavljam sebi. I govorim: „Slušaj, isprobao si mnogo toga i ništa, ostaje još samo astrologija”.

Tražim po internetu iskustva, mišljenja ljudi o astrologoji, astrolozima. Uvideh da priča ima dve strane. Zbog svega pročitanog razmišljam i dolazim do zaključka da neću znati ništa ako ne isprobam i ovo. Prekine mi misli pesma Amy Winehouse „Rehab”. U tom trenutku zaključujem i to da zapravo ja ovaj život previše ozbiljno shvatam i da se neke stvari, ma kakve god one bile, ne mogu promeniti. Ne mogu svom ocu održati lekciju, ne mogu zalečiti majčine rane posle decenijskog terora, ne mogu obuzdati brata, koji je već sada slika svoga oca, i u krajnjoj liniji, ne mogu ja zamrznuti sopstvenu prošlost. Ma kakva god ona bila, moram je nositi, moram se dići iznad svega i hrabro, uspravne glave, koračati napred. Shvatam da je bilo dosta padova i da će ih biti, jer su neizostavni deo života ali, što bih se plašio pada kada me dno već poznaje?

Takođe, uvek sam se kada su u pitanju ljubav i snalaženje u svetu javnih i latentnih homoseksualaca pitao koji su najgori: Da li ovi oženjeni sa izvrsnom fasadom za familiju, koji neprestano jure dečake, a zatim su oštro protiv LGBT prava, ili oni matori koji se nikada nisu ženili, uz obavezni klišetirani dodatak „Nije naišla još uvek ona prava!” ili pak ovi mladi koji ne smeju da izađu iz ormana i priznaju, prvenstveno sebi, šta su. Ma koliko god je ta seksualnost promenljiva, treba biti iskren i priznati je. Pitam se kako im se više ne smuči onlajn gledanje gej porno klipova. Negde mislim da, na kraju, u životu najviše nastradamo mi koji smo bili iskreni prema sebi, jer negde završimo sa ološima gore navedenim. Bole i nas ubeđeno iskrene, teške, sekantne prozivke, ali uz duže koprcanje izvlačimo se iz tuđih percepcija.

Definitivno se odlučim da se upustim u astrološku priču. Već je kasno, moram leći.

Dočekah tri ujutru u pretragama.

Sreda, 10. januar 2018. godine

Skrolujem po pretragama u potrazi za „dobrim” astrologom, u nadi da će olakšati jedan deo tereta sa mojih pleća. I naiđoh na jednu prelepu crnokosu, ozbiljnog pogleda i nabubrenih obrva. Lomim se, da li zvati i potrošiti poslednji novac na još jednu zabludu ili ostati kod kuće i isprobavati tehnike podizanja energije?

Dakle, još uvek nisam decidiran! Ušao sam na njen blog, gde vidim da piše o Mesecu u Škorpiji, zvuči interesantno. Krenem da čitam, malo se frapiram, malo zastanem. U gornjem levom uglu, tik iza kontakta, ugledam iskustva klijenata i analizom utvrdim da preko 300 ljudi hvali damu. Tu prekinem, jer moram da dovršim domaći za sutrašnje vežbe na fakultetu.

Četvrtak, 11. januar 2018. godine

Probudih se, presečem stomak kafom i ublažim misli cigaretom, odlučim da je pozovem i zakažem termin. Istog momenta se javlja:

– Dobar dan, izvolite?

– Dobar dan, Marija, ja sam Milan, hoću da zakažem natalnu kartu.

– Sutra u 15 sati na Vidikovcu, Vidikovački venac 2, nemaš vremena.

Prekine vezu, a ja ostadoh sa tu, tu, tu…

Mislim se, valjda me je i glasovno pročitala, pa nema potrebe da joj se dodvoravam.

Nije mi ovo prvi put da pomislim da postoje ljudi koji umeju da pročitaju druge čim ih vide, ovu pojavu sam doživeo više puta, doduše, više od starijih osoba koje su neke stvari prošle, pa na mom licu vide tragove sadašnjih frustracija. Postoje kratke mudre izreke, kojih se na prvo slušanje iznenadim koliko mi olako deluju, pak kasnije utvrdim da su posle nekog iskustva suštinski tačne.

Oblačim se, izlazim iz kuće, polusvestan svega što treba da obavim danas na fakultetu, treba da branim vežbu! Ni dve kafe mi nisu podigle tonus, opet me san zeza, doduše, sada je kriva astrologija.

Nina me dočeka u kafiću Farmaceutskog fakulteta i dade mi svoju šminku i korektor kako ne bih ušao na vežbe kao avet. Vežbe prolaze sjajno, Ninin puder uradi svoje, mladi asistent neprestano gleda i pita me plućne alveole, ja ga posmatram i prilikom odgovaranja senzualanim tonom odgovaram kako bih podigao sebi raspolozenje, a njega naveo na neke korake…

Nina je, naravno, frapirana željom da odem kod astrologa, kao i ja njenom da se ofarba u crveno.

