Napokon lepi i dugački dani

Objavljeno 05.06.2022.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 13 mins

Nedelja, 29. maj 2022. godine

Bio sam u Pančevu danas kod roditelja, bilo je porodično okupljanje, došla mi je tetka iz Novog Pazara, druga tetka iz Beograda, obojica teča, sestra od jedne tetke i dva brata od druge tetke… Bilo je fino, jeli pitu od sira, pričali o svačemu, popio sam skoro litar koka kole i od tolikog šećera me pukla neka energija koja me je držala do uveče. Ceo vikend pada kiša i hladno je, ali mi prija takvo melanholično vreme. Na benziskoj pumpi sam proverio pritisak u gumama na autu i baš sam se osetio kao pravi muškarac. Već dva dana gledam domaće komedije osamdesetih, juče sam gledao filmove Milana Jelića Rad na određeno vreme pa onda Otac na određeno vreme, a jutros sam probao da odgledam treći deo Razvod na određeno vreme i tu više nisam mogao da izdržim. Prva dva filma su još i zabavna, ali treći je toliko blesav da moram da budem u posebnom mentalnom stanju da bih ga odgledao. Omiljeni film Milana Jelića mi je Bubašinter i možda najsmešniji domaći film koji znam. Predveče sam se vratio u Beograd i nije mi se išlo kući pa sam još malo šetao. Ispred moje zgrade sam gledao neke dve svrake kako se deru na neku mačku.

Ponedeljak, 30. maj 2022. godine

Ustao sam iz kreveta, oprao se, popio kafu, doručkovao i krenuo u Pančevo da vadim novu ličnu kartu. Ispred zgrade jato golubova jede bele dudove rasute po betonu… pomišljam da će dobiti šećernu bolest od tolikog šećera. U Pančevu u policijskoj stanici čekam u redu pred šalterom i ispred mene neki par sa bebom od dva meseca. Bebu treba da slikaju za neki dokument, ali beba spava i tu je sad problem. Uzimaju bebu, ona se budi, pokušavaju da je nameste, beba se mršti i nikako da uhvate normalan izraz lica. Troje službenika se angažuju. Jedna žena klikće nekakvom heftalicom ispred bebe da joj skrene pažnju, ali slaba vajda. Beba polako opet zaspi i nisu uspeli da je slikaju. Šalterski radnik kaže „dođite kad se beba probudi…”

U gradu srećem kevu, kaže mi da svratim na mlade krompiriće. Svratio sam, pojeo mlade krompire, spakovao malo da ponesem Maji i krenuo nazad za Beograd. Usput mi se pokakila ptica na rukav od dukserice pa sam seo na klupu da obrišem. Govno je bilo suvo i čvrsto, kao osušena zemlja. U Beogradu, na putu do kuće, svratio sam do Majinog posla i ostavio joj ručak.

Uveče sam malo i crtao, flomasterima u svesci, slušajući neke gluposti na jutjubu.

Utorak, 31. maj 2022. godine

Ustao sam ujutru i crtao pola dana. Skontao sam da mi crtanje najbolje ide ujutru čim se probudim, kad pravo iz kreveta sednem za sto, u gaćama. Ako slučajno prvo doručkujem ili se istuširam onda mi postaje teže da se nateram, a ovako nekako crtanje kreće samo od sebe. Prošle nedelje sam završio neku animaciju koju sam radio za novac i naslovnu stranu za Lice Ulice pa sam sad srećan što više ne moram da crtam na silu. Umorio sam se od ekrana i crtanja u programima, želim da se vratim primitivnim alatima. Volim da crtam ilustracije, ali imam osećaj da crtanje za kompjuterom zahteva previše planiranja i to ume da dosadi…

Išao sam na bazen da plivam. Plivanje me čini srećnim, kad uđeš u ritam postane kao meditacija. Kad izađem sa bazena klatim se dok hodam i osećam kao da sam na sedativima…

Spremio sam ručak, jeo spanać, sad je veče i osećam neku prazninu… ne znam šta bih sa sobom.

Sreda, 1. jun 2022. godine

Danas ništa pametno nisam radio… u stvari, kuvao sam pasulj, to je pametno. Moja devojka ne jede meso pa zato retko kuvam pasulj sa kolenicom ili sa rebrima, inače bih napravio neko ludilo od pasulja. Češće bih pravio i druga jela, gulaše, musake sa mesom, ovo ono… Al’ ne žalim se. Šta god da napravim njoj se sviđa, makar bilo potpuno bezukusno. Imam nekad osećaj da ona može da pojede bilo šta, samo dok je hranjivo, dok ja volim da napravim ugođaj od svakog jela. Dok se kuva pasulj malo crtam, iz zvučnika idu neki razgovori i muzika koju slušam sa pola mozga, napolju sija sunce i nije loše.