Vežbe se završavaju, odlazim kući nasmejanog lica, jer asistent izlazi zbunjen posle svega. Nina, naravno, ne prestaje da mi dodeljuje komplimente, jer i sama zna da obožavam kad to radi pred većim brojem ljudi.

Petak, 12. januar 2018. godine

Celo prepodne prolazi u isčekivanju, ali pomislih: „Pa super je i to sto si lud, svi genijalci su bili ludi”. No, krenuh u 13 sati za Beograd, da bih u 15 stigao do Vidikovca.

Tokom vožnje čitam komentare ljudi i gledam njenu sliku, volim da vidim prirodno lepu ženu.

Izlazim iz dvadesettrojke i lutam ne bi li se snašao u trazenju zgrade, ne snalazim se sa odrednicama i lokacijama. Lep, ali konfuzan mi je taj Vidikovac. Naiđoh na stan, ali kasnim petnaest minuta, počinje jeza da me hvata.

Zvonim, javlja se i kaže mi, sve preko interfona: „Da si kasnio jos desetak sekundi, ne bih te primila”.

Uđoh u zgradu, u liftu zapalih cigaretu, uzeh dva dima, jer mi je sve ovo već sada mnogo. Ulazim u kuću astrologa, dočekuje me, mnogo je lepša uživo, crna kosa, braon oči, usne ko trešnje, jezik i pogled oštri.

Pita me: „Hočeš nešto da piješ?” Naručim kafu i kreće njena priča: „Nije ovo tako loše, zeza te ovaj Saturn na ascedentu. Mnogo dugova iz prošlog života imaš, bio si bitna figura u prošlom životu. U ovom se moraš učiti strpljenju i odgovornosti. A što se tiče tog bipolarnog poremećaja, zajebi to. Meni su u Palmotićevoj dijagnostikovali šizofreniju kada sam jednom psihiću rekla da ne gleda u moje noge. Danas sam diplomirani antropolog i astrolog sa desetogodišnjim iskustvom. Zeza te Saturn sa opozicijom Jupitera, ali imaš dosta dobrih apsekata. I ove tvoje bilmeze da zajebeš, ne vredi da kao sunđer kupiš sve što kažu. I ono najbitnije: ne traži u muškarcima koji ti se dopadaju oca, nikada ih nećes naći, moraš da se izboriš sa tim. Nisi svestan koliki kapacitet poseduješ, ali, Milane, moraš da radiš na tome, a ne da kukaš i prenemažeš se.”

I bilo je jos mnogo toga u ovoj našoj diskusiji, no, dragi ljudi, u doziranju je ključ. Dadoh pare, odlazim veseo kući. Stigoh, ukućani me gledaju i verovatno se misle: koji mu je klinac?!

Posipam jabuku cimetom i zavalim se u krevet da spavam.

Subota, 13. januar 2018. godine

U toku jutarnjeg ritula, dubinski shvatam rečenicu koju sam kao klinac napisao posle jedne neuspele ljubavne romanse: „Takvi kao ja ili su drugi ili bez igde ikoga”. Razmišljam o tome šta mi je Marija rekla, zastadoh pred sopstvenim mislima i potrudih se da usvojim ono što mi je rekla, ne samo astrološki već i ljudski. A to je: Lepota je u različitosti, čovek koji unapred zna kako će reagovati je promašen čovek. Ne krivi sebe za sve što ti se desilo i dešava, budi kritičan, ali imaj meru. Svi smo mi samo ljudi! A za ove lažove se ne brini, kako ih nazivaju latentne. Veruj mi, pre ili kasnije budu provaljeni. Ne krivi sebe za sve što ti se desilo i dešava, budi kritičan, ali imaj meru. Svi smo mi samo ljudi!

Negde sam tek sada shvatio šta je lepota različitosti, upoznao sam osobu koja je imala isto iskustvo kao i ja i zajedno smo se prisećali i smejali tim situacijama. Odlični su ti „marginalci”, mnogo blaga nose u sebi.

Autoru treba vremena da ode i bude, da bi se vratio

14 Comments to: Napuderisana različitost

  1. januar 15th, 2018

    Momak je mozda slobodniji,sto je po meni vrlina(jer najgori su oni kao stidljivi fora,kultura,finoca,izvana i pred drugima) ,Milan fura svoj fazon,drugaciji je,i odmah PLJUS!!! etiketa na celo… 🙂 Cim si izvan ‘normalnog’ sistema,drugaciji,odmah si drolja,peder,cudak,debil itd…odmah osude i predrasude…perfekcija postoji samo u umetnosti,ziva bica,pogotovo ljudi su perfektni jedino kao bice,kao zivi organizam,prava umetnicka kreacija,dok u onom drugom duhovnom dijelu,karakter,osobnost,itd perfekcija tj. savrsenstvo nema apsolutno nikakvog znacenja,doduse,rodjeni smo perfektni,s dusom večnom i perfektnom,ali tokom zivota,karakter i ego preuzimaju igru(uz pomoc ovog jebenog bankarskog sistema i zivotnog stila koji od nas pravi moderne robove) i krajnji proizvod je egoisticno-narcisoidni papak…ljudi ne mogu razumeti ma koliko pokusavali,zivotno putovanje nekog drugog,i ne moraju razumeti jer to putovanje nije za njih,oni imaju svoje vlastito…i onda zasto mrziti nekoga samo zato jer je drugaciji po necemu…jebeno smo zatrovani negativnoscu,a jedina dva originalna osećaja(emocije) koje mi kao ljudska bica posedujemo su ljubav i saosecanje s drugima…sve ostalo,mrznja,bes,pohlepa,ljubomora,zavist,su nam „usadjeni“ kroz nametnuti sistem po kojem svet „funkcionise“ hiljadama godina…Mrznja i ego definitivno ubijaju moral i ljudski talent i sposobnost…“Mali“(mentalno,inteligencijski ograniceni) ljudi se bave zivotima drugih ljudi i u tome imaju potrebno zadovoljstvo,jer bilo sta kompleksnije,kreativnije njihov um ne moze da procesuira,nazalost…pozz 

    Odgovori
  2. januar 15th, 2018

    Tekst odnosno ispovest je sjajno ispisana.
    Mene pored teksta fascinira i on kao osoba,prosto isijava nešto moćno iz njega.
    Originalana,jedinstvena i osoba- sa stavom!

    Odgovori
  3. Lidija

    januar 15th, 2018

    Jako lepo napisano pohvale autoru,
    Astrolog je sigurno dobra zena slazem se sa njenim recima ali mi je zao kada se daje novac ljudima koji zasigurno nece pomoci nikom.
    Sve u svemu bilo mi je zadovoljstvo da citam jer je jako lepo iskreno i spontano napisano.

    Odgovori
  4. januar 15th, 2018

    Koji car coveve
    Za ovog bi na dan bio gej 😛

    Odgovori
  5. januar 16th, 2018

    Dragi Milane,nadam se da nisam pateticna….
    Rasplkao me je ovaj teskst,pronasla sam se u nekim delovima.
    Sve najbolje,divan si

    Odgovori
  6. januar 16th, 2018

    Dragi autore,
    Osoba sam koja je razvedena i zelim da ti uputim savet,ne vezano za hetero i homo parove.
    Biti previse iskren i ogoljen pred javnosti,nije pametno.
    Danasnji muskarci (ne svi,naravno) se koriste perverznim trikovima,dvosmislenim izrazima,i kratkorocnim strastvenim iskustvima .Moras biti veoma oprezan jer si jedno nevino bice.
    Ne trebaju tebi takvi ljudi,ti budi iznad toga .
    “Malo iskrenosti je opasna stvar, a mnogo iskrenosti je fatalno.” Oscar Wilde
    Go boy to the sky!

    Odgovori
  7. januar 16th, 2018

    Autenticno,moderno,poucno,zivotno,sa porukom i osvrtom na svakodnevicu 21. veka. Milaane,pisi dalje!

    Odgovori
  8. januar 17th, 2018

    „Takvi kao ja ili su drugi ili bez igde ikoga”.
    Pa dobro dosao u klub,Milane
    Klub prokleto iskrenih i nesrecnih

    Odgovori
  9. januar 18th, 2018

    Ovo je nešto najbolje sto sam procitala,sa puno pažnje i u dahu.
    Autore volela bih više da iskazujes svoje misljenje to jest vise autorefleksije.

    Odgovori
  10. januar 18th, 2018

    TEKST JE SJAAAJAN
    A ON JE MUSKA VERZIJA SEKE ALEKSIC 😀

    Odgovori
  11. januar 20th, 2018

    Muškrac 22 veka
    Skroz moderno,univerzalno jer i mi žene imamo muke sa oženjenim i matorim 😀
    Definitivno zbog ovog tekst ću nastaviti da vas pratim.

    Odgovori
  12. januar 20th, 2018

    Kontam problem
    Asexual is goddnest gift

    Odgovori
  13. januar 21st, 2018

    Jel moguće dobiti broj astrologa?
    Zahvaljujem

    Odgovori
  14. januar 22nd, 2018

    Autor nije samo pisac nego i veliki umetnik. On je priča za sebe, a tekst je melanholična i nostalgična zamka iz koje se teško izvući.

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)