Posle sam vozio bajs sa Kejti i njenim drugom Brkićem, sedeli na „25. maju” na Dunavu, popili par piva i pričali gluposti. Mrak i široka tamna voda deluju smirujuće, samo ponegde u dubokoj pomrčini zasvetli neki brodić…

Četvrtak, 2. jun 2022. godine

Nisam dobro spavao. Kasno sam legao, a onda sam se budio na svakih pola sata i sad sam šlogiran. Nije me hteo san… Ceo dan češem rane od komaraca koji su me sinoć izujedali na reci. Dok sam tamo sedeo nisam ni primetio da ih ima ali zato su i tek kako uspeli da mi se napiju krvi. Dok raspremam stan slušam Aphex twin a onda planiram da opet jedem pasulja od juče.

Preturao sam neke stare crteže i animacije, svačeg tu ima što sam u trenutku crtanja mislio da je bezveze, al’ sad mi deluje sasvim okej i to me raduje.

Uveče sam prošetao do Gojka, puštao mi neke pesme koje je snimao i pokazivao mi nekakve razne instrumente. Pomislih da bih voleo opet da pravim muziku u fruti loopsu, nisam to radio od srednje škole. Nedavno sam na nekim matorim cedeovima našao neke svoje primitivne muzičke projekte i zvučali su mi jako zabavno. Vruće je i sparno i dok hodam nazad u pravcu doma razmišljam kako mi se ne ide kući…

Petak, 3. jun 2022. godine

Volim ovo doba godine, dan je najduži, toplo je, sunca ima kolko hoćeš a još uvek nije brutalna vrućina i grad je pun lepih devojaka u suknjama. Išao sam da kupim novi skener, onaj stari je prestao da radi, a moram povremeno da skeniram crteže. Mrzim tržne centre, al’ šta sad… mozak mi zveči od muzike koja odzvanja na sve strane, zbog klime je deset stepeni hladnije nego napolju, kako li je tek ovima što tu rade. Kako uđem u neku radnju trudim se da delujem prirodno da ne pomisle da sam došao nešto da ukradem. Uzeo sam skener, istrčao napolje i seo na klupu da odmorim glavu i da se ponovo ugrejem.

Naša komšinica penzionerka koja živi u prizemlju naše zgrade, zamolila me da joj naspem nekoliko litara vode sa naše slavine… kaže njena voda nije za piće, ima neku čudnu boju. Zvala je majstore, oni su tu nešto gledali ali džaba, i dalje nemož’ da se pije. Onda mi je pričala kako upravnica zgrade ništa ne radi ali zato je svaki mesec redovno plaćamo… pa me onda pitala da li smo se moja devojka i ja venčali, pa da li planiramo, ovo ono… to ispitivanje je trajao neko vreme i u jednom momentu sam morao da se napravim da imam nešto važno da obavim inače bih tu stajao ceo dan… inače ne marim da pričam sa njom. Ima nekog malog braon psa koji liči na čivavu i koji je uvek jako nervozan i u početku me je taj pas stalno prepadao kad neočekivano zalaje negde iz zasede.

Subota, 4. jun 2022. godine

Pokupio sam rano ujutru Bukija i Sanju i krenuli smo u Zrenjanin da crtamo murale u nekoj osnovnoj školi. Vozimo se kroz sela, idemo preko Tomaševca. Usput gledamo kuće, neke su ružne i glomazne, druge su stare, lepe i trošne… sve je šareno. Kod Tomaševca pored puta neka šuma i visoka gusta trava koja mi dolazi do čela. Idemo dva na sat preko raspalog, drvenog mosta.

U Zrenjaninu crtamo po zidovima škole, vrućina je, pijemo fantu… dugo nisam crtao po zidovima i šta god da ispadne biću srećan. Popio sam brdo kafe i od toplote osećam užasnu pospanost. A i ravnica ne pomaže. Na zidu sam nacrtao konja.

Posle ručka krećemo u Carsku baru. Tamo veliko jezero i pored jezera hotel koji ne radi. Šetamo putićem kroz šumu, pored nas je bara i trske. Sanja se uplašila od zmije i potrčala nazad, ali kad smo nastavili zmije više nije bilo… posle sam video ogromnog obada. U zemlji nekakvi tragovi, da l’ su divlje svinje ili šta je, ne znamo.

Sedeli smo pored vode, svuda su ptice, laste, bezbroj vrsta čaplji, patke koje lete kao borbeni avioni, poneka grabljivica… Na vodi se jure nekakvi insekti sa dugim nogama nalik na paukove a sa dna bare iz mulja dopiru balončići. Tu je i neka vodena biljka koja nekome liči na listove breze a nekome na peršun. Nisko večernje sunce isijava neku narandžastu svetlost kroz senke krošnji i šipražja… Sve živi, osećam se smireno i najradije bih se zavukao u neki žbun i ostao ovde da živim.

Zalazi sunce, krećemo polako ka Pančevu. Vozimo se kroz njive, sve je usporeno i sanjivo. Stižemo u Pančevo pa idemo do „Slada” na par piva. Bio je dobro ispunjen dan.

Autor se bavi crtanjem ilustracija, stripova i crtanih filmova, živi u Beogradu i povremeno u Pančevu

Ostavi komentar

  • (not be published